Woody Allen je verovatno jedan od najboljih, ili barem najuspešnijih autora u istoriji filma. Njegov film „Blue Jasmine“ je više nego dobar, a ono što nam Allen ovde nudi je inteligentna priča, odnosno sukob dva sveta. Radnja filma je smeštena u dva američka grada: New York i San Francisco.
Pored toga što je hvaljen od strane kritike, film je bio uspešan i na blagajnama, zaradivši gotovo 100 miliona dolara širom sveta, sa budžetom od 18 miliona dolara. Reč je o drami sa blescima humora, u kojoj glumi niko drugi do Cate Blanchett, kakav performans! Za ovu glavnu ulogu je adekvatno nagrađena – dobila je Oskara. Ona ovde bukvalno igra dve uloge u jednoj osobi u isto vreme, ali o tome ćemo malo kasnije. Allen kaže da je scenario koji je napisao za ovaj film zasnovan na anegdoti koju mu je lično ispričala supruga. Naime, priča je o ženi koja je bila bogata, živela luksuzno dugi niz godina, a onda je odjednom ostala bez svega što je imala, i morala da radi u prodavnici. Dok je pisao scenario, kako kaže, znao je da će Blanchett biti njegova savršena Jasmine i da je ona jedna od retkih na svetu, ili možda jedina koja bi ovo mogla da oživi.
Žena putuje avionom, njeno ime je Jasmine (Cate Blanchett), a pored nje sedi starija gospođa, kojoj Jasmine priča o svom životu. Kada avion sleti i njih dve se rastanu, shvatamo da se ne poznaju od ranije, već je Jasmine psihički načeta ludača, a gospođa koja je sedela do nje previše ljubazna da bi izrazila svoju nezainteresovanost. Jasmine putuje u San Francisco da poseti svoju sestru Ginger (Sally Hawkins). Pokušaji da započne novi život u velikoj meri otežavaju njena nestabilna psiha i sećanja na događaje koji su je doveli do tog stanja.
Jasmine je nedavno doživela nervni slom i, zbog praznih džepova, bila je prinuđena da potraži utočište kod svoje sestre. Saznajemo da je živela u braku sa svojim suprugom Halom (Alec Baldwin), sve dok on nije završio u zatvoru, gde je sebi oduzeo život. Kada konačno stigne u kuću svoje sestre, shvatićemo kako stvari stoje: Jasmine je snob, a Ginger je pomalo nesigurna u sebe i, pre svega, skromna. Takođe, flešbekovi otkrivaju više detalja, uključujući i to da je Jasminein suprug uhapšen zbog prevare svojih klijenata, a Ginger i njen tadašnji suprug Augie bili su među njegovim žrtvama: prevario ih je za 200.000 dolara, novac koji su osvojili na lutriji, a nakon toga njihov brak se raspao. Ginger sada ima novog partnera, Chilija (Bobby Cannavale), kojeg Jasmine baš i ne voli.
Šta naša heroina može učiniti po pitanju svog života? Jasmine razmišlja da postane dizajner enterijera zbog svog „odličnog ukusa“, želi da pohađa onlajn kurs, ali to što ne zna da barata sa računarom znači da mora da pohađa časove računara da bi stekla osnovno znanje. Nevoljno se zapošljava kao recepcionar kod zubara, koji je maltretira seksualnim napadima zbog čega će ona morati to da napusti. Ipak, Jasmine upoznaje bogataša po imenu Dwight (Peter Sarsgaard), koji joj vraća nadu da će se vratiti u višu klasu.
Da se vratimo na priču sa početka gde smo rekli da ona istovremeno igra dve uloge u jednoj osobi. Vidimo da je bivša bogatašica koja mora da se suoči sa stvarnim svetom i svojim mentalnim problemima, dok je u flešbekovima dama koja ide na jogu i pilates, bavi se humanitarnim radom i organizuje žurke. Opet, njenu nestabilnost vidimo i u New Yorku, gde, osim što sumnja koliko su poslovi njenog supruga legalni i koliko joj je veran, uzima i tablete, a nastaviće sa navikom „lečenja“ sa tabletama i u San Franciscu, samo što sada pije na šaku i uz alkohol. Dakako, Blanchett u svemu tome uspeva i ne samo ona, već i svi ostali glumci sjajno igraju svoje uloge, dok Allen radi standardno dobar posao na planu režije i scenarija. Lakoća sa kojom on bukvalno štanca te dijaloge i izmišlja uloge koje gotovo nijedan glumac ili glumica ne može da odbije je i dalje očaravajuća, ali kako je nedavno rekao, razmišlja o povlačenju jer posao više ne radi sa istim žarom kao ranije, pritom nije više „u ljubavi“ sa Holivudom zbog stravičnih optužbi koje je protiv njega iznela njegova usvojena ćerka Dylan Farrow, no svakako smo od njega dobili dovoljno.
Ovo nije njegov najbolji film, ali je itekako vredan i, pre svega, vrlo realan. Jer, ne samo da je to moguće, već je i sama Blanchett rekla da je sretala ljude slične sudbine. Jasmine je složena kreacija, pliva u tuzi, krivici, stidu i poricanju, nesposobna da razveže sopstvene čvorove, ali čak i takva uspeva da pridobije naše simpatije, doduše, samo povremeno. Allen je u prošlosti pisao briljantne uloge za žene – za Diane Keaton u „Annie Hall“ (1977) i „Manhattan“ (1979), Miju Farrow u „Broadway Danny Rose“ (1984), Judy Davis u „Husbands and Wives“ (1992). Možda je Woody Allen ovde napravio najpametniji izbor u svojoj karijeri: Cate Blanchett glumi zaista tako moćno. Ako sam filmu dodelio dodatnu, možda neopravdanu ocenu, to je zbog nje. Ovo je jedan od najboljih glumačkih nastupa koje sam video.
Ocena: 8,5/10.
Autor: Marko Jovanović
