Tog 9. avgusta 1969. godine, Čarls Menson je svetu dao do znanja u čemu je snaga njegovog ludila, ‘pustivši sa lanca’ svoje delirične sledbenike koji su počinili jedan od najsvirepijih zločina šestdesetih godina prošlog veka. Njihovo apsurdno nasilje okončalo je život Šeron Tejt (Sharon Tate), bebe koju je nosila u stomaku i još četvoro ljudi: Stivena Parenta, Džeja Sebringa, Vojčeka Frikovskog i Ebigejl Foldžer.
Tih dana Šeron Tejt je iščekivala povratak svog supruga iz Evrope, baš zbog predstojećeg rođenja njihovog prvog deteta, koje je trebalo da se dogodi u roku od nekoliko nedelja. Mlada glumica, nakon višegodišnjih kratkotrajnih i beznačajnih televizijskih i filmskih nastupa, 1965. godine uspeva da skrene pažnju na sebe, što joj je omogućava da češće bude u društvu londonskog džet seta, gde je i upoznala Romana Polanskog za koga se venčala 1968. godine.
Iz Londona su supružnici Polanski odlučili da se presele u Los Anđeles, u vilu Terija Melčera, sina Doris Daj i njegove saputnice Kandis Bergen, koji je prijateljima dao na raspolaganje svoj dom na Heven drajvu (Heaven Drive). Melčerova uloga u muzičkoj industriji bila je presudna u razvoju tragedije: Čarls Manson, željan da se probije kao muzičar, obratio se producentu na audiciji, ali to je rezultiralo potpunim neuspehom.
U Mensonovom izopačenom umu, vila u kojoj je Melčer živeo (u koju je već pokušao da provali pre ubistava) bila je simbol njegove neprihvaćenosti i odbijanja od strane društva u kojem je živeo i kojem je pripadao. Zato je odlučio da sprovode svoju osvetu nad žiteljima vile, ma ko oni bili.
Ali ko je bio Čarls Menson? Posle mnogobrojih odlazaka i izlazaka iz zatvora, 1967. godine budući vođa Porodice bio je okružen sve većim brojem sledbenika, koji su polako postajali potčinjeni njegovoj harizmi. Svi zajedno počeli su da lutaju po SAD-u bez jasnog odredišta. Kako je grupa rasla, istim tempom povećavao se i stepen kontrole koju je on uspostavljao nad njima, što je dovelo do toga da postane Otac gospodar (Father Master) stvarne sekte, kojom je upravljao konstantnim drogiranjem svojih sledbenika LSD-ijem i drugim drogama i medikamentima.
Kada je grupa brojala oko pedesetak ljudi, konačno se zaustavila u blizini Los Anđelesa, posvetivši se, pored pokretanja muzičke karijere svog vođe, i pljačkama i drugim kriminalnim aktivnostima. Kada je Čarls Menson shvatio da se njegov san da postane umetnik nikada neće ostvariti, odlučio je da oslobodi svu svoju frustraciju imenovanjem četvoro svojih najvernijih pratilaca da osvete njegov povređeni ponos na najgori mogući način: ubistvom.
Čarls Vatson, Suzan Atkins, Linda Kasabian i Patriša Krenvinkl otišli su u vilu u kojoj su Tejt i njeni prijatelji Džaj, Vojček i Ebigejl provodili veče. Prvo su presekli telefonske kablove, a zatim se popeli preko ograde koja je ograničavala posed vile. Kad su se približili ulazu, naišli su na Stevena Parenta, mladog putujućeg, od vrata do vrata, trgovca, koji je bio gost domara zgrade i koji se vraćao kući. Četiri pucnja okončala su život nesrećnog dečaka.
Dok je Kasabian čekala napolju, Votson i druge dve devojke provalili su u vilu. Prva je ubijena Sebring koja je preklinjala da ostave u životu barem mladu trudnicu. Izbodena je i upucana nekoliko puta. Posle nje došao je na red Frikovski, koji je na trenutak uspeo da se oslobodi, ali nakon kraće tuče i on je ubijen. Zatim su prešli na njegovu verenicu Ebigejl, koja je više puta izbodena nožem. Šeron Tejt su poslednju izmasakrirali nanevši joj šesnaest uboda nožem, pri čemu su ubili i nju i dete koje je nosila u sebi. Pre nego što je napustio vilu, koja je u tom trenutku postala prava klanica, Vatson je krvlju svojih žrtava napisao „Svinja“ na ulaznim vratima, a „Helter Skelter”[1] u ogledalu kupatila.
Istražitelji su ubistva otkrili tek sledećeg jutra, kada je servisno osoblje otkrilo tela. Na početku su se istrage fokusirale na jedinog preživelog, domara Garetsona, što je dugo vremana usmeravalo pažnju policije u drugom smeru. On je čak podvrgnut testiranju poligrafom.
Sledećeg dana Menson je lično vodio svoje sledbenike na izvršenje još jednog zločina, ubivši Labianku i njegovu suprugu na još nasilniji i brutalniji način. Ovog puta Porodica je napisala „Healter Skelter“ (s očiglednom pravopisnom greškom) krvlju žrtava, dok su „Smrt svinjama (Death To Pigs)“ i „Uzdizanje (Rise)“ napisani u dnevnoj sobi. Ove poruke omogućile su policiji da ova dva masakra međusobno poveže i da shodno tome pokrene istragu u pravom smeru i u tom smislu zaustavi kriminalnu eskalaciju Čarlsa Mensona krajem 1969. godine. On i svi njegovi sledbenici osuđeni su na smrt 1971. godine, da bi nakon toga, 1972. godine, smrtonosna kazna bila zamenjena doživotnim zatvorom.
Kompulzivna težnja za slavom, do koje je očigledno nemoguće doći konvencionalnim putem, usadila je u Mensonovom ludom umu ideju da je možda najlakši način da se to postigne kroz posvećena nemilosrdna i okrutna ubistva. Menson je mislio da svoj potpis i obeležje ostavlja kroz poruke koje upućuju na pesme Bitlsa, čiji je veliki fan oduvek bio (Helter Skelter, Piggies). Njegova opsesija je okončala mnoge nevine živote, žrtve nesvesne njegovih deluzionih mahinacija. Među njima je bilo i dete koje nikada nije ugledalo svetlost dana i koje je sahranjeno u naručju svoje prelepe majke.
Veza ka originalnom tekstu: Luca Divelti – Charles Manson and the death of Sharon Tate: a tragic, true story
Tekst preveo i adaptirao: Miljan Ristić a.k.a eXperiment
[1] Helter Skelter – Pesma Bitlsa koja je objavljena na njihovom The White album iz 1968. godine kojim je Čarls Menson bio opčinjen i za koji je smatrao da se Bitsli obraćaju direktno njemu (prim. prev)