Nije li serija Squid game nešto već viđeno?

Ovih dana društvenim mrežama se jako pažnje posvećuje južnokoreanskoj seriji Igra lignje (Squid game, 2021) koja je premijerno prikazana sredinom septembra ove 2021. godine na Netflixu. Serija je prilično gledana i ima dobre ocene kako publike tako i kritike. Serija je jedna od najgledanijih na platformi Netflix u mnogim zemljama širom sveta.

Šta je to toliko izazvalo pažnju i publike i kritike? Da li nam je ova serija ponudila nešto novo, nešto što već nismo videli? Odgovor je NE. Ipak, serija je izazvala prilično interesovanja i pompu. Ne kažem da je serijal loš, samo nije to nešto što nismo imali prilike da gledamo i vidimo mnogo puta ranije. Na kraju krajeva pustite neki rijaliti projekat koji se non-stop vrte na pojednim kanalima sa nacionalnom frekvencijom pa ćete imati Igru lignje u malom. Jeste da u tim rijaliti emisijama nema fizičkog ubijanja, ali ono što se prikazuje je svakako satiranje kulture, pameti, dobro ukusa, pristojnog ponašanja i civilizovanosti… To ima dalekosežnije posledice od fizičkog ubistva pojedinca ili grupe pojedinaca. To je ubijanje duha i kulture jednog naroda i društva.

Šta je Igra lignje?

Igra Lignje je serijal od 9 epizoda u kojem određeni broj ljudi, koji su zapali u teške novčane probleme i samim tim tešku životnu situaciju dobijaju ponudu od strane mistične grupacije ljudi sa maskama da učestvuju u igri koja će im doneti ogromno bogatsvo ako pobede. Kasnije svi učesnici shvataju da pobediti i nije baš tako lako jer neuspeh u igranju igre znači smrt.

Da ne otkrivam previše o dešavanjima, jer to nije namera ovog teksta. Zanimljiv koncept na osnovu kojeg je realizovan ovaj projekat koji je već postao planetarni hit. Međutim, sve je to već viđeno. Nije to ništa novo. Da bih to potvrdio, hajde da se pozabavimo nekim drugim filmovima i serijalima koji se bave sličnom temom a koje sam ja imao prilike da pogledam. Spomenuću samo neke, jer ih ima mnogo više.

Igre Gladi (The Hunger Games) je serijal filmova koji je snimljen na osnovu romana Suzan Kolins. Radnja filma smeštena je u distopijsku postapokaliptičnu budućnost, gde su stanovnici države Panam uzrasta između 12 i 18 godina, „tributi”, primorani da učestvuju u Igrama gladi – borbi na život i smrt koja ima samo jednog pobednika a igra se nadzre i prati od strane organizatora igre. Kroz četiri nastavaka događaji prate pobednicu Igre gladi glavnu junjakinju filmova, Ketnis Everdin koju glumi Dženifer Lorens, koja kao pobednica te smrtonosne igre postaje simbol naroda i pobune, stiče veliki uticaj, pa samim tim postaje i opasnost svojim moćnim neprijateljima.

Slagalica strave ili Testera (SAW, 2004) jedan je od najpoznatijih horor filmova u prvoj dekadi trećeg milenijuma koji je ostvario ogroman prihod i postao jedan od najprofitabilnijih horor filmova svih vremena.[1] Radnja filma prati dvojicu muškaraca koji se bude vezani lancima u napuštenoj zgradi zarobljeni od strane serijskog ubice koji sebe naziva Testera (Jigsaw). Zatočenici moraju da slede određena uputstva kako bi uspeli da se oslobode i eventualno pobede u igri na život i smrt u kojoj su se našli. Zadaci koji se postavljaju pred njih su vrlo često odluke koje se mogu kategorisati kao biranje manjeg zla, ali u pravom smislu tog izraza. Prvi izbor je smrt dok je drugi nanošenje i samonanošenje teških telesnih povreda u cilju preživljavanja zadate igre. Film obiluje eksplicitnim scenama nasilja, mučenja i samopovrđivanja pa samim tim nije baš za one sa slabim stomakom. Vremenom je ovaj projekat stvorio čitavu franšizu sa osam manje-više solidnih filmova.

Igra (Game, 1997) je triler koji kao režiser potpisuje Dejvid Finčer sa Majkl Daglasom u glavnoj ulozi. Ovaj film sa prvi put gledao u bioskopu i malo je reći da sam bio razvaljen. Film sam nakon toga pogledao još mnogo puta i nikad mi nije bio dosadan. Jedan od mojih omiljenih filmova koji vam nudi jednu ludu i uzbudljivu vožnju. Radnja filma prati bogatog investicijskog bankara kojem brat za rođendan poklanja tajanstveni poziv za učešće u igri koju organizuje jedna kompanija. U početku igra izgleda kao dobra zabava da bi ubrzo krenula u drugom pravcu postajući sve opasnija, nagoveštavajući veliku zaveru koja se krije u pozadini same igre, što glavnog junaka dovodi do bankrota, ivice egzistencije, nervnog sloma, pa samim tim sklonog ubistvu i samoubistvu. Film za svaku preporuku ako ima nekog da ga nije pogledao.

Kocka (Cube, 1997) je kanadski naučno-fantastični film iz 1997. godine i predstavlja jedan niskobudžetni film koji je zaradio mnogo više nego što je uloženo, stekavši kultni status i slavu. Šestoro stranaca, različitih karaktera i oblasti interesovanja, smešteno je u beskrajni lavirint u obliku kocke, koji se transformiše sa vremena na vreme i koji je prepun smrtonosnih zamki. Kako bi pronašli izlaz iz kocke učesnici moraju da reše misteriju koja se krije iza brojeva postavljenih iznad ulaza u svaku prostoriju lavirinta. U toku filma se ne razjašnjava misterija njihovog dospevanja u kocku kao ni razlozi ni način na koji su dospeli u taj ogromni multidimenzionalni lavirnit smrti. U drugom nastavku iz 2002. godine otkrivaju se pojedini detalji ove smrtonosne misterije koje krije kocka, međutim mnogo toga ostaje nerazjašnjeno. U pripremi su i rimejk filmovi Kocke.

Eksperiment (Das eXperiment, 2001) je nemački triler koji se bazira na istinitim događajima i sprovođenju Stanfordskog zatvorskog eksperimenta koji predstavlja klasičnu studiju psihologije zatvora što je i tema koja se razmatra u većini udžbenika iz psihologije, gde se i ovaj eksperiment navodi kao primer.

U eksperimentu učesvuje 20 dobrovoljaca od kojih je 12 proglašeno za zatvorenike a za 8 čuvare. Njihove reakcije i ponašanje posmatra i analizira tim naučnika. U eksperimentu zatvorenici gube svoja građanska prava i moraju se pridržavati proizvoljnih pravila, poput obaveze da u potpunosti dovrše obroke. Čuvarima se daju pendreci, ali im se nalaže da ni u kom slučaju ne koriste nasilje. Ime svakog zatvorenika se oduzima i zamenjuje brojem. Kako se eksperiment odmačinje, psihološke promene se razvijaju i stanje se pogoršava. Čini se da okolnosti eskaliraju nakon samo nekoliko dana. Granice se prevazilaze kad nasilje eskalira i kad čuvari postanu veoma nasilni prema zatvorenicima povređujući ih i ponižavajući na razne načine. Postoji i američka verzija ovog filma.

Krug (Circle, 2015) je američki naučno-fantastični, psihološki horor triler film koji po svom sadržaju možda u najvećoj meri priliči seriji Igra lignje. Pedeset ljudi se budi u zamračenoj prostoriji, raspoređeni u dva koncentrična kruga oko ogromne mračne crne kupole. Kada neko od njih pokuša da se pomeri sa svoje određene platforme ili da dodirne ostale, oglašava se alarm. U slučaju da se upozorenje ignoriše i neko napusti svoje mesto, snop sa kupole ga ubija a telo biva brzo uklonjeno. Tehnologija koja kontroliše pokrete ljudi u prostoriji počinje na svaka dva minuta, da ubija po jednu osobu. Nakon što nekoliko ljudi nastrada, grupa shvata da pokretima ruku mogu da glasaju za onoga ko će sledeći da umre i da se to od njih očekuje, a da pokušaj bojkotovanja glasanja smrt donosi nasumično izabranom kandidatu, takođe na svaka dva minuta. Znači umire se na svaka dva minuta da li nasumičnim izborom tehnologije ili odlukom većine koja se našla u tom krugu smrti. Šta je cilj ove igre? Videćete na kraju filma.

Sada ću da predstavim i jedan serijal koji se između ostalog bavio i svojevsrnim igrama koje se mogu povezati sa serijom koja je inicirala ovaj tekst. U pitanju je serija Crno Ogledalo (Black Mirror, 2011 – ) koja za sada ima 5 sezona. Serija koja je stekla veliku popularnost i osvojila mnogobrojne nagrade svojom originalnošću. Kako se serijal bavi mračnom budućnošću koju nam neizbežno donosi i nameće razvoj tehnologije, neminovno je obuhvaćen i taj svet zabave i igara, jer ljudima je, od kada je sveta i veka, bilo potrebno hleba i igara da bi bili podmireni i pokorni. Međutim, u ovoj epizodi Crnog ogledala u pitanju je drugačija vrsta igre koja u većoj meri podseća na ove rijaliti projekte koje sam spomenuo na početku teksta nego na smrtonose igre nalik onima iz Igri lignje. U drugoj epizodi prvog serijala 15 Million Merits glavni lik je mladić koji živi u sobi okruženoj ekranima koji ga bude, služe mu kao konzola za video igre i za prikazivanje reklama i oglasa kojima samo prostim pokretom ruke kupuje usluge koje mu se nude. Vožnjom sobnog bicikla, kao i ostali učesnici koji borave u tom nekom hi-tec prostoru, on zarađuje poene, kojima plaća sve svoje prohteve i usluge koje koristi dok boravi u tom svojevrsnom virtuelanom rijaliti projektu. Glavi cilj igre je sakupljanje dovoljnog broja poena kojima se plaća apliciranje za audiciju za popularni šou, tipa Ja imam talenat, na kojem takmičari pred nemilosrdnim žirijem iskazuju svoje talente. Pobeda u ovoj igri donosi slavu, popularnost i  bolje uslove života. I više je nego očigledno da je ova epizoda Crnog ogledala upozorenje i kritika modernog načina života u kome je popularnost stavljena na pijedestal zarad koje bi ljudi bez razmišljanja sebe izložili svakakvim vrstama poniženja samo da bi bili u centru pažnje. Zar to nije život koji već živimo?

Ima još dosta filmova i serija koji se bave smrtonosnim igrama kao što su Hostel (2005), Ispit (Exam, 2009), Platforma (The Platform, 2019), serija Nepoznati (Persons unknown, 2010), Turnir smrti (The Tournament, 2009)… Ovo navođenje je dovoljno da pokaže da serija Igra lignje nije ništa novo u svetu sedme umetnosti, da je tema smrtonosnih igara obrađivana i obrađivana, na različite načine, a da ogromna zainteresovanost za ovim serijalom možda počiva na činjenici da je ista južnokorejske produkcije, pa da je u tom smislu privukla publiku azijskog porekla koja se nalazi rasprostranjena širom sveta, pa je odatle možda i proisteklo veliko interesovanje za ovom serijom. U svakom slučaju ja sam seriju pogledao u dva dana i bila mi je zabavna, ali ništa više od toga. Nije mi ponudila ništa novo. Samo jedna od varijacija već viđenog. Nasilje i ljudska brutalnost. Nešto što danas gotovo svaki film, u manjoj ili većoj meri, sadrži.

 


[1] Vikipedija: Slagalica strave

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Why ask?