Arpad Slančik umetnik je iz Subotice koji svojim skulpturama izaziva stanje šoka gde god da ih izlaže. Svoj umetnički izraz ispoljava u dark industrial ambijentu, jer takvu muziku sluša, pa se to i reflektuje na njegove skulpture i njegovo stvalaraštvo. Nisam imao prilike da vidim Slančikove instalacije uživo, ali gledajući ih ovako sa fotki deluju mi impozantno, jezivo i upozoravajuće u isto vreme. Mogu da naslutim kakav je osećah videti ih u punoj veličini, u sklopu neke izložbe, kada su postavljene u odgovarajućem okruženju. Sigurno da je osećaj istovremeno veličanstven i šokantan.
Fotografija: Mikica Andrejić
U najvećem broju slučajeva skulpture predstavljaju androgine i bespolne figure satkane od simbolike, koje kroz takav jedan umetnički izraz prenosne snažne poruke i ideje. Raspeće na krstu, Da Vinčijev Vitruvijev čovek u industrial fazonu, figure sa gas-maskama, bio-mehanička bića, bez očiju, ušiju, noseva i kose, sa mašinama za mlevenje mesa umesto ustiju, sa raznim metalnim nadogradnjama i skalamerijama na telu, sa vilinskim krilima…, predstavljaju u grubim crtama opis Slančikovog stvaralaštva.
Fotografija: Dušan Milenković
Svakako da se svaka od skulpture može detaljno analizirati i samim tim doživeti, izneti i predočiti autorova ekspresija. Ukratko rečeno, Slančikovo stvaralaštvo predstavlja odgovor i reakciju na svet u kojem živi. Njegove skulpture su kritika sveta i društva u globalu, ali i unutrašnjeg čovekovog bića, svega onog sa čime se jedna individua sukobljava, preživljava i oseća u ovoj posrnuloj i dekadentnoj civilizaciji u kojoj živimo, ali i svega onog što ga čini ljudskim bićem.
One nose u sebi religijske, egistencijalne, naučne, proročke… aspekte. Shodno tome, Arpadov umetnički izraz izlazi iz konvencionalnog pristupa umetnosti, gradi se uz industrial zvuk, pa samim tim prikazuje i manifestuje te ideje i poruke koje se kroz ovu muziku propagiraju.
Slobodno se može reći da su Slaničikove skulpture otelotvorenje dark industrial muzike. Ako bi ta muzika imala svoju materijalnu formu, onda bi se ona svakako najbolje manifestovala kroz Slančikove skulpture. I moraćete da priznate da to nije mala stvar, jer nimalo nije lako vizualizovati i materijalizovati jednu ideju, misao i duhovnu tvorevinu kao što je muzika. Slančik je to i više nego uspeo, jer njegova umetnost je beskompromisna, udara pesnicu direkt u glavu, izaziva reakcije i kontroverze, ne priznaje ni jedan autoritet, izaziva stanje šoka i neverice, tera vas da se zapitate i zamislite. Ono što je sigurno, niko ne može ostati ravnodušan kada se susretne sa Slančikovim stvaralaštvom. Neki će biti oduševljeni velikim Arpadovim talentom, a mnogi će biti zgroženi i sablasnuti tim surovim, jezivim, futurističkim avangardnim umetničkim izrazom.
Arpad je održao više izložbi u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji ali najponosniji je na svoju izložbu u Berlinu gde je izlagao zajedno sa legendarnim H.R. Gigerom koji je dobio nagradu Oskar za specijalne efekte za film Osmi putnik (Alien, 1979).
Evo šta Slančik kaže za svoje stvaralaštvo:
Predstavljam se urbanim skulpturama u dark industrial stilu. Moja publika je u pirsinzima i tetovažama. To je moja ciljna grupa. To sam ja. Iako na telu nemam ni jedan pirsing ni tetovažu moja duša je u njima. Uvek sam kontroverzan i ne znam što je to klasično. Poruka mojih skulptura je problem savremenog čoveka. To znači bespomoćnost čoveka koji nema izlaz, koji nema nadu i ne zna što će sa sobom. Bespomoćnost, patnja i bol. To su univerzalni problemi čovečanstva. Ljudi imaju krizu identiteta. Jednostavno ne mogu naći sebe jer im to starija generacija ili određeni moćnici ne dozvoljavaju.[1]
Fotografija: Mikica Andrejić
Arpad Slančik, rođen je 2. avgusta u Esenu u Nemačkoj, ali je odrastao u Subotici u Srbiji. Završio je višu školu mašinstva i to mu dosta pomaže u njegovom umetničkom izrazu. Okrenuo se „tamnoj strani umetnosti“ kada je shvatio da je nemoguće promeniti lјudsku fascinaciju materijalističkim pogledom na svet. Više o Slančikovoj umetnosti možete pogledati na njegovoj Facebook strani SLANCIK SCULPTURE
[1] Deo intervjua objavljen u Međumorskim novinama povodom održane izložbe na ZRInskom art festivalu 2018. godine u Hrvatskoj