Autor teksta: Živko Ivković
Izdavač: PRESING, MLADENOVAC, 2019.
Evo još jednog, više virtuelnog putovanja Pajacovog, gde za prvo odredište ima Portorož, u kom će, nenadano sasvim, doživeti Pankrte, ono, ne uživo, nego ponesen krilima znatiželje, koju je skrivio reklamni flajer na pultu recepcije hotela u kom je odseo. Pajacu, tom kompjuterskom magu i neće biti ne znam koliko teško skinuti sve za pomenutu grupu, grupu koju nikad nije slušao, ali, splet okolnosti ga dovodi u situaciju iz koje nema nazad nego samo u susret toj. Njegova saznanja o grupi Pankrti su više negoli skromna, na elementarnom nekom nivou su, što bi rekli, ali, ima on kućnog ljubimca bez repa koji ima odgovore na svako postavljeno, pa tako i u ovoj prilici, taj ga neće izneveriti. Uvod u pank Ilićev je i obrazac koji će inima poslužiti ili dobro doći vezano za neophodna ona saznanja ukoliko im neki sastav pank usmerenja zapne za uši. Pročitate tako ovaj naslov i shvatite kako je jedan od načina da dođete do željenih generalija vezanih za određenu grupu , upravo ovaj. E sad, i ne morate se ne znam koliko truditi, Pajaco je završio odličan posao za pank zaljubljenike. Priča o grupi Pankrti (Kopilad) se nastavlja na samo njegov način i sa jedinim kvalifikovanim sagovornikom vezanim za muzičku karijeru ovog sastava, internet je taj pa tako i doznaje(mo) bitne pojedinosti vezane za grupu ovu, formiranu 1977. godine, ali, tu se kida traka i kada se ponovo sastavi (verovatno je deo i isečen) najedanputa kreće priča o grupi Sex Pistols, Džoniju Rotenu, Malkolmu MekLarenu, Nensi i Sidu, pankerima sveobuhvatno itd. Kroz tu, Pajacovu samo abecedu panka, uz ne tako obimne storije o pomenutim grupama dolazimo i do novosadske Pekinške patke ali i do najdugovečnije domaće pank grupe KBO! iz Kragujevca, usput, gradu Pajacove mladosti, te mu, na tom, već poznatom terenu nije teško i više je to zadovoljstvo, prisetiti se karijere ovog sastava, zabeležiti sve. Budući i sam gimnazijalac svojevremeno, prisustvovao je, na velikom odmoru razgovoru četvorice drugara koji tada, 1982. godine donose odluku o formiranju grupe koju će nazvati KBO!, i neslavnom, prvom koncertu u karijeri ovog sastava održanog u Domu omladine. Sledi potom i diskografija ovog sastava, turneja po zemljama Beneluksa te neizostavna, nezaobilazna ona, da je, evo, pomenuti sastav dogurao do 2017. te rođendanskog koncerta u beogradskom Božidarcu, kom nije (kao ni onom Pankrta) u Ljubljani) prisustvovao. Pajaco zatim konstatuje da je Rijeka bastion panka u SFRJ, te uz Paraf i Termite navodi i Gorana Lisicu Foksa (danas vlasnika Izdavačke kuće Dallas Records sa sedištem u Ljubljani). Kaže potom, kako je Foks, svojevremeno, kao Riječanin, brinuo o grupi Paraf i to do 1978. godine, da bi se polovinom osamdesetih odselio u Ljubljanu i pokrenuo Dallas Records.
No, ako bi se vratili na Rijeku, pročitaćemo ovde, da je, gradsko vijeće tog grada na svojoj sednici održanoj 29. septembra/rujna 2016. donelo odluku o proglašenju grafita ‘Paraf’ za zaštićeno kulturno dobro, doduše na lokalnom nivou, ali, da čujem, koliko se tih (lokalnih samouprava) setilo rokenrola i izvesnu značajku vezanu za taj, proglasilo kulturnim dobrom!?! Grafit je, inače, ispisan na kolovozu u podnožju stepeništa Brajšine ulice i nadovezuje se na Lorencov prolaz a pokriva gotovo deset kvadratnih metara. Dolazimo i do subotičkog sastava Giuseppe Carrabino, a sam naziv grupe dolazi od istoimenog riječkog antifašiste, grada u kom je i jedna ulica nazvana po njemu, a u toj je živeo pevač Termita Predrag Kraljević. Dotiče se Pajaco i srpskog pank trougla (Kragujevac-Aranđelovac-Milanovac), a potom je u Zagrebu (u naselju Dubrave – setimo se Priča iz Dubrave i Jugotona iz knjige Tvornica glazbe autora Siniše Škarice) iz razloga Prljavog kazališta, grupe koja je nastala u ovom kraju hrvatske prestonice, preciznije u naselju Ante Starčević gde i danas živi Davorin Bogović, Prljavac član, poznat po onoj: moje ime je Davorin Bogović a sve oko mene je crno-bijeli svijet, iz 1980. godine. Slede i storije o grupama The Ramones i The Clash. Ima u ‘Uvodu’ detalja na koje nisam nailazio u literaturi kod nas, onoj prevedenoj na S/H, mada i nema ne znam koliko naslova o pank sastavaima izuzev onih Ramones (V.B.Z. Zagreb iz 2010.), zatim Rastrgan (Joy Division (takođe izdanje V.B.Z. iz 2019.), Tragovi karmina (Gradac Čačak), ona o panku autora Darka Glavana iz 1980, The Clash (izdanje Rock Express Beograd) itd. Tako da ovaj Pajacov ‘Uvod u pank’ unekoliko dođe kao najsažetiji podsetnik na grupe koje su obeležile tu, pank eru, toliko značile generacijama koje su odrastale uz saund njihov. Pajaco u ovoj, skraćenoj ili ne tako obimnoj (ali izuzetno značajnoj) pank historiji iznosi te ključne momente u karijerama tih, gore navedenih sastava i to je ono što nigde nećemo naći u samo jednom naslovu. Poduhvat koji je spakovao, znalački (mada u sadejstvu) na stodvadeset stranica za šta je potrošio bezmalo dve godine. Pajaco pri tom, i nije neki panker, pre da je novotalasni roker koji se latio slova o panku u pokušaju tom, sažeti ono ključno, što bi i rezultiralo jednim ovakvim naslovom. Pored storija o navedenim, imamo i onu o grupi Ien Đuri (Ian Dura) i Blokheds (The Blockheads) u kojoj stoji da je ista formirana odmah nakon raspada grupe Loving Avarness, dakle 1976. U kojoj je genglider upravo pomenti Đuri, zapamćen po svom prvom hitu Sex, Drugs and Rock & Roll. Kaže kako je ta, mala ploča prodana u samo devetnaest hiljada primeraka, ali i to da je emitovanje iste zabranjeno na BBC kanalima.
Dolazimo i do prvog Lp albuma ove grupe, objavljenog 1977. godine, prodanog u nešto više od tri stotine hiljada primeraka (New Boots and Panties). Kaže Pajaco kao Đuri nije krio svoju opčinjenost Džinom Vinsentom, te tako imamo na navedenom Lp albumu stvar Sweet Gene Vincent, koju izdvaja za singl. Ima tu više zanimljivih pojedinosti vezanih za Blokheds, te tako ističem onu, vezanu za stvar Sink My Boats (Crash My Plane), Pajacovu analizu iste, u prevodu Potopi moje lađe, sruši moj avion, uz, ono, koga to Đuri u stvari izaziva? Sudbinu, devojku možda, prijatelje te na koncu: slobodno potopite moje barke, srušite moje aeroplane, šta drugo mogu od vas i očekivati. Jednako je to onom što ljudi jedni drugima čine svakodnevno. Pajaco tako na godišnjem odmoru ili godišnjici ne puni baterije na uobičajen neki, ustaljen način, samo se restartuje i nastavlja neumorno tim, kreativnim putem, jer, knjiga je njegov svet uz internet naravno, od tog traži savet, informacije, motivacije mu ne manjka, u tom ima najboljeg priajtelja. Ko zna, možda je uzrok takvoj posvećenosti, odrastanje u SmaKtaunu, dakle privilegija. Priznaje Pajaco tako, da je nakon višemesečne pretrage vezane za grupu Blokheds sebi više nalikovao na detektiva a manje na zaljubljenika u kreativni opus ove grupe. Uvod u pank je sasvim i nikada doživljen Pajacov virtuelni roman, a samo oni koji ga poznaju (dakle privilegovani) zapravo kapiraju o kakvom se vrsnom kreativcu radi. Uvod u pank ne sadrži elemente koji idu uz senzacionalističke naslove u žutoj štampi, te je, time, sasvim preporuka za obaveznu (ukoliko vam se posreći) nabavku. Istajava tako na svojoj, prozom oivičenoj kreativnoemotivnoj strani, te stoga i ne možemo očekivati da će ovaj naslov osvanuti na kioscima, jer, tamo mu nije mesto, na tom, rezervnisanom za izlobirane i preporukom nekom mediokritetne domaće ali i ino pisce.