Nova norveška lirika – NEKRŠTENI FJORDOVI

Nekršteni fjordovi je zbirka poezije koja je satkana od nove norveške lirike koju je priredio i preveo Marko Vuković. U zbirci je predstavljena poezija 38 norveških autora a knjiga je upravo izašla iz štampe, tako da je ovo najverovatnije njen prvi prikaz. Zbirka je objavljena u izdanju Vokalije a kao urednik potpisuje se Miloš Petković, pesnik i vrlo značajno ime za srpsku poeziju. Zbirka je objavljena uz finansijsku pomoć organizacije NORLA koja promoviše i subvecioniše norvešku književnost i njeno prevođenje na strane jezike. Marko Vuković je pesnik i prevodilac sa norveškog jezika. Rođen je u Kragujevcu 1975. godine a trenutno živi u Norveškoj. Objavio je 4 knjige poezije i 6 knjiga prevoda sa norveškog jezika.

Evo šta je, između ostalog, rekao u uvodniku knjige:

Nova norveška lirika panoramski je prikaz autora rođenih u periodu od početka sedamdesetih do početka devedesetih godina 20. veka čije knjige su privukle kako čitalačku tako i pažnju kritike. Neki autori ne pišu isključivo poeziju, neki su objavili tek prvu knjigu, ali se o njihovim pesničkim knjigama pisalo i govorilo, neke su i nagrađivane.

U nastavku teksta možete pročitati tri pesme tri različita autora, koje su mi prilikom prvog čitanja privukle pažnju. Sigurno je da ima još dosta odlične poezije

Hening H. Bergsvog

***

Deda je bio profesor na terenu. Hadrijanov zid
podignut je da obeleži civilizacijsku,
spoljnu granicu sa varvarima.

Zid je bio toliko nizak da ne bi mogao
da izdrži napad ni na jednom mestu, ali imao je važnu
simboličku funkciju. Carstvo koje je moglo da gradi,
nije se dalo osvojiti.

On nije bio genije. Reči su mu stavljene
u usta. Integrisane sa snagom viđenog.

Podizani su zidovi koji ograničavaju sećanje.

Hokun Evreos

***

Uralam a ne mogu a da
ne zavrljačim novine o zid,
šutnem stolicu u kuhinji, mrzim,
glas mi puca, tama curi iz mene
vičem na tebe i ne mogu da stanem,
vidim tvoj ispreradani pogled, odgurujem
lampu koja se pretura preko stola, rušim sve
i znam da to nisam ja,
ja nisam takav, ja sam gori.

Helene Imislund

***

reči su prestale za mene
sve poznajem i bez njih
bol je bez reči
sreća je bez reči
tuga je bez reči
spasenje prestaje s rečima
ja sam bez reči

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Why ask?