Majdan: Minimum Sličnosti, Maksimum Razlike (intervju)

Majdan je niški bend čiji se muzički izraz može smatrati svojevrsnim miksom indie rocka, popa i alternative. Prvog novembra 2018. godine objavili su svoj debi album Minimum Sličnosti, Minimum Razlike za izdavačku kuću Metropolis, koji je naišao na dobar prijem i publike i kritike.  Odlična muzika, odličan album i kvalitetno muziciranje. Ubrzo po objavljivanju albuma kreću sa nastupima širom Srbije u cilju promocije svog albuma. Pobednici su 8. BARF Festivala u Beogradu koji se održao krajem decembra 2018. godine. Učestvuju i na ovogodišnjoj Beoviziji sa pesmom Budim te

Članovi Majdana: Nemanja Erić – vokal, gitara, Luka Nikolić – gitara, vokal, Luka Novaković – bas gitara, vokal i Ilija Novaković – bubanj.

eXperiment: Da prvo krenemo od samog naziva benda MAJDAN. Da li je sam naziv omaž gradu Majdanpek imajući u vidu da si poreklom iz Majdanpeka a koji predstavlja kovanicu dve reči majdan (rudnik) i Pek (reka)? Takođe, mene je sam naziv benda asocirao na dve stvari: istoimenu pesmu  Blockouta i legendarni heavy metal bend Iron Maiden. Iz svih tih razloga meni je bend još draži. Šta možeš reći o tome.
Nemanja: Luka Nikolić i ja prilikom formiranja benda odlučili smo se za naziv benda Misli ples po našoj pesmi Mojih misli ples, međutim sam naziv nije bio baš upečatljiv, jer kad god bi nekom rekli da se bend zove Misli ples uvek bi usledio pitanje: Kako? ili poštapalica: Molim?! Sećam se da sam se šetao sa sestrom Knez Mihajlovom kada mi je stigla poruka u grupnom četu od Luke Nikolića, jedinog Nišlije iz benda, koji je predložio da se bend zove Majdan. Ja kao jedan veliki lokal-patriota to nisam mogao da odbijem, iako mi je to na keca nekako bilo čudno, možda zato što potičem iz Majdanpeka, pa mi sam naziv nije zvučao tako dobro kao ostatku benda, ali nisam mogao da odbijem taj predlog. Vidim da znaš i za složenicu Majdan i Pek, mi zaista verujemo da je Majdan, što znači rudnik, jedan veliki i bogat rudnik muzike i lirike koji će tek da eksploatiše sve što ima u sebi. Što se tiče Iron Maidena nismo bili ispirisani njima kao bendom dok smo veliki poštovaoci lika i dela Nikole Vranjkovića.

eXperiment: 1. novembra objavili ste svoj prvi album  Minimum Sličnosti, Minimum Razlike, dva meseca kasnije pobedili ste na osmom BARF festivalu. Očekuje vas učešće na Beoviziji. Stvari su baš krenule u dobrom smeru. Nižete samo uspeh za uspehom. Kakav je osećaj povodom toga?
Nemanja: Osećaj je divan zato što sam ja, pre manje od dve godine, trebalo da se odselim iz Niša i da upišem master studije u Beogradu. Međutim, zadnji dan pred taj prijemni, odustajem od toga i ostajem u Nišu zbog benda za koji tada ne da niko nije još čuo, nego je tada sve još bilo samo u naznakama da će se nešto desiti.  I sada kada su se sve te stvari dogodile kao što je album, Barf, pa evo i sada i ta Beovizija, ispostavilo se da je sve to neka vrsta nagrade i potvrde da sam uradio pravu stvar i da ne treba da se kajem kao što sam mislio da ću da se kajem. Osećaj je divan baš zato što smo na ovome radili jako jako dugo i marljivo.

 eXperiment: Imam utisak da ste u delovanju samog benda mislili na svaki detalj. Akcenat nije stavljen samo na muzički izraz i tekstove već i vizuelnu ekspresiju. Osmislili ste i logo benda što me je prijatno iznenadilo znajući činjenicu da mnogi veliki bendovi nemaju svoj logo tj. vizuelni izraz za svoju muziku. Vi ste od samog početka krenuli žestoko obraćajući pažnju na svaku sitnicu. To samo govori da celu priču shvatate vrlo ozbiljno i da istupate vrlo profesionalno, zar ne?
Nemanja: Majdan je skupina četvorice perfekcionista i mi nismo hteli uopšte da sviramo dok ne napišemo album, tako da smo stvarno pazili na svaki detalji i trudili se da svaki segment benda bude makismalno ispoštovan i urađen na jedan profesionalan način, ali to je jako teško uraditi kada nema dovoljno novca, ne samo u Srbiji nego bilo gde. U ovom delu intervjua voleo bih da pomenem neke ljude koji su u velikoj meri doprineli tom vizuelnom izrazu benda, a to je pre svih Zlatko Ilić koji je inače arhitekta i bubnjar sjajnih bendova Jayus Jazz i Slide Ride. On je dizajnirao omot prvog albuma. Takođe je dizajnirao i logo benda. To je zanimljiva priča, kada sam ga pitao da dizajnira logo benda i on mi je brže, bolje posle 3,4 minuta poslao Majdanov logo sa rečima: „Ej čisto sam probao nešto i poslao ti da vidiš kako izgleda”. Mi smo rekli to je to, super je. Tako da je priča o logou benda završena za svega nekoliko minuta. Takođe, pomenuo bih i Nevenu Kragić koji je na našem poslednjem spotu „Mojih misli ples“ radila onaj fantastični fanki sako koji ja nosim u spotu. Trenutno nam pomaže u odabiru garderobe za Beoviziju, tako da imamo ljude koji su nam pomogli u ostvarivanju tog vizuelnog dela. I ovom prilikom im se zahvaljujem.

eXperiment: S obzirom na to da te poznajem iz perioda dok si bio srednjoškolac, učenik muzičke škole, i da sam imao prilike da u više navrata gledam tvoje nastupe, znao sam još od tada da si opasan muzičar. U međuvremenu si krenuo i na Muzičku Akademiju. Da li su i ostali članovi Majdana školovani muzičari i koliko škola može biti od pomoći u tim situacijama?
Nemanja: Hvala pre svega na komplimentima. Ostali članovi Majdana nisu školovani muzičari. Luka Nikolić je studirao u inostranstvu. Mislim da je završio ekonomiju ili nešto na tu foru. Luka Novaković završava stomatologiju, a bubnjar Ilija Novaković se bavi privatnim biznisom u Jagodini, tako da niko od njih nije školovani muzičar i mislim da je to stvarno prednost, jer muzičke akademije koje se bave klasičnom muzikom u Srbiji ubijaju kreativnost kod mladih ljudi i studenata jer ih ukalupljuju u kilšee po kojima se radi ne znam koliko godina unazad. Tamo se jedino uči kako da sviraš i reprodukuješ tuđu muziku. Tu je stepen kreativnosti level 0. Mislim da te muzičke akademije uopšte nisu dobre ako želiš da se baviš kreativnim radom. Ti onda postaješ samo kreacija tog profesora koji je kreacija tamo nekog profesora. Zbog toga sam neizmerno srećan i drago mi je što sviram sa ljudima koji nisu studirali muziku, jer oni na jedan iskreniji i jednostavniji način posmatraju sve to i prosto komponuju sve to. Mislim da to uopšte nije presudno.

eXperiment: Snimili ste 3 spota. Spot za numeru Zubi je originalan, odličan i video profesionalan.. Koliko video spot može doprineti povećanju slušanosti samog benda i povećanju popularnosti imajući u vidu da danas velika većina ne silazi sa Ju-tuba (You Tube) i da se muzika u velikoj meri sluša direktno sa pomenutog sajta?
Nemanja: Spot za pesmu Zubi je radio Igor Jovanović i Loobo House Agencija. Momci su čuli pesmu i kontaktirali nas. Hteli su da urade spot. Spot je nama zaista drag. Pesma takođe. Mislim da su oni uradili jedan sjajan posao. Što se tiče spota i slušanosti pesme definitvno da spot dosta pomaže u promociji same pesme i povećanju njene slušanosti, ali sigurno je da tu još postoje stvari koje mi još uvek izučavamo i provaljujemo kao što je na primer taj internet marketing i kako sve to funkcioniše. Zapravo skontali smo da je nama najlakše da sednemo kod kuće i napišemo pesmu a sve ostalo nam je manje-više strano. Ipak, sam spot pesmi daje karakter singla i i samim tim odmah je slušanija.

eXperiment: Vaš muzički izraz je nešto između popa, alternative i indi roka. Odlično muziciranje, kompleksna muzika, kvalitetni tekstovi odlika su vašeg prvenca. Mislim da ste sa svojom muzikom zapravo minimum sličnosti  ali maksimum razlike od drugih bendova, što je u publika i kritka prepoznala. Slažeš li se sa mnom?
Nemanja: Da, odlično si provalio žanr Majdana. Ima svega tu. Zato smo mi tako i nazvali album Minimum Sličnosti, Minimum Razlike. To je inače definicija o muzičkom periodu koja kaže da se muzički period sastoji od dve rečenice koje se međusobno kontrastiraju i baš zbog toga meni je zvučalo super da album nazvemo tako, baš zato što na albumu imamo pesme koje međusobno dosta kontrastiraju jedna drugoj ali da ipak postoji ta neka nit koja povezuje sve to u jednu celinu i u taj naš prvenac. Hvala ti za ovo maksimum razlike od drugih bendova, jer zaista smo se potrudili da napravimo nešto novo, ako se danas može napraviti nešto novo. Mi smo se prosto trudili da sviramo tu neku muziku tog nekog gitarskog popa koji definitivno manjka na današnjoj sceni i mislimo da nam to polazi za rukom. Što se tiče publike gde god smo svirali lajv prihvatili su nas sjajno. Mi smo jedan lajv bend, jedva čekamo da sviramo i sviramo svuda, bez izuzetka. To nam je jedno sjajno iskustvo i gde god da odemo ljudi lepo reaguju. Po pitanju kritike, svi portali koji su objavili recenziju našeg prvenca imali su samo reči hvale.

eXperiment: Koji su vaši muzički uzori?
Nemanja: Što se tiče muzičkih uzora moraću da govorim u ime celog benda. Majdan je zasnovan na muzici Radioheda, Interpola, Nothing But Thievesa ali prosto moram pomenuti ono što je meni drago jer ja sam neko ko je odrastao na muzici The Beatlesa, Led Zeppelina, Pink Floyda i naravno na klasičnoj muzici i džezu, tako da tu ima svega.

eXperiment: Imali ste prilično nastupa širom Srbije. Kako publika prihvata vašu muziku i koji je najbolji nastup Majdana do sad.
Nemanja: Svirali smo jako puno. Nastupali smo u mnogim gradovima u Srbiji. Vojvodinu smo nekako zaobišli. Kao što sam već rekao, publika reaguje odlično gde god da smo svirali. Dobili smo super kritike i obožavamo da sviramo. Što se tiče najboljeg nastupa Majdana, iskreno ne mogu da izdvojim ni jedan baš zato što je svaki koncert jedno novo proživljavanje onoga što smo napisali i svaki koncert je jedno delo za sebe. Na svakom koncertu doživeli smo nešto drugačije, na svakom koncertu bilo je drugih emocija, ali ako bih baš morao da izdvojim onda bi to bila Hala Čair sa grupom Galija, kada su nas pozvali da sviramo sa njima pred punom halom. U Nišu u Feedbacku je takođe bilo baš, baš lepo i Majdanpeku kada smo svirali početkom januara. Kod kuće je uvek najlepše. Klub je bio prepun. Mnogo ljudi je ostalo ispred jer nije moglo da uđe.

eXperiment: Indie rock ili Britpop? Editors ili Arctic Monkeys? EKV ili Azra?
Nemanja: Indie rock ili Britpop, neka budu oba. Editorsi ili Monkeys, definitivno Monkeys. A EKV ili Azra je kao kad pitaš majku koje joj je dete draže. To je muzika na kojoj sam porastao i definitivno su Mladenović i Štulić osobe koje su na mene najviše uticale u tom nekom kreativnom smislu pisanja.

eXperiment: Muzika za preporuku. Knjiga za preporuku. Film za preporuku.
Nemanja: Što se tiče muzike za preporuku ne znam koliko ću reći nešto što će biti zanimljivo nekom, jer uglavnom slušam muziku koja je komponovana pre 30, 40 godina. Poslednje nešto novije što sam čuo i što jako volim da slušam je zadnji album Nikole Pejakovića Kolje – Četiri prsta. To je jedan fantastičan album koji pokazuje kako se jedan umetnik kao što je Kolja transformisao, koji je od jednog razuzdanog rokera kakav je bio na prvom albumu postao takav jedan suptilan džezer sa sjajnim, sjajnim tekstovima. Taj album je na mene ostavio ogroman uticaj i pokazao jedan veliki kreativni put jednog vrhunskog umetnika. Onda sam čuo i njegovu obradu pesme Šarlo Akrobate – Samo ponekad i onda me je to posle usmerilo da po ko zna koji put preslušam u jednom danu njihov album Bistriji ili tuplji čovek biva kad... Otkrio sam jednog sjajnog gitaristu džezera Julian Lage-a i to bi bilo to. Što se tiče knjige koju bih preporučio uvek preporučujem Hesea i njegovog Sidartu. To je moja najdraža knjiga. Po pitanju filma skoro sam odgledao jedan sjajan film. Zove se The Pursuit of Happyness. Takođe, rešio sam da ponovo odgledam sve Tarantinove filmove. Njegov Reservoir Dogs je na mene ostavio lep utisak.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Current day month ye@r *

Why ask?

[+] Zaazu Emoticons Zaazu.com