Ime zaječarskog multiinstrumentaliste Saše Veljkovića, inače diplomiranog pravnika, koji se muzikom bavi celog svog života, ali mu je pre svega ona ljubav i hobi, a ne sredstvo za brzu i laku zaradu, dobro je poznato zaječarskim muzičarima starijih generacija. Može se pronaći u njegovoj biografiji da je počeo da svira gitaru sa 13. godina a da je sa 19 dobio nagradu kao najtalentovaniji instrumentalista na zaječarskoj Gitarijadi. Spisak bendova u kojima je svirao je obiman, ali se potpisniku ovih redova najpre u sećanje vraćaju „Paralelni svetovi“ i „Unutrašnji život“. Upravo je ta forma, započeta u okviru tih projekata, od 2021. godine dominantna na nosačima zvuka koje Veljković objavljuje u sopstvenom studiju, kao „majstor za sve“, izvođač, snimatelj, producent, autor dizajna za omote i tvorac svojevrsnog koncepta koji prati priču svakog izdanja. Njegovih 7 albuma, izdatih od „Pravila Nova Liste“, prvog, koji je zapravo anagram od Paralelni svetovi, pokazuju zapanjujuće obilje ideja, talenta i kvaliteta, sadržanih na svakom od ovih albuma. Najpre se mora spomenuti izvanredni album „Pro Et Contra“, u kojem se, po mom mišljenju, autorski koncept i muzičko izvođenje ujedinjuju u sjajni amalgam ambijentalne muzike, progresiv roka, instrumentalne muzike, kako god to želite da nazovete, i koji je svojim modernim pristupom gitari, uz, naravno, odlično korišćenje klavijatura, te pažljivi rad na deonicama basa i bubnja, podario domaćoj muzičkoj baštini jedan muzički biser. Ni ostali albumi ne zaostaju kvalitetom za ovim izdanjem, a prateća priča svakog dokaz je da se u Veljkoviću krije nešto malo više od svirača i muzičara, te da u svom traganju za svojim muzičkim izrazom ne razmišlja na način većine ovdašnjih muzičara, forsirajući ego odsviranim skalama virtuoznom brzinom, pretvarajući etno motive u drugačije žanrove, crpeći svoju inspiraciju iz domaćeg melosa ili komercijalizujući svoju muziku do granice lake zabave. Naprotiv, ovakav metinijevski pristup, u čijem je središtu gitarski zvuk, snimljen nekada čist, ali češće uz upotrebu efekata, uronjen je u zaostavštinu moderne gitarske, rok i ambijentalne muzike, koja svoje korene ima u progresivnom roku, pravcu koji je ustoličen od bendova kakvi su bili Genesis ili King Crimson, uz dašak psihodelije Pink Floyda i gitarske bravure Jeffa Becka. Kao i sve dobre stvari, tako je i Veljkovićeva muzika ostala po strani u kakofoniji kiča, amorala i šunda kojima smo preplavljeni, pa je možete čuti samo na muzičkim platformama, a budući da je nekomercijalna i nije muzika za liftove, njeni će budući slušaoci, siguran sam, ostati pomalo zatečeni snagom sofisticirane muzike koju je Veljković podelio poslednjih godina.
Dok preslušavam albume od prvog, „Pravila nove liste“, izašlog 2021, do poslednjeg „Touch The Sun“, koji je objavljen 23. 9. 2024, otkrivajući u slojevima inspiraciju i nadahnuće autora za svoje muzičke pasaže, prelivene mnogobrojnim nijansama melanholičnog i eteričnog, ili, sa druge strane, odsvirane u talasima distorziranog i moćnog, nikada banalizovane i svedene na poluideje, čitam i zanimljive opservacije na bookletima koji mi upotpunjuju slušalački doživljaj. Tako se na omotu albuma „Čovek, kako to gorko zvuči“ može pročitati „da je osnovna zamisao, bazirana na ljudskim osobinama koje po svom progresivnom širenju i dominaciji neminovno vode ka svopštoj dekadenciji…“ U „Isečcima vremena“ Veljković kaže: „Posloženi komadi sećanja čekaju u redu, a otvaraju se bez ikakvog smisla“, da bi se na albumu „Isla De Pasqua En Svalbard“ vrlo umešno pozabavio muzičkim refleksijama na najusamljenija i najtajanstvenija ostrva na zemlji. Vrlo zanimljiv umetnički koncept dopunjen je muzičkom posvetom velikanima na izdanju „The Band Of J – The Joy Of Jesus“, koji predstavlja istovremeno posvetu i autorski rad inspirisan, očigledno, muzičarima rođenim na J – od Lenona do Zavinula.
Saša Veljković je u roku od napune 4 godina objavio 7 kvalitenih izdanja i ne zaustavlja se na tome. Očigledno je da je muzika koja je bila zarobljena u njemu grunula napolje, na veliku radost slušalaca i poštovalaca ovakve muzike. Uz naslove njegovih izdanja koji se mogu pronaći na njegovoj stranici preko muzičke platforme Bandcamp, ostaje nada da će vreme koje dolazi valorizovati na pravi način trud i rad ovog zaječarskog umetnika.
Ivan Potić
Ubedljivo Najoriginalniji Umetnik Na Muzickoj Sceni Bivse Jugoslavije.
Cinjenica Da Jedan Jedini Muzicar Stoji Iza Tako Kompleksnog Projekta, Govori Sve O Njemu.
Da Radi I Stvara U Nekoj Drugoj Zemlji, Njegova Dela Bi Bila Prepoznata I Cenjena Bas Kao I Umetnost Najvecih Svetskih Umetnika.
Ali Evo, Pronasli Ste Ga, A To Je Pocetak Njegovog Puta Ka Zasluzenom Uspehu.