U Akademiji Nauka, pišu pariski listovi, doznaju se prava čuda o ovom svetu.
Posle saopštenja jednog učenog Indusa o živčanom sistemu kod cveća i o velikoj osetljivosti tog sistema, dolazi sa svojim otkrovenjima, jedan ugledni misionar sa Madagaskara, koji se već odlikovao ozbiljnim biološkim radovima; taj odlučni biolog, opat Kambue tvrdi da se može živeti i bez glave! To upravo ovako izgleda:
Časni opat Kambue vršio je čudne opite sa leptirma: on im je odsecao glave i konstantovao da su posle te operacije ovi insekti i dalje živeli; živeli i plodili se, pa su njihovi potomci bili još snažniji i lepši od njih. Jedino na šta je trebalo obratiti pažnju bilo je da se izbegne prolivanje krvi.
Čudo, je l’ te! Možda je taj uvaženi opat Kembue pronašao tajnu sreće i večnog života. Bez glave, bez mozga koji čini da se toliko pati, znamo li šta bi bilo sa čovečanstvom?
Zar nam sve naše nevolje ne potiču iz mozga? Ili je i to bila jedna vekovna zabluda. Zar mi dosita čujemo samo pomoću ušiju? Vidimo očima? Govorimo ustima? Postoji filosofija koja sve proglašuje opsenom.
Ipak je neobičan taj pronalazak opata Kambue i bogzna do čega može dovesti u toku vremena.
Članak objavljen u prvom broju Zabavnika 7.1.1927. godina.
