Sinoć sam sa par prijatelja polemisao o vaspitanju dece i da li decu treba kažnjavati ili ne. Tom prilikom ispričao sam im šta je na tu temu odgovorio Milan St. Protić istoričar, političar i nekadašnji ambasador u Americi gostujući u jednoj emisiji (balkanskom ulicom ili TV lice, nisam baš siguran). Voditeljka ga je u jednom trenutku upitala da li podržava kažnjavanje dece i da li on kažnjava svoju decu, jer je načula da to čini. Iskreno rečeno zaprepastio sam se takvim pitanjem, jer pitati nekog, danas, a naročito političara, da li kažnjava svoju decu je mnogo glupo ili mnogo hrabro. Trik pitanje koje jednog političara može koštati karijere. Međutim, odgovor me je još više zaprepastio. Milan je odgovorio da je to tačno i da on svoju decu kažnjava. I onda je ućutao i samo se zagonetno smeškao. Voditeljka, vidno uzbuđena, jer je bila na tragu nečeg seznacionalnog, potencirala je da gost emisije to malo razjasni. I on je dao objašnjenje. Kad god bi deca napravila neku glupost, nestašluk, budalaštinu ili učinila ono što deca inače znaju da čine, usledila bi kazna. Surovo zar ne? Kazna bi bila: knjiga po izboru oca je morala da se pročita u roku od desetak dana. I tu nije bilo popuštanja niti kompromisa. Nakon protoka tog vremena deca su imala obavezu da knjigu prepričaju čime bi potvrdila da su svoju obavezu ispunila. Pored samog prepričavanja ona su pritom sa svojim ocem razgovarala o toj knjizi i njihovom doživljaju iste. U početku je deci kazna teško padala jer nisu volela da čitaju. Cela priča bila im je težak smor. Ali posle par kazni, otac više nije morao da ih kažnjava. Deca su sama počela da čitaju nečekajući na svog oca. Najverovatnije da su shvatila ko je čovekov najbolji i jedini prijatelj.
Gde bi smo mi danas bili kao nacija i država da smo i mi bili kažnjavani na ovaj način? Ali možda još nije kasno za našu decu. Otvorite oči vašoj deci. Kaznite ih nekom poučnom knjigom! A mogli bi ste i Vi malo da se samokažnjavate. Neće ništa da Vam fali!
Niej rekao šta bi bilo da su deca slučajno odbila da pročitaju knjigu? :)
To sam se i ja upitao
Dobar tekst Exxx, :) a Protića sam rado slušao dok nije pao u “nemilost” političara i odjedanput nestao sa svih medija.
Mislim da decu treba i kažnjavati i nagrađivati. Pošto u svom dvorištu gajim mnoštvo životinja, a i kinolog sam, znam da i u životinjskom svetu oni svoje mlade kažnjavaju, ali i uče šta treba. Problem sa ljudima je što su kazne ponekad suviše grube tj neprimerene. Takođe mi više nemamo vremena da decu učimo nečemu, već sve prepuštamo školi, i to već od obdaništa. Zamena za naše angažovanje kod dece (što ja zovem manifestacija ljubavi) je obično materijalna nagrada.
Dobra tema za jedan komentar :)
Slažem se sasvim sa tobom Alex :)
Škola je škola, a kada kođu kući, partija maženja mora da padne kao i aktivan razgovor.. ne uz serije, crtaće, utakmice ili igrice.
Tek sad procitah Alex-ov i Marouk-ov komentar i u sustini to je ono sto sam i sam rekao. I slazem se.
Alex
baš tako Alex, komentari mogu biti čitavi članci ;)
Zanimljiva anegdota, nema šta :)
Nije ni čudo da je Milan St. Protić tako “kažnjavao” svoju djecu: njegov deda je čuveni Stojan Protić, ministar i predsjednik u nekoliko vlada pod Obrenovićima, čuven po svom obrazovanju i gospodskom držanju.
Milko
meni vrlo draga priča ;)
Odlična ideja. Meni prvo padne na pamet kada se o kažnjavanju radi-ukinuti igrice, izlazak ili nešto treće,a njima drago. Ovo mi se mnogo dopada,ali da me je neko pitao šta mislim, rekla bih mu da ne mislim da je dobro “kažnjavati” knjigom da ne bi stekli otpor ka istoj…Isto kao što smatram velikom greškom kada roditelji prete deci injekcijama, vrtićem, školom itd.
Crna Perla
sve to stoji ali mene je ideja kao ideja oduševila “kažnjavati” decu znanjem. U normalnim sredinama znanje je moć…
@crnaperla, hehehe, ovo za injekcije cesto upotrebim ;)
kao sto Predrag rece, sta bi bilo da su deca buntovna i jednostavno ignorisu citanje knjige?
Deca su danas k’o beli medvedi – u skoli se bahato ponasaju jer ni nastavnik ne moze vise za zulufe da ih povuce.
Strofa iz cuvene decije pesmice “Pacija skola” J.J.Zmaja
Koliko sam protivnik “sadistickog” i nekontrolisanog batinjanja dece, toliko sam protivnik i “demokratskog” vaspitanja dece.
Stari ljudi su bili u pravu kad kazu: “batina je iz raja izasla”, a zna se kako, gde i koliko sme da se dete udari. Malo “sljickanja” po butini nece da skodi, jer nije skodila ni svima nama koji smo na taj nacin odrasli.
Ne slazem se da dete treba na taj nacin kaznjavati, jer pre ce omrznuti knjigu nego sto ce je zavoleti. I taj model kaznjavanja ne mora imati pozitivne efekte na svu decu.
Biti roditelj zahtava vise od pukog kaznjavanja i usmeravanja. Pre bih rekao da smo novim tempom zivota izgubili onu porodicnu atmosferu koja je nekad postojala. Verujem da anketa sprovedena u Srbiji na pitanje: Imate li vremena da izdvojite izlet sa porodicom? – bila bi porazavajuca.
S druge strane, Ana, inace autorka sajta Skrabalica, predstavlja savremen pristup prema deci, koji u osnovi ima ono sto sam upravo gore i napisao – provoditi vise vremena s detetom.
Znam i to da nazalost to nama uslovi ne dozvoljavaju – jer smo prihvatili (nametnuli) zapadni sistem vrednovanja – kuca pos’o, pos’o kuca + decu gledaju drugi i cim odrastu prepustaju se sami sebi.
IB
tvoj komentar duži od mog texta, što mi je drago jer to znači da je ipak imalo efekta napisati ga u roku od 5 minuta dok sam se oblačio i spremao za posao ;) Trebalo je više vremena da mu posvetim i da ga pišem možda par sati, sigurno bi bio mnogo bolji, ali jednostavno sam želeo što pre da ga objavim … Nisam mogao da čekam da se vratim sa posla i posvetim mu više pažnje… :(
Ovo je i više nego odlično, meni se veoma svidja. Možda i primenim ovo jednog dana :-)
Sopranovsky
drago mi je ako ti se dopada ;)
Ne znajući za ovu anegdotu, moja Jovana je jednom prilikom bila kažnjena baš na ovaj način, s tim da nije pročitala knjigu koja joj je bila zadata već jednu drugu isto jako lepu. Samo da istera svoje. :lol:
Ja ne umem da kažnjavam decu, zato to i ne činim, jer tako mogu samo da poljuljam svoj autoritet kod njih.
Veće kazne im od moje ljutnje nema. Isključim i ćao. Kao na dugme. E tada proradi savest kod dece i dalje se sve rešava razgovorom. Delotvornije je od bilo kakvih batina i pretnji.
Charolija
razgovor sa decom kao i slušanje šta deca govore je ključ ;)
Zanimljiv način kažnjavanja, mada bih ja uvela i pranje sudova (po potrebi i usisavanje ;)) Ne može da škodi ;)
Breskvice
teško si ga tvom mužu :P
Misliš?
Šalim se ;)
Ostala sam bez teksta. Baš sam razmišljala, kad bih imala decu i ona bila neposlušna, u današnjem, donekle, civilozovanom svetu, bilo bi ipak nepojmljivo mlatiti svoju decu, pogotovo ovde na zapadu. Mogu da kažem, da deca onda te batine pamte ceo život i žive sa strahom od kažnjavanja. Bzvz, može da bude da kratkoročno pomogne roditeljima, ali na dugoročnom planu je katastrofalna greška. Dakle, “batina je iz raja izašla” je najveća zabluda na ovim prostorima.
Jungle Queen
da je batina dobra ona bi u raju i ostala ;)
Dopada mi se način na koji je gospodin Protić kažnjavao svoju decu, ali, u ovom, njegovom slučaju, se radi o deci školskog uzrasta, znači o deci koja su uveliko svesna svojih postupaka na svom nivou i stekla sposobnost da shvate kada su i da li pogrešili.
U načelu, nisam za kažnjavanje, a za batine, NIKAD! Ni životinje se ne tuku! Razgovori, svedeni uvek na nivo starosti deteta, pomažu u svemu.
Još uvek pamtim reči mog sina koji kaže: Ajde, drmni mi jednu šamarčinu da završimo sa predavanjem! Znači, bivalo je i dosadno, ali, efikasno.
Moja deca su danas odrasli, uspešni ljudi, a nikad nisu dobili batine kao kaznu, samo reč, primerenu, bez vike, dreke its.
Ljubav je moć i dete uvek treba da oseti da ga volite čak i kad je pogrešilo ;)
Olja
slažem se sa tobom