Nadam se da mi Sopranovski neće zameriti što sam rešio da muzičku retrospektivu koju sam pisao na njegovom blogu prebacim na blog eXperiment, ali na to sam se odlučio posle dužeg razmišljanja. Naime, tek kada sam počeo da pišem o muzici kao gost bloger skontao sam da je o tome trebalo pisati mnogo ranije, još od samog početka blogovanja. S obzirom da kroz život prolazim slušajući tamo neke čudne zvuke, da je muzika to što me pokreće, daje snagu, čini opuštenim, srećnim, da normalno funkcionišem samo uz „dobre“ vibracije, logično je da muzika treba zauzimati počasno mesto u ovom eXperimentu. Textovi iz muzičke retrospektive su lične prirode. Oni svedoče o mom duhovnom, telesnom i muzičkom sazrevanju i govore o tome ko sam bio, ko sam i šta sam sada, zato im je mesto u ovom eXperimentu. Ako me nešto karakteriše i govori o tome ko sam, onda je to muzika. Ona je JA i JA sam ona.
Sopranovski, druže, izvini još jednom, ali ti textovi govore o mojoj duši. To sam skontao tek kada sam počeo da ih pišem na tvom blogu. Sopranov muzički blog je stvorio muzičku retrospektivu i ja ću ti, druže, biti beskrajno zahvalan zbog toga.
Muzička retrospektiva #1
Faza #1 – Početak
Kako je sve krenulo ? Ko je pokrenuo cunami ? Ko je u moju dušu i moj um usadio tu maničnu ljubav i požudu ka slušanju muzike ? Ko je bio iskra koja je izazvala tu vatrenu strast i ovisnost prema zvuku ?
Dogodilo se to daleke 1981. godine. Imao sam 7 godina. Bio sam kod dede i babe u Kragujevcu. Prvom prilikom otišli smo do robne kuće u centru grada i ja sam tamo kupio svoju prvu audio kasetu. »Riblja Čorba – Mrtva Priroda«.
I tako je otpočelo moje trovanje. Sa Borom Đorđevićem. Te godine sam i krenuo u 1. razred osnovne škole znajući napamet reči pesama sa celog albuma. „Volim, volim, volim, volim žene; Na zapadu ništa novo; Lekar, pekar, apotekar… behu neke od pesama. Narednih nekoliko godina nestrpljivo sam i gotovo manično isčekivao nove albume Riblje Čorbe a oni su izbacivali samo dobre stvari. Mnogo hitova, mnogo dobre muzike, mnogo dobrog rock and roll-a, mnogo dobrih tekstova. Sada, kada razmislim o tome, izgleda da je Bora Đorđević bio moj prvi uzor i idol. Nedugo posle toga ja sam počeo da pišem svoje pesme koje su mnogo godina kasnije poprimile oblik i formu Borine poezije (ako je tako možemo nazvati).
Danas, Riblja Čorba i dalje postoji. Grupa se nije raspala. A trebalo je mnogo godina ranije. Možda posle albuma Koza nostra. Posle toga je počela polako da pada i sjaj da bledi. Vremena se menjaju. Ljudi se menjaju. Menja se moda, umetnost, a samim tim i sama muzika i muzički ukus. A Čorba je nastavila da fura isti fazon. Godinama jedno te isto. Nisu shvatili kada se treba povući ili promeniti. Bora me je najviše razočarao kada je krenuo da se bavi politikom. Postao je ono što je godinama pljuvao i ismevao svojim pesmama. Postao je političar i neslavno završio. Neke profesije ne mogu da se ukrštaju. Iskoristili su ga ljudi bez skrupula samo da bi dobili koji glas više. I on se naivno upecao. Možda i nije tako, ali ne zaboravite činjenicu da je Bora bio moj uzor i idol, a kad čovek vidi da idoli posrću to mnogo boli.
Ali da ne blatim čoveka koji mi je dao pravac. To mi i nije namera. I ko sam ja da blatim takvog čoveka koji je svojim pesmama, mnogo godina ranije, rekao sve i mnogo više od toga. Čoveka, živu legendu YU Rocka. Čoveka koji je lajao, režao i ujedao u vremenima kada niko nije smeo ni da pisne. I danas, kad preslušate neku Čorbinu pesmu, shvatite da se ništa nije promenilo posle toliko godina. Sumnjate u moje reči ? Uverite se:
Na zapadu ništa novo
Kritičar pesnika javno vređa,
samoubica se ubio s leđa,
u Africi opet državni udar,
umorni Turčin izazv’o sudar.
Biće bolje, neko viče,
na papiru mrtvo slovo,
na istoku stare priče,
na zapadu ništa novo.
Gole su lutke s naslovnih strana,
još jedna pobeda partizana,
moju zaradu drugi troše,
vreme bez promene, uglavnom lose.
Biće bolje, neko viče,
na papiru mrtvo slovo,
na istoku stare priče,
na zapadu ništa novo.
U bolnici pacovi pojeli bebe,
ubio prvo zenu, pa sebe,
dinar i dalje u lakom padu,
bacili bombe na ambasadu.
Biće bolje, neko viče,
na papiru mrtvo slovo,
na istoku stare priče,
na zapadu ništa novo.
Veliki uporno zezaju male,
za ideale ginu budale,
fabrike truju okolinu,
kreteni dižu bune i ginu.
Biće bolje, neko viče,
na papiru mrtvo slovo,
na istoku stare priče,
na zapadu ništa novo.
Muzička retrospektiva #2, #3, #4, #5, #6, #7, #8, #9, #10, #11
ne umem da pišem na temu muzike.. imam svoj muzički neukus koji funkcioniše tako što određeni zvuci i melodije čine da se osećam dobro, mada mi ni tišina nije strana u poslednje vreme.. :)
Borini tekstovi govore dovoljno jasno sami za sebe njih nikad nije potrebno objašnjavati… nego, kad si spomenuo kasete, pored skoro svih Borinih i Đoletovih nedavno sam iskopala i jednu Breninu u svojoj kutiji iz tog perioda.. bila sam skroz pošandrcala za njenom pesmom ‘Moj vokmen je pod jastukom, zaluđujem se muzikom’… mislim da je ta kaseta učinila da već u 9. godini dobijem vokmen.. moji je nisu podnosili nikako..
Šunjo
bitno je da si ti dobila vokmen
da,to je najbitnije… taj sony me je pratio godinama, na sreću bez Brene..
Šunjo
i ja sam mnoge vokmene promenio, počevši od onih prve veličine kasetofona do današnjih MP3 plejera veličine jedne cigarete
Čitala sam ovaj tekst na Sopranovom blogu. Mislim da nisi pogrešio što si rešio da svoju retrospektivu pišeš na svom blogu, ipak ona govori o tebi i tvojoj ličnosti. Sopran ti neće zameriti. Razume on kako je to biti zaljubljen u muziku
WOOman
iskreno se nadam
Pisi, ti to radis odlicno
Borin tekst lepo kaze da je sve ostalo isto, :)) sada sam ga procitala sa vise paznje i svesti… za neke njegove tekstove sam, kada su nastali bila “beba” utoliko su mi sada puno jasniji
boze kakav komentar, ne zameri idem na “New Orleans festival” i malkice me je danas produvala kosava
Sarah
bitno je da se mi razumemo
Pa, izgleda da…
Kako je lepo biti glup,
stoka ume da nervira,
gutaj sta ti se servira,
kako je lepo biti glup.
Kako je lepo biti glup,
bolje mozak sakrivati,
pa cutati i plivati,
kako je lepo biti glup.
Ne bavi se politikom,
spavaj, radi, cuti, jedi
i ne veruj vise nikom,
lezi, dig se, ustaj, sedi!
Kosa gori ispod slema,
Crno ili belo
hteo sam da postujem i tu pesmu u formi video klipa jer ta mi je jedna od omiljenih, naročito jer istom počinje film “Tesna koža”…
Postuj… sasvim je drugačije kad se odrasta s tom muzikom, želiš da bude drugačije, a onda ostariš i na kraju vidiš da je to ipak za neke baš tako, od čitanja istih danas…
Hehe, to može i mene da čeka. Neću ništa da kažem :P Tamo sam komentarisala, a ima i u formi posta :) Ukusan si, šta reći ;)
Jungle Queen
šta da ti kažem kad sve već znaš ;)
Ne vidim ovde ništa čega se treba stideti, tj. nije mi jasno zašto gomila ljudi hejtuje Boru. Baš me briga za njegova politička ubeđenja, ono što je ostavio i ostavlja muzici u nasleđe je sjajno. Alal ti vera za tekst. :)
Iva
što se tiče pljuvanja svako to može, to je najlakše… Hvala na pohvalama
A ja sam volela Boru zbog nekih drugačijih pesama:
Jedino moje, Rekla je sve je u redu, Poslednja pesma o tebi…
Drago mi je da te je podstakao da počneš da pišeš pesme :)
Breskvice
ti si romantična osoba… ja oduvek pomalo sirov i surov… bitno je da čorba mogla da udovolji svačijem ukusu
Druze! Daleko od toga da sam ljut zato sto si resio da retrospektivu prebacis na svoj blog, naprotiv! Veoma mi je drago da te je to inspirisalo i pokrenulo sasvim novu temu na tvom blogu. Naravno, uvek si pozvan da napises neki post o izvodjacu koji ti prija a za kog nismo (ili jesmo) culi. I da ostanes jedan od top-komentatora kod mene :-) Samo udri, citamo se!
Sopranovsky
drago mi je zbog toga. Videćeš u tamo nekim budućim retrospektivama zašto sam je prebacio. Puno priča i događaja su se dogodila a vezana su za muziku i isti će biti obuhvaćeni retrospektivom… bukvalno moj život… Zato sam je i prebacio. Što se tiče postova i komentara, u to nemoj da sumnjaš