17 odgovora na 17 pitanja

Povod za ovim intervjuom je dvadeset godina Potićeve aktivnosti i prisutnosti u književnom svetu, u koji je Ivan Potić zakoračio 2003. godine objavanjem svoje prve zbirke priča „Vratolomije“. Takođe, ove 2023. godine Potić je objavio dve knjige „Tri akorda“ i „Episodium Depressivum“, pa je to još jedan razlog više za ovim intervjuom. Potiću su postvaljena 17 pitanja po jedno za svaku knjigu koju je objavio čime je u kratkim crtama sagledano njegovo stavralaštvo.

eXperiment: U svet pisane reči ušao si 2003. godine zbirkom priča Vratolomije. Reci mi kako je to uticalo na tebe. Da li si u tim trenucima mogao da naslutiš da ćeš 20 godina kasnije iza sebe imati mnoštvo objavljenih knjiga i mnogo objavljenih tekstova, pesama, priča, prevoda u raznim književnim magazinima, časopisima, portalima?

Ivan Potić: Ne, broj objavljenih knjiga me iznenađuje i to da sam uprkos okolnostima mogao da pišem i objavljujem redovno, inspiracija me nikada nije napuštala ali su me urednici izdavačkih kuća poprilično namučili u proteklom periodu. Čast izuzecima.

eXperiment: To što je stvorilo čoveka je nadrealana crnohumorna kritika društva. Objavljena je 2 godine nakon Vratolomija. Reci nam nešto o toj knjizi?

Ivan Potić: To je knjiga koja je uozbiljila sve ono iz prve i dala mu formu fragmentarne kratke priče, iz nje se vidi moj rani stil, harmsovsko-domanovićevski, ako se tako može reći.

eXperiment: Tvoja treća zbirka priča Još jednom o nevidljivom je privukla pažnju šire javnosti. Kao i njena prethodnica, u pitanju je jedna kritika društva. Reci nam ko je to nevidljiv i kojoj meri je ova knjiga postala vidljiva?

Ivan Potić: Reagovali su kritičari na tu knjigu, i ovi mlađi i oni stariji, i na osnovu nje sam dobio izvesno mesto u krugovima mlađih pripovedača, zadobio svoj književni glas, mada je ona samizdat. Našla se u top 10 najboljih knjiga u Politici te godine, i u sajamskom dodatku Danasa kao preporuka. Nevidljiv je svet ideja, a mi smo vidljivi dok smo tu. Iza nas ostaju naša dela.

eXperiment: Godine 2009. godine objavio si svoju prvu zbirku pesama pod nazivom Netačni odgovori na pogrešna pitanja. Reci nam nešto o toj knjizi.

Ivan Potić: Prva pesnička knjiga, osećao sam da moram da se „izjadam“ svetu u toj formi. Možda i najbolja od sve tri pesničke, svakako sa najozbiljnijim konceptom. Intimno ispovedanje.

eXperiment: Vilenjaci u živom blatu je prva knjiga koju objavljuješ za Niški kulturni centar, sa kojim ćeš otpočeti dugogodišnju saradnju. U ovoj knjizi unosiš neke novine u svom pisanju. Šta možeš reći o tome?

Ivan Potić: To je knjiga priča u kojoj je jedan nadrealni umetnički književni izraz koji sam negovao od početka ušao u rokoko fazu.

eXperiment: Bilo bi lepo da praznina ima oblik je 7. knjiga koju objavljuješ i druga zbirka poezije. Reci nam nešto o knjizi. Koja je razlika u pisanju poezije i proze? Šta ti više odgovara?

Ivan Potić: Pokušao sam da opišem palanačku svakodnevicu, sebe u praznini, to je poezija koja liči na prozu i pokušaj uzleta duha usred ničega, na zgarištu.

eXperiment: Vesele priče o tugovanju. Kroz sam naslov zbirke se može nasluti oksimoron i kontradiktornost. Da li to upućuje na nesrećno društvo apsurda u kojem živimo?

Ivan Potić:Pre svega, ovde je prisutna promena forme, dve duže pripovetke spojene su pričom u sredini. Velika energija na malom prostoru i luda i brza knjiga.

eXperiment: Kvadrat na crnom kvadratu je još jedna zbirka priča. Crnilo života na kvadrat iskazano kroz pisanu reč. Da li to crnilo predstavlja odustnost svetlosti ili kombinaciju svih boja koje daju crno?

Ivan Potić:Mislim da je ova knjiga drugačija po duhu, mračnija i oporija, moglo bi se ovo nazvati klasičnijim pripovedanjem, sa manje humora, ironije i apsurda. Činilo mi se da se mora pisati na drugi način.

eXperiment: Godine 2016. usledio je tvoj prvi roman Dnevnik neutešnog kosmonauta. Kakav je osećaj oprobati se u jednoj novoj (dužoj) književnoj formi. Kakva su iskustva i kakve su reakcije na roman?

Ivan Potić:Reakcije su bile dobre, pozitivne, nažalost i ova knjiga štampana je sopstvenim sredstvima jer izdavači nisu u njoj videli potencijal koji realno ima. Ne znam koliko je ljudi moglo da je pročita, ali ona je sublimacija mog književnog umeća. To je, na kraju krajeva, prepoznao i žiri Ninove nagrade.

eXperiment: Odgovor nošen vetrom je knjiga prevoda Bob Dilanove poezije. Kako si došao na ideju da prevedeš ove pesme i kako si vršio izbor pesama koje ćeš prevesti?

Ivan Potić: Ideja je stalno bila prisutna, ali konkretno je dobijanje Nobelove nagrade 2016. godine ubrzalo proces. Iz svake epohe sam hteo da prevedem pesme i dam komentare, da našim ljudima približim njegove tekstove i mislim da sam u tome uspeo. Ponosan sam na tu knjigu i ona je moj skromni doprinos našoj kulturi i književnosti u smislu razumevanja lika i dela najvećeg živog kantautora.

eXperiment: Pričožder je još jedna zbirka priča. Reci nam šta je to što nam proždire živote, energiju, nadu, budućnost… i ima li nade da se ta proždrljivost ikada obuzda?

Ivan Potić:U pitanju je klasični realizam, Srbija u svom svom ludilu. Moja najcrnja knjiga. Tako sam se tada osećao i tu nije bilo mesta šali i neozbiljnosti.

eXperiment: Tvoja treća zbirka poezije Zlatni presek objavljena je 2018. godine. Da li nam ova zbirka donosi sve lepotu i savršenost poezije imajući u vidu naslov zbirke?

Ivan Potić: Ova zbirka, nevelika po obimu a velika po značenju, pokušava da me „odjavi“ iz pesničkog sveta. Zlatni presek je simbol mere i savršenosti, ovoga puta savršenosti nesavršenosti.

eXperiment: Kakvi su Rezultati  tvoje trinaeste knjige pod tim nazivom? Da li je sve rezultiralo onako kako si ti predviđao i pisao u svojim prethodnim knjigama ili ima i nekih novih i neplaniranim momenata i situacija?

Ivan Potić: Verovatno su Rezultati, uz Još jednom o nevidljivom i  romanom Dnevnik neutešnog kosmonauta nešto najbolje što sam uradio. Postoji koncept unutar knjige, sve počinje i završava Paklom.

eXperiment: Godine 2019. usledila je tvoja prva esejistička knjiga Kadrovi, valeri, foneme. Reci nam nešto o njoj.

Ivan Potić: U njoj se nalaze tekstovi koji govore o filmu, književnosti, istoriji umetnosti, kulturnoj istoriji grada, fotografiji. Moji sakupljeni tekstovi sa portala ili sa drugih medija, neki i neobjavljivani, koji u jednoj publikaciji dočaravaju sve što sam u životu uradio i o čemu sam pisao u korist zajednice ili lokalne sredine. Nije promovisana. (!?)

eXperiment: Život i isključenija je knjiga koncepirana od dramskog teksta, poezije, proze i dnevnika. Na stranu što naslov upućuje na poznato autobiografsko delo srpskog prosvetitelja Dositeja Obradovića Život i priključenija. U kojoj meri se ova dva dela mogu dovesti u vezu imajući u vidu da je vremenska razlika nastanka ova dva dela preko dva veka?

Ivan Potić: Nema direktne veze, misli se na isključenje od sveta zbog samoizolacije, Korone i depresije koju smo osećali prethodnih godina. Dositej nas je priključio, a ja sam nas isključio.

eXperiment: Tvoja najnovija knjiga Tri akorda, objavljena je ove 2023. godine i spaja muziku i književnost, tvoje dve najveće duhovne ljubavi. Reci nam nešto o knjizi.

Ivan Potić: Podsticaj za ovu knjigu bila je želja da odem još dalje u prikazivanju veze između muzike i književnosti. Svaka priča počinje muzičkim citatom, ali se na kraju u poslednjoj priči/kratkom romanu sublimira jedan ideološki pogrešan život kao povratak ljubavi i korenima. Dašak optimizma postoji u toj knjizi.

eXperiment: U pripremi je nova knjiga Episodium Depressivum. Šta nam to ponovo pripremaš i šta možemo da očekujemo od tvoje 17. knjige?

Ivan Potić: Episodium Depressivum je knjiga nastala iz tuge i bola. U njoj se mogu pronaći pasaži koji govore o univerzalnim stvarima, ljubavi, sazrevanju, razočaranosti, gubitku, beznađu i ponovnom buđenju. Mudra knjiga iz tri celine kojom se na neki način završava jedan šestogodišnji ciklus.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Why ask?

error: Content is protected !!