Gorgone su Meduza, Eurijala i Stena, tri sestre, tri nemani Dalekog Zapada; njihove glave nose oreol ljutih otrovnica, iz usta im strče očnjaci kao u vepra, imaju bronzane ruke i zlatna krila. Simbolizuju protivnika koga treba savladati. Nakaradna izobličenja psihe nastaju izopačenjem snage tri poriva: društvenosti, seksualnosti i duhovnosti. Eurijala je bila seksualna nastranost, Stena društvena izopačenost. Meduza je simbolizovala izopačenje najvažnijeg poriva, duhovnog i evolutivnog, u isprazno mrtvilo. Osećanje krivice koje proizilazi iz tašte preteranosti želja, moguće je savladati samo naporom da se ostvari prava mera i sklad: to simbolizuje ulazak u hram boga sklada, Apolona kad u njemu nalazi utočište onaj koga progone Gorgone i Erinije.
Onaj ko je video Meduzinu glavu, ostao je skamenjen: možda zato što je odražavala sliku lične krivice. Priznavanje krivice u istinskom spoznavanju samoga sebe može se, međutim, izopačiti u bolećivo očajavanje, u kolebljivu i paralisanu svest. Pol Dil (Paul Diel) kaže: Priznanje može da bude, i gotovo je uvek, specifičan oblik imaginativne egzaltacije[1]: preterano kajanje. Preterano osećanje krivice koči napor ka popravljanju. Krivcu služi samo za to da se tašto ogleda u složenosti, koja se zamišlja kao jedinstvena i izuzetno duboka, svoga podsvesnoga života… Nije dovoljno otkriti krivicu: treba izdržati pogled na nju na objektivan način, ni egzaltriran, ni inhibiran (ne uveličavajući je a ni umanjujući). Samo priznanje mora da bude lišeno viška taštine i osećaja krivice. Meduza simbolizuje izobličenu sliku o sebi… koja umesto da ispravno osvetli, skamenjuje od užasa.
Rečnik Simbola – Žan Ševalije, Alen Gerbran
[1] Egzaltacija – Uzdizanje, uznošenje, veličanje, slavljenje; ushićivanje, oduševljavanje, zanos, duhovni polet; razdraganost, razdraženost, ushićenost. (lat.)