Zemlja Hiperborejaca često se spominje u grčkoj mitologiji. Gde se ona nalazila? Herodot priznaje da ne zna. Zacelo negde na severu, na krajnjem severu, dalje od zemlje gde duva Borej, severni vetar. Možda je to bilo samo nostalgično sećanje na udaljene krajeve iz kojih su se prvi Heleni spustili u Grčku, na početku drugog milenijuma pre naše ere. Izgleda ipak dokazano, veruje H. Gale de Santer (H. Gallet de Santerre), da su Grci zamišljali Hiporboreju kao na primer Etiopiju ili, na primer, Atlantidu, kao neku vrstu dalekog raja, boravišta blaženih, koje geografski nije određeno. Uostalom, geografsko određenje nije ni važno za razumevanje grčke imaginacije. Za nju je to bila zamlja obavijena snovima, zemlja svih detinjstava i svih zlatnih vremena. Apolon je tamo proveo mladost; tamo se rodila njegova majka Leta; on se tamo vraća povremeno, nakon svakog astralnog ciklusa od devetnaest godina: tamo se on sklanja od Zevsove osvete; odatle je krenula čudnovata strela koja je na nebu oblikovala sazvežđe Strelca; verovalo se da je Hiperborejac Olen osnovao proročište u Delfima; kad su se Galati približili svetilištu prestrašile su ih hiperborejske utvare; Pitagoru su smatrali reinkarnacijom jednog Hiperborejca. Hiperborejac je postao nekakva vrsta natčoveka (danas bi se reklo Marsovca) koji živi srećno i mudro i pomalo kao čarobnjak u nekakvoj zemlji utopiji.
Rečnik simbola – Alen Gerbran , Žan Ševalije