DEPECHE MODE slušam i pratim duže od 25 godina, još od 1990. godine i objavljivanja njihovog najboljeg albuma VIOLATOR, albuma koji je uvršten u listu 500 najboljih svetskih albuma ikada objavljenih shodno mišljenju legendarnog magazina RollingStone. Gledao sam ih uživo kada su nastupali u Beogradu na Ušću 2013. godine a nadam se da ću ih pogledati još koji put. Ove godine ne dolaze u Srbiju ali nastupaće u Ljubljani i Budimpešti, tako da ko voli i hoće, ništa ga ne sprečava. Znači, veliki sam fan DM-a ali potrudiću se da budem nepristrasan prilikom prikaza njihovog najnovijeg albuma.
Premijera 14. studijskog albuma Depeche Moda pod nazivom SPIRIT najavljena je za 17. mart 2017. godine. Međutim, na netu se već može pronaći album za preuzimanje. Dok pišem ovaj tekst preslušavam ga, čitam tekstove pesama i pokušavam da dam svoj sud iz prve ruke.
Album Spirit je u rangu sa svoja dva prethodnika Sound of Universe (2009) i Delta Machines (2013). Produkcijski besprekorno je odrađen ali bez nekih velikih hitova kakve je Depeche Mode pravio mnogo godina ranije. Pesme sa Spirita mogu da prođu, ali daleko su od onih legendarnih Personal Jesus, It’s no good, Enjoy the silence, Police of truth, Precious, Suffer Well… Čak mogu reći da je pesma Precious objavljena na albumu Playing the Angel 2005. godine poslednji veliki hit koji je napravio Depeche Mode. Ni ovaj album iz 2017. godine to neće promeniti.
Album Spirit više ’vuče’ ka elektronici i svako ko prati rad Depeche Mode zasigurno zna da su oni odavno izašali iz tog elektro popa koji su furali na svojim počecima i koji privlači veći broj fanova. Spirit u sebi nosi određenu dozu mraka i psihodelije što album čini malo težim za slušanje. Tekstovi su političkog karaktera, kritički su nastrojeni, protiv sistema i načina na koji svet funkcioniše i pozivaju na samosvest, bunt i revoluciju.
Prve dve pesme na albumu: Idemo unazad (Going Backwards) i vodeća numera Gde je revolucija (Where’s The Revolution) kojom je najavljivan album i urađen video spot, kao da su pravljene za nas Srbe. Oslikavaju našu političku situaciju i živote koje živimo. Slika i prilika Srbije.
Gde je revolucija (Where’s The Revolution)
Bili ste potčinjavani
Bili ste maltretirani
Bili ste lagani
Bili ste kljukani istinama
Ko će doneti vaše odluke?
vi ili vaša religija
vaša vlada, vaše države
vi patriotski narkomani…
Gde je revolucija
hajde ljudi
Vi ćete me izneveriti
Zapišavani ste predugo
Vaša prava su zloupotrebljena
Vaša mišljenja odbijena
Oni manipulišu i prete
sa terorom kao oružijem
Zaplašuju vas dok ne zaglupavite
pokoravaju dok im se ne priklonite
Gde je revolucija
hajde ljudi
Vi ćete me izneveriti
Idemo unazad (Going Backwards)
Mi nismo dotle stigli
Mi nismo evoluirali
Mi nemamo poštovanja
Mi smo izgubili kontrolu
Mi idemo unazad
ignorišući realnost
idemo unazad
Da li ste uračunali sve gubitke?
Mi nismo dotle stigli
tamo gde treba da budemo
I dalje smo u dugovima
naših ludila
Mi idemo unazad
izokrečući našu istoriju
idemo unazad
padajući u bedu
Pesme Scum (Ološ) i Poorman (Jadnik) govore o tom ljudskom talogu, o ljudima sa dna. U Ološu je taj talog manifestovan u pojedincu koji je truo iznutra i ne poseduje nikakve kvalitete, jedan duhovno i karakterno loš čovek, dok je Jadnik na margini kao produkt društva, žrtva globalizma i kapitalizma, države i sistema, onaj koji nije uspeo da se uklopi i ustroji prema pravila koja diktiraju globalisti i moćnici.
Ološ (Scum)
Hej ološu, hej ološu
Šta si ikada učinio za bilo koga?
Hej ološu, hej ološu
šta ćeš raditi kada dođe sudnji čas?
Ti ne bi ponudio čak ni mrvicu
umirućem i uplakanom
Ti si iznutra mrtav i utrnut
Ti si šupalj i površan
Tvoj prazan život je okončan
Povuci obarač
Jadnik (Poorman)
Hej, nema novih vesti
Jadnik i dalje svira svoj bluz
šeta naokolo u dotrajalim cipelama
nemajući šta da izgubi
Hej, on je na putu
gura napred svoj težak teret
životari bez krova nad glavom
i tromo se vuče
Hej, on je na ulici
Leži u snegu
prosi za hranu
i izgleda loše
Pored tih političko-socioloških tema, svakako da Depeche Mode obuhvata i obrađuje i „ljubavnu tematiku“ koja je zastupljena na mnogim njihovim albumima (npr. pesme poput: Freelove, I feel loved, Strangelove, I feel you, Higher love, Never Let Me Down Again, The Love Thieves…). Na albumu Duh (Spirit) to su pesme So much love, You move, Cover me, Eternal, Poison Heart…
Tako mnogo ljubavi (So much love)
Ti možeš da me napustiš
pokušati da me slomiš
ali sada me se ne možeš otarasiti
možeš me prezirati
Demonizovati me
To me tako zadovoljava
Vatra je u mojim venama
želja izaziva bol
Želim ponovo da kažem
Tako je mnogo ljubavi u meni
Ti se krećeš (You move)
Imali smo nešto, to je bilo juče
Iskušenja kucaju na moja vrata
Pričaš mi o životu koji smo mogli imati
Oh, mi više nemamo takav život
Ali sviđa mi se način na koji se krećeš
Da, sviđa mi se način na koji se krećeš za mene večeras
Pokrij me (Cover me)
Vazduh je ovde tako hladan
tako je teško disati
bolje je da se pokrijemo
hoćeš li me pokriti?
Ovde, kraj polarne svetlosti
iznad tebe i mene
sanjao sam nas u nekom drugom životu
onaj koji nikada nećemo dostići.
Znači novi Duh (Spirit) Depeche Moda u sebi nosi svoje poruke kako za čitavu ljudsku populaciju tako i za pojedince. Pesme se fokusiraju na stanje duha, stanje svesti kao i na večite muke i dileme koje nastaju u međuljudskim odnosima. Spirit govori i o ljudskim slabostima i porocima ali i pokušava da ukaže na prave probleme i opasnosti u društvu i ljudskoj civilizaciji. Kroz Duh se kritikuje sve što je potrebno. Preko „optužujućih dezinformacija pogrešno upućenih lidera“ do „apatičnog kolebanja neupućenih čitaoca“ (Najgori zločin, The Worst Crime).
Što se tiče muzike, suvišno je reći da je ona u skladu sa tematikom i tekstovima, jer da bi u pravom svetlu billi prikazani ti mračni i pesimistični tekstovi i muzika mora da bude takva, mračna i psihodelična. Iz tog razloga, ubeđen sam da ovaj album neće biti prihvaćen od širokih narodnih masa baš zbog tematike i zvuka koji u njemu preovladava. Međutim, za pravog fana Depeche Moda ovaj album će biti pravi užitak.
Za kraj, kao najbolji rezime, citiraću deo poslednje pesme na albumu pod nazivom Podbačaj (Fail). Mislim da će to biti i više nego dovoljno.
Podbačaj (Fail)
Naše duše su korupirane
Naši umovi zbrkani
naša savest je bankrotirala
o, najebali smo
PS Nije čudo što su na coveru albuma naslikane crne zastave i noge ljudi bez trupa koje koračaju ka ko zna kakvoj budućnosti, jer takva i jeste ljudska civilizacija obezglavljena srlja ko zna gde.
