Zoran Ilić je prozni pisac iz Beograda, rođen u Kragujevcu 1955. godine. Svojim pričama prisutan je u srpskoj i eks-ju periodici od 1989. godine. Saradnik je i aktivni učesnik mnogih veb sajtova posvećenih književnosti. Trenutno uređuje veb-sajt za književnost posvećen autorima sa prostora bivše Jugoslavije Prozaonline .
Na zagrebačkom internacionalnom pozorišnom festivalu FAKI 2006. godine izveo ulični performans koristeći motive iz jedne od svojih priča.
Po motivima njegovog romana „Kotrlјanje Bertolta Brehta” urađena je pozorišna predstava „Roll over Brecht” koja je premijeru imala u zagrebačkoj AKC Medika novembra 2017. Takođe, dramski projekat „Smej se Pajaco” prikazan je na međunarodnom pozorišnom festivalu FAKI u maju 2019. godine u AKC Medici.
Dobitnik je „Priznanja Krleža“ za 2009. godinu i Donat za književni doprinos za 2016. godinu.
Pokretač je i glavni i odgovorni urednik književnog lista Beogradski krug kredom kao i muzičkog fanzina Fanzin Infinitum.
Objavio je četiri zbirke priča, osam romana i dve drame.
Ovaj intervju urađen je povodom objavljivanja njegovog novog romana „Uvod u pank“.
eXperiment: Na početku da te pitam ko je Pajaco?
Zoran Ilić: Tim jednostavnim, reklo bi se benignim pitanjem kao ulazimo u samu suštinu onoga što pišem. Zašto Pajaco, čemu Pajaco, ko je Pajaco… kada se niko od nas koji pripadamo stvarnom svetu tako ne zove. Da li iz toga sledi da on i nema svoj original u realnom svetu? Ili su Pajacovii originali mnogobrojni sažeti u njegov lik? Što se tiče Pajaca nije važno šta on radi, šta mu se događa, već je jedino važno šta on misli. Da li može da kaže, da saopšti, nešto svrsishodno o ovom svetu! Jedino je to važno!
Takvog sam junaka želeo da stvorim! Da li sam u tome i uspeo?! Voleo bih da odgovor jeste potvrdan.
eXperiment: U književnom svetu si prisutan od 1989. godine. Do sada si objavio 4 zbirke priča, 8 romana i 2 drame. Gde crpiš inspiraciju za svoje pisanje i kako bi ukratko (ako je to zapravo moguće) predstavio svoje stvaralaštvo? Šta je glavna kakarkeristika tvog književnog izraza?
Zoran Ilić: Inspiraciju za svoje pisanje pronalazim u svakodnevnom životu. Ponekad se i osvrnem, i zaronim u prošlost. U ono što je davno ili manje davno minulo. Proteklo. Kada smo već kod vremena (prošlost, sadašnjost…) jedna od karakteristika moga pisanja jeste (najmanje) dvovremenost dešavanja. To neprestano mešanje, miksanje, prošlosti i sadašnjosti kao u nekoj retorti. Nekada tu ima i više prošlosti: bliskih ili manje bliskih… jer i jučerašnji dan već je deo prošlosti. Vremenske ravni kojima se kreću moji književni junaci… Neprimetno, nekažnjeno, prelaze iz jedne u drugu… To relativizovanje vremena. U mojoj prozi između sadašnjosti i prošlosti postoji znak jednakosti, ekvivalencije dok u stvarnosti, to verovatno nije tako.
Ja, na primer, realan svet zamišljam kao neki vasionski brod koji se kreće kroz Svemir i stalno ide napred dok svetovi koji ostaju iza: planete, sateliti, i druga nebeska tela nisu relevantna za članove posade vasionskog broda. To čini njihovo putovanje dok su oni usredsređeni na ono što je ispred njih. Na planetu na koju će sleteti njihov vasionski brod i koju treba istražiti, možda i naseliti…
eXperiment: U svet pisane reči najpre si ušao pričom kao kraćim proznim izrazom. Kako su godine prolazile tvoj književni izraz se širio i polako je prerastao u roman, tako da si poslednjih deset godina objavljivao samo romane. Da li i ti smatraš, kao što smatraju mnogi pisci, da je priča podređenija u odnosu na roman, odnosno da je potreban veći talenat za pisanje romana u odnosu na priču? Da li je u stvari priča nerazvijeni i nerarzrađeni roman?
Zoran Ilić: Moja ljubav prema priči je, pa mogu reći, apsolutna i ničim neokrnjena dok romane, da tako kažem, pišem iz pragmatičnih razloga. Dvestotinjak fragmenata koje napišem držeći se jedne ili više povezanih tema sasvim su dovoljne za roman. I dve godine rada na svemu tome. To je postala neka moja mera pisanja: kako vremenska tako i kvantitativna. I krajnji proizvod je roman!
eXperiment: Autor si i glavni urednik onlajn časopisa za književnost „Prozaonline“ koji obuhvata književno stvaralaštvo autora sa ex-Yu prostora. Na njemu je prezentovan veliki broj autora, manje više poznatih i afirmisanih. Kakva su tvoja iskustva na tom polju? Koliko je naporno i zahtevno voditi takav jedan časopis i šta je suština postojanja jednog takvog časopisa?
Zoran Ilić: Prozaonline je svojevremeno upravo pokrenut sa takvom idejom: da obuhvati i prikaže književno stvaralaštvo autora sa ex-Yu prostora. Da postane jedna virtuelna književna zajednica ex-YU autora. I u tome sam istrajavao više od deset godina. Pojedini autori su me napuštali, dolazili su novi… Međutim, u posledih godinu-dve (kao da) sam od toga odustao, i promenio koncepciju Prozaonline. Okrenuo sam se drugim umetnostima: filmu muzici, pozorištu… Drugim sadržajima, i sajt je postao više informativnog karaktera. Ipak, i dalje povremeno objavim neki prozni fragment autora koji su ostali verni Prozaonline.
eXperiment: Šta je Beogradski krug kredom?
Zoran Ilić: Beogradski krug kredom je književni list koji izdaje Drušvo književnika Beograda i čiji sam pokretač i glavni urednik. On izlazi četiri puta godišnje u skromnom tiražu od sto primeraka. U listu su, uglavnom, zastupljeni autori koji su članovi DKB-a ili koji blisko sarađuju sa ovim književnim Društvom. Do sada smo objavili devet brojeva.
eXperiment: Pokretač si i fanzina za umetnost, kulturu i društvena pitanja INFINITUM koji se objavljuje u štampanom izdanju, ali ima i svoju elektronsku formu. U štampanom izdanju fanzina veliki broj tekstova bavi se muzikom, bilo da su u pitanju recenzije muzičkih albuma, bilo da su u pitanju predstavljanja raznih muzičara i bendova lii knjiga o muzici. Reci mi šta za tebe predstavlja muzika imajući u vidu da je prilično zastupljena u tvom stvaralaštvu?
Zoran Ilić: Zajedno sa muzičkim kritičarem i publicistom iz Šapca Živkom Ivkovićem pre dve godine sam pokrenuo ovaj fanzin. Sadržaj uglavnom on popunjava dok sam ja zadužen za sve ostalo. Uspeli smo i da okupimo ekipu nekih manje-više stalnih saradnika, a to su: pesnik i rok kritičar Milan B. Popović, Milan Đorđević profesor filozofije iz Srbobrana… Od ovog broja tu je i Miljan Ristić…
eXperiment: Šta možeš reći o post dramaskom projektu „Smej se Pajaco“.
Zoran Ilić: Zahvaljujući zagrebačkoj AKC Medici i njihovoj Subsceni tokom 2017. i 2018. godine sam realizovao dve pozorišne predstave: Roll over Brecht i Smej se Pajaco po mojim romanima. U dramatizaciji romana su mi pomogli zagrebački dramaturzi Natko Jurdana i Anita Čeko dok su meni prepustili režiju oba ova komada.
Smej se Pajaco je imala dva izvođenja i prikazana je na međunarodnom pozorišnom festivalu FAKI (Festival alternativnih kazališnih izričaja) koji se održao maja 2019. godine u AKC Medici.
eXperiment: Ove 2019. godine objavio si svoj osmi roman po redu „Uvod u pank“ koji se bavi nastankom panka, kako u svetu tako i na ovim našim ex-Yu prostorima. Da li zapravo više i ima potrebe postavljati pitanje „Da li je pank mrtav?“ ili je to pitanje oduvek bilo suvišno i bespotrebno?
Zoran Ilić: Prethodne dve godine jedna od mojih preokupacija bila pisanje ovog romana. Trebalo je zaroniti u svet panka, istražiti sve ono što je relevantno za ovaj muzički pravac. Pa, svemu tome (do)dati neki lični pečat. Na Jutjubu preslušati gomilu pesama Ramonsa, Blokhedsa… Na Vikipediji iščitati tekstove o pank grupama, pank autorima…
Pa, mislim da nijedan muzički pravac koji se pojavi ili se pojavio ne može da bude mrtav. A naročito ne pank koji je imao jednu čak i širu društveno-političku ulogu, a ne samo muzičku. Mislim da će jedan takav muzički pravac biti uvek zanimljiv i rado prihvaćen od mladih i nekih novih buntovnika.
eXperiment: U romanu se spominju velikani panka kao što su Sex Pistoles, The Clash, Ramones, Pekinška Patka, Pankrti… Neke osnovne činjenice i informacije sam znao i pre nego što sam pročitao roman, ali neke činjenice su bile i novost. Da li si materijal koji si upotrebio za pisanje ovog romana sakupljao samo sa neta, kao što je to Pajaco radio u tvom romanu, ili je ta istraga podrazumevala opširnije istraživanja, tipa kopanja po literaturi, gledanje emisija i video materijala… i u tom smislu, reci mi, da li je internet dovoljna baza podataka neophodna za pisanje jednog romana koji se bazira na istorijskim činjenicama?
Zoran Ilić: Odlučio sam se da mi jedini izvor informacija za pisanje knjige bude Internet. To je bio moj polazni postulat u pisanju romana. Svesno sam idealizovao Internet, dao mu tu možda i univerzalnu dimenziju: ono čega nema na njemu, to i ne postoji!
Samo treba biti uporan: tražiti, ne odustajati… Negde će se već na Internetu naći ono što vas zanima, što mi treba… Možda neko baš ovoga trenutka postavlja sadržaj koji vas zanima, koji vam je neophodan…
eXperiment: Za kraj, knjiga za preporuku, muzika za preporuku, film za preporuku.
Zoran Ilić: Mada je moja čitalačka avantura stišana u odnosu na vreme kada sam ulazio u svet pisane reči, i kada sam želeo što više toga da pročitam… Da „sretnem“ pisce koji će na mene uticati, od kojih ću učiti…
Izdvojiće jedno ime: pisac kome sam veran godinu-dve unazad jeste Sergej Dovlatov, pa toplo preporučujem sve njegove knjige koje je izdao Lom pod dirigentskom palicom Flaviao Rigonata.
Što se tiče filmova, možda mi je prosek bar jedan film dnevno. Naravno izvor mi je kablovska, a moj omiljeni kanal je TV 1000.
Što se tiče muzike, ostao sam veran muzici sa kojom sam i ukoračio u život: rokenrol.