1. Prema Herodotu ili Plutarhu feniks je mitska ptica iz Etiopije, neuporedive lepote, obdarene izvaredno dugim životom. Kada se feniksu prbliži trenutak smrti, on savije gnezdo od mirisnih grančica i u njemu izgori od vlastite topline, da bi zatim uskrsnuo iz svoga pepela. Dakle, simbolizam se jasno pokazuje: uskrsnuće i besmrtnost, ciklično rađanje i umiranje. Zbog toga je u srednjem veku feniks postao simbol Hristovog uskrsnuća, a i simbol Božje prirode, dok je simbol ljudske prirode bio pelikan.
U starom Egiptu feniks se zvao benu (čaplja) i povezivao se sa dnevnim sunčevim ciklusom i sa godišnjim ciklusom poplava Nila. Kao simbol sunca, povezivao se i sa centrom kulta sunca, egipatskim Heliopolisom. Možda taj Grad sunca nije od početka bio egipatski, nego Zemlja sunca, Homerova Sirija. Arapi veruju da feniks može da sleti samo na planinu Kaf (Qaf), pol i centar sveta.
Egipatska purpurna čaplja podseća i na alhemijsku crvenu menu, takođe simbol regeneracije. Taoisti feniksa zovu cinoberova ptica (tanniao), a cinober je crveni živin sulfid. Feniks je amblem juga, leta, plamena, crvene boje. On je simbol sunca, života i besmrtnosti. Feniks je ptica koja prenosi besmrtnike. On je amblem Niukoua koji je napravio čeng, muzički instrument u obliku feniksa koji imitira feniksovu pesmu.
Kineski feniks je androgin, muško i žensko (fonghoang). Muški feniks je simbol blaženstva; ženski feniks je amblem kraljice, a zmaj je kraljev amblem. Muški i ženski feniks zajedno su simboli sjedinjenja, sretnog braka. Sjao Šeov (Xiao She) i Long Jiov (Long Yu) feniks nisu samo slika bračne sreće; oni odvode supružnike u raj besmrtnika. Pjan He (Bian He) je upravo od feniksa saznao za žad dinastije Ču (Teheou), simbol besmrtnosti, a fonghoang, izraz čistog janga, pojavljuje se samo u vremenu sretnih vladavina.
Za Al-Džilija feniks je simbol onoga što svoje postojanje crpi iz svog imena, onoga što izmiče ljudskom razumu i mišljenju. Kao što se predstava o feniksu može dobiti samo uz pomoć imena kojim se obeležava, tako se Bog može shvatiti samo posredstvom njegovog imena i njegovih svojstava.
2. Ta prekrasna i čudesna ptica uzdizala se zorom nad vode Nila kao nekakvo sunce; legenda je prikazuje kako izgara i gasi se kao sunce, u tami noći, i ponovo se rađa iz svog pepela.
Feniks je simbol uskrsnuća koje očekuje pokojnika posle merenja duše (psihostazija), ako se ispravno pridržavao žrtvenih obreda i ako je njegova negativna ispovest ocenjena kao verodostojna. Pokojnik sam postaje feniks. Feniks često nosi zvezdu koja je znak njegove nebeske prirode i života u drugom svetu. Feniks je grčko ime ptice benu; često se nalazi na pramcu svetih barki, koje se pomaljaju u neizmernom žaru svetlosti… simbolu sveobhvatne Ozirisove duše koja će se beskonačno rađati iz same sebe, dok je vremena i večnosti.
3. Feniks je ušao u grčke i rimske mitove iz Egipta, gde je zbog svojih osobina uživao veliki ugled. Hrišćani su ga, od Origena, smatrali za svetu pticu i simbol nesalomive volje za preživljavanjem, uskrsnuća, pobede života nad smrću.
Alan Gerbran, Žan Ševalije – REČNIK SIMBOLA