Darko Micić rođen je 1967. godine u Knjaževcu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Nišu – studijska grupa za fizičku kulturu. Kao profesor fizičkog vaspitanja radi u Knjaževcu. Od 1981. godine aktivno se bavi muzikom i ne namerava da prestane. Pevao je i svirao u mnogim knjaževačkim autorskim i „cover” bendovima. Godine 1992. godine sa grupom „Mrlje” snimio je LP „Mabu”, za izdavačku kuću Jugodisk iz Beograda.
Objavio je knjigu „Knjaževačke rok priče i urbane legende”, 2014. godine u izdanju Narodne biblioteke „Njegoš” iz Knjaževca.
Zbirku priča ZB(I)RKA objavio je 2018. godine u izdanju Niškog kulturnog centra. Takođe zbirku priča ZB(I)RKA – Zatvoren krug objavio je 2022. godine u izdanju Niškog kulturnog centra.
U knjizi o EKV –u, SAV MOJ BOL, koju je priredila Lidija Nikolić u izdanju MAKART-a, 2019. godine, objavljena je i njegova priča o EKV – u.
Njegove tekstove i priče objavljivali su časopisi za kulturu i književnost „Buktinja“ iz Negotina i “Gradina” iz Niša. Tekstovi o kovid pandemiji oobjavila je „Rajačka narodna škola zdravlja” sa kojom i dalje sarađuje.
Već nekoliko godina bavi se ekološkim temama vezanim za staroplaninski kraj, pre svega zaštiti reka od mini hidroelektrana, borbi protiv seče šuma i borbi za očuvanje zdravog vazduha. Pored aktivizma na terenu, sa bendom „Two Stroke Engine“ snimio je i objavio dve društveno-angažovane pesme: “Reke vam ne damo” i „Ni šume vam ne damo”.
Oženjen je i otac dva sina.
Povod za ovaj intervju je Darkova treća zbirka priča koja o velikoj meri obuhvata rokenrol.
eXperiment: U svojoj trećoj knjizi pred čitaoce iznosiš zbirku priča, drugu po redu, u kojoj si na jedan duhovit i ozbiljan način predstavio sebe kao mladića i zrelog čoveka opisavši mnoge dogodovštine koje su ti se dogodile tokom odrastanja i životnog sazrevanja. Kakve su reakcije onih koji su pročitali knjigu a poznaju aktere istih?
Darko: Hm, zanimljive! Pošto pišem tako kako pišem, a živim u malom mestu, uvek postoji opasnost da negde nisam prešao crtu. Ali do sada nije bilo dramatično negativnih reakcija. Moram priznati da su se ljudi mnogo interesovali da li je sve iz mog bračnog života istina? Meni je jako zanimljivo da na taj način provociram čitaoce. Gde se završava stvarnost, a počinje fikcija? Da li sam baš toliko blesav da o svom privatnom životu pišem na takav način? Ali ja inspiraciju nalazim u realnom životu, a književnost kakva god da je mora malo da provocira…Da skratim, reakcije su pozitivne, mislim da se ljudima najviše dopada taj šaljivi pristup…Mada dobio sam i dosta kritika, što je dobro. Ne bih voleo da me svi baš hvale i tapšu mi…
eXperiment: Ja sam zbirku „Zatvoren krug” shvatio kao odu tvom rodnom gradu Knjaževcu, hronologiju jednog vremena i jedne države koja više ne postoji i počast generaciji koja je svoj život provodila u ritmu bluza, rokenrola, panka i hevi metala.Čitajući knjigu kroz mnoge situacije i događaje možemo povući paralelu nekad i sad, mladost i starost, bratstvo i jedinstvo nasuprot post kapitalističkog ropstva, ali ono što je konstanta u tvom pisanju i ono što je tebi kao čoveku bitno i važno je muzika, drugarstvo, porodica. Reci nam nešto o toj konstanti.
Darko: Slažem se sa svim što si rekao. Mada moram da dodam da sam prilično svesno i rizično dodao podnaslov „zatvoren krug”. Posle prve zbirke, ostalo je puno neobjavljenih priča. U međuvremenu su nastale neke nove. Teme su bile različite, ali sam se držao jedne iste forme. Kada sam složio rukopis, shvatio sam da sam malo zasitio sebe tom formom pisanja. I želeo sam da na neki način dam sebi do znanja da je možda vreme da idem dalje. Nažalost, trenutno stanje je takvo da tapkam u mesu. U međuvremenu sam napisao još dosta stvari, iz „Zbirke 2” je izbačeno nekoliko priča, tačnije skoro 100 strana rukopisa…I sada se postavlja pitanje da li je krug zatvoren? Biće to kao ono, posle oproštajne turneje i par godina pauze, izdaćemo novi album, ili nećemo, i krećemo na novu turneju? Hahahaha…
Opet, gledam na to pomalo filozofski! Jedan krug je zatvoren, ako ostane forma, promeniće se teme, stil svakako neće, smajlić!! E sad da se vratim konstanti iz tvog pitanja. Da, ona postoji. Uspeva mi da budem čvrsto vezan za svoju porodicu, živim zdravim, sportskim životom i uživam u muzici i pisanju. Ima tu mnogo stvari koje su delovale nepomirljive, ali eto meni je to pošlo za rukom! Ja sam nekako ponosan na to što spajam naizgled nespojivo. Mada, pazi, ja se muzikom bavim kao hobijem u jednom mikro univerzumu. Uvažimo i to da danas mnoge zvezde iz sveta muzike traju jako dugo i to baš zahvaljujući zdravom životu! Ili da budem precizniji, zato što su na vreme prekinuli sa nezdravim i poročnim životom. Vreme se menja i valja menjati navike, naročito loše…
eXperiment: Zbirka je sačinjena od 18 priča u kojima si pisao o svemu onome što si proživeo, video, iskusio, izmaštao. Onome što voliš i što ti znači ali i o onom što ti se ne sviđa i što ti smeta. Svaka od priča ima ilustraciju koja vizuelno izražava tvoje pisanje. Reci mi nešto o ilustracijama koje tvojoj zbirci daje jednu vizuelnu formu. Da li je ilustrator tvoje zbirke zapravo prvi koji je pročitao zbirku?
Darko: Rekao bih da je prvi koji je pročitao ceo rukopis. Čak je pročitao proširenu verziju. I na osnovu te verzije je radio ilustracije. Nikola, mladi umetnik iz Aleksinca, je imao doživljaj da jednom ilustracijom „obradi” dve priče. I to mu je pošlo za rukom. Nažalost rukopis je kasnije znatno skraćen. Čim sam video prve skice za ilustracije, shvatio sam da je to to! Nikola je moj bratanac, tako da je ova saradnja čist nepotizam!! Hahaha… Šalim se. Ideja za saradnju se rodila davno kada sam ja u glavi imao potpuno drugačije štivo i hteo da pišem nešto drugo. Tu smo se odmah skapirali. Kada ta ideja nije realizovana, još uvek, a ovaj rukopis bio spreman, dogovorili smo se da i ovde sarađujemo. Mene su ilustarcije oduševile. Mnogo sam ponosan na to što sa jednim mladim, talentovanim umetnikom imam ovu vrste saradnje i razumevanja. Nadam se da će rukopis i Nikolu afirmisati na neki način, a siguran sam da je pred njim blistava karijera ako nastavi da se bavi umetnošću. I da dodam, ilustracije su dale neki poseban život pričama, baš zato što ih je Nikola tako doživeo.
eXperiment: U nekoliko priča pisao si o svojoj sadašnjoj porodici. O supruzi i sinovima. Kako živite i kako funkcionišete. Vrlo često si u pričama sa glavnom junakinjom – suprugom bio prilično duhovit, na svoj račun ali i na račun supruge. Kakve su reakcije supruge na takve priče. Ovo te pitam jer sam i ja u nekoliko priča pisao u supruzi i zezao se na njen račun, ali su ljudi koji su pročitali priče to shvatili ozbiljno a ne kao zejebanciju i foru. Mala sredina je čudo.
Darko: Hahaha upravo tako. Imamo ista iskustva. Supruga je imala problem da su je na ulici pitali da li je to stvarno tako. Čak su ih više zanimale priče u kojima sam se šalio na sopstveni račun i odnos sa drugim ženama ili „komšikama”. Takva vrsta pisanja nosi sa sobom tu vrstu odgovornosti. Ja volim da se šalim na sopstveni račun. Mislim, da kad znate šta i kako radite u životu, i kad ste sigurni u stvari koje radite u životu, imate konfor da se šalite i sa stvarima za koje nekome ne bi palo na pamet da se šali sa njima. A čaršija neka „kopa” i istražuje i misli šta god želi. To je već njihovo pravo. Opet kažem, svaka književnost i dobra i loša ima prava da provocira. Kao i muzika, slikarstvo… To je umetnost, a to je ono što nam nedostaje, pre svega u terapeutske svrhe. Mnogo smo oboleli kao društvo. A supruga reaguje pozitivno i zajedno se često šalimo na sve što pišem. Da li sam te ubedio?
eXperiment: Reci mi da li si stvarno dobar kuvar kao što pišeš i koje ti je omiljeno jelo koje voliš da spremaš.
Darko: Ja bih rekao, a i drugi me hvale, da sam prilično dobar kuvar. Odgajan sam kao muško dete u porodici i bio, od strane svoje majke, potpuno zaštićen od kućnih poslova pa i kuvanja. A onda je život promenio igricu i shvatio sam da moram da uzmem varjaču i kutlaču u svoje ruke. Hm! Pa onda rekoh sebi kad već moram to da radim, bolje da to radim sa ljubavlju nego na silu. Moj prvi kuvar je kuvar Sofije Loren: U kuhinji s ljubavlju!!! Hahahahaha…I tako mic po mic, recept po recept…Omiljeno jelo mi je rolat od mesa, zbog priče u prethodnoj zbirci priča “Zb(i)rka”, a za sarme sam neprevaziđen majstor…ali da ne hvalim mnogo sam sebe…
eXperiment: Kao što smo već napomenuli, muzika je veoma bitna u tvom životu. U velikoj meri ona je i uticala na tvoj književni izraz. To se potvrđuje čestim pominjanem mnogih bendova i muzičara, ali pesnika, pisaca, glumaca u tvojim pričama. Tu su Rade Šerbedžija, Arsen Dedić, Drugi način, Atomsko sklonište, Roger Waters, AC/DC, Kiss, Neil Young, Džejms Din, Bob Marli, Bob Dilan, EKV, Alice in Chains, Nirvana, Pearl Jam, Soundgarden, Kyuss, Branko Miljković, Džek London, Džoni Štulić, The Who, Good Ol’ Bastards, Two Strokes Engines, Poker face, Favela, Mrlje, Vacuum, Fubar, Iron Maiden, Robert Džonson, Stiv Vej, The Cult… U tom smislu tvoja knjiga se može shvatiti i kao jedna odlična muzička preporuka koja se vraća u prošlost do samih izvora rokenrola. Zato ću te pitati jedno pitanje. Ti si odgovor na njega napisao u svojoj knjizi, ali ja moramo to da te pitam. Kako je propao rokenrol? Da li postoji iole nade za vaskrsenje?
Darko: Tu sad otvaramo jako obimnu temu. Plašim se da neću dovoljno ozbiljno odgovoriti na ovo pitanje, a ono je jako važno. Ne samo meni, nego uopšte. Rokenrol je na neki način mrtav, a na neki opet nije. Ono što su nekad bile rok i pank revolucija to se više neće desiti. Takvu ogromnu energiju teško da će bilo koji muzički žanr pokrenuti. Nažalost mnoge stvari su se promenile, na prvom mestu tržište. Pa onda su tu danas društvene mreže. Pa onda masovnost, tj. kvantitet, a manjak kvaliteta. Kao što reče Majk Portnoj: Nekada ste imali hiljade bendova koji su prodavali milione ploča a danas imate milione bendova koji prodaju hiljade ploča. Teško se danas preživljava na tržištu. Zato svi veliki ostaju u životu svirajući duge i iscrpljujuće turneje. Ali nemaju mnogi privilegiju da to rade na taj način. Da ne govorimo o mikro univerzumu gde se i ja nalazim. To može samo biti hobi i to možeš da radiš samo iz ljubavi. Kako god, ovakav kakav je, u datoj situaciji, rokenrol je na aparatima i opstaje. Po svemu sudeći trajaće dok je sveta i veka , u kom obimu to je pitanje. Ne treba omalovažavati ni jedan muzički žanr, pokret, to nikako, ali danas se pravi muzika za jednokratnu upotrebu. Verovatno će biti brzo zaboravljena. A muzika uz koju smo mi odrastali trajaće još jako dugo. Sledeća faza, koju se nadam da ću pratiti, je ozbiljna smena generacija. Već smo u procesu, rokenrol svakodnevno gubi svoje velikane. Ali valja videti kakav će ovaj svet biti bez mnogih velikih imena rokenrola. Zemlja u kojoj živimo je po svemu specifična pa i po tome. Ovde je kulturološki slom toliki, da se stvarno pitam da li će ga uopšte biti i šta će biti sa rokenrolom u budućnosti.
eXperiment: Čitajući tvoju knjigu naišao sam na više zanimljivih delova. Jedan od njih je u priči „Jesen“ koja počinje stihovima istoimene pesme velikih EKV, u kojoj život svakog od nas deliš na četiri godišnja doba, proleće, leto, jesen i zimu. Reci nam nešto o tome.
Darko: Mislim da sam ja u svojoj priči bio daleko depresivniji od recimo Vivaldija u svom delu, gde sam ja povukao šaljivu paralelu. Dok Vivaldi negde misli da u svemu postoji lepota i rešenja, ja sam bio pesimističniji. Ali to je život. Takav je kakav je i takvog ga valja prigrliti. Bez obzira na neke crne misli i slutnje u priči, ja ipak verujem da je život lep i da treba uživati u njemu. Svaki dan je novi dan i treba ga živeti kao poslednji. Punim plućima i sa puno radosti. Evo recimo, ovaj intervju je nešto u čemu sam ja pronašao puno radosti i uživanja…
eXperiment: „Quadrostorija“ je satkana od četiri priče koje se bave muzikom i iskustvima tebe i tvojih ortaka koje ste stekli prilikom sprovođenja svete misije sviranja rokenrola. Bitno je da napomenem da je naslov pripovetke proistekao iz naslova slavnog duplog albuma „Quadrophenia“ velikih The Who koji ove 2023. godine obeležava 50 godina postojanja. Priče sadrže dosta nadrealnih elemenata, počevši sa duhom jarca koji obuzima gitaristu, preko halucinogenih košmara, do razgovora za đavolom koji članovima benda daje dobronamerne i korisne savete. Takođe, u ovim pričama si se malo šegačio sa svojim muzičkim saborcima. Reci nam nešto o tome. Kakve su njihove reakcije na tvoj prikaz i tvoje viđenje njih kao muzičara i ljudi uopšte?
Darko: Ma oni u tome uživaju. Hahahaha…dosad se niko nije ljutio koliko ja znam. Čak mislim da se i njima sviđa. Ipak smo mi heroji svog vremena. I ja njih tako doživljavam i predstavljam. Ali i kao ljude od krvi i mesa, koji imaju svoje vrline i strašno puno mana. Tako da niko nije savršen, pa ni oni. Ali eto ja imam priliku da u našoj Timočkoj krajini poznajem mnogo kvalitetnih muzičara i većinu njih imam za svoje prijatelje. Kakvo bogatstvo, zar ne? U Knjaževcu sam svirao sa toliko kvalitetnih i talentovanih muzičara da to smatram velikom privilegijom. Što u autorskim što u kaver bendovima. Zato mislim da sam srećan čovek, između ostalog. Biti stalno u takvoj koncentraciji talenta i energije je velika stvar. To ispunjava život. Evo i ovom prilikom hvala vam prijatelji što postojite, stvarajte dalje i čuvajte plamen, neka gori…
eXperiment: Profesor si fizičkog vaspitanja. Vodiš zdrav, fizički aktivan život. Tako usmeravaš i svoje sinove. Čak imaš i pesmu koja peva o zdravom životu sa bendom Favela. U zdravom telu zdrav je i duh, stara izreka. Međutim, danas je sve više bolesti. Prete nam pandemijama sa svih strana. Zdravih duhom i telom je sve manje. Da li je to posledica ljudskog udaljavanja od prirode?
Darko: To je svakako jedan od razloga. Zato ja ulažem mnogo vremena i energije da svoje sinove izvedem iz kuće u prirodu. I to mi uspeva. Mada je teško pobediti tehnologiju i njene izazove. Oni su sada odrasli momci, bave se sportom i idu svojim putem. Trudim se da ih mnogo ne usmeravam i ne mešam im se u život. Ja kao vaspitač verujem da oni sami moraju da istražuju i stiču životna iskustva, a da naše korekcije, korekcije roditelja, treba da budu minimalne i neupadljive. Vaspitanje je nešto drugo. U taj fenomen verujem. Ali dete vaspitavate do 10, 11 godine…Posle su uticaji mali i teško primetni. Dakle, veliki posao valja odraditi kad su mali. Moja deca su me u mnogim oblastima života prevazišla i ja sam presrećan zbog toga. I dalje imamo drugarski odnos i to je nešto što me čini jako srećnim. I da , obojica se, na različite načine bave muzikom! Huraaa! E kad smo kod Favele..? Uh kakav je to muzički projekat bio. Autorski, sa toliko kreativne energije da je to bilo strašno. Iz nekih, meni znanih razloga, to se završilo tako kako se završilo. Ali kreativni impuls je nastavio da živi u mnogim, autorskim, knjaževačkim bendovima.
eXperiment: Poslednjih godina si se aktivirao u vezi zaštite ekologije i životne sredine pogotovo oko očuvanja reka Stare plane koje bi bile uništene izgradnjom MHE. Reci nam nešto o tome.
Darko: Pa šta reći? To je samo jedan deo društvenog angmažmana u kojem ja učestvujem. Priroda se ovde nemilosrdno uništava i ja znam da su posledice nesagledive. Zato i pokušavam da se borim. Okružen sam ljudima koji imaju razvijenu svest o tome. Sa druge strane su neki drugi ljudi…Spadam u veliku manjinu i trpim izvesne posledice zbog toga. Ali se dobro osećam u takvoj poziciji, zato što znam da sam u pravu. A kad ste u pravu onda morate stav da branite no matter what happens…Sve do last man standing! Tako je to u životu. Pa rokenrol je, kao što rekosmo revolucija. A jednom revolucionar uvek revolucionar.
eXperiment: Reci nam nešto o pesmama „Reke vam ne damo“ i „Ni šume vam ne damo“ koje su nastale u saradnji sa bendom Two Strokes Engines a sve u cilju zaštite prirode i životne sredine.
Darko: E tu se nadovezujemo na prethodni odgovor. Izgradnja MHE i seča šuma su dva velika problema sa kojima se naša opština susreće. Naravno i druge opštine imaju slični problem, ali ne u tolikom obimu. Za reke je sve jasno, a za šume mislim da nas nisu baš dobro razumeli, pojedinci. Naravno da ćemo se još dugo grejati na drva, naravno da će ljudi živeti od seče drva. Ovde je problem nekontrolisana seča, krađa drva, „bacanje” kvalitetne tehničke gradje u ogrevno drvo, uništavanje ogromnih površina, bez plana i projekcije pošumljavanja i tako dalje… Opširna je to tema, na moju žalost prilično sam informisan o tome… Možda negde, na nekom drugom mestu porazgovaramo o tome. A što se tiče moje saradnje sa TSE, na to sam posebno ponosan. U stvari najveći deo ta dva projekta smo odradili Ivan (Picko), Pirke, Arči i ja. Kakvo je to zadovoljstvo bilo družiti se i stvarati muziku sa njima. Neopisivo. Teme su bile ozbiljne ali mi smo se tako dobro zezali i družili da je to fenomenalno. Snimanje spotova je podrazumevalo terenski rad, naravno u prirodi, i svi smo uživali u tome. Nemam šta da dodam , osim da se radujem budućoj saradnji i projektima a ideja ima…
eXperiment: Za kraj pitanje koje uvek postavim. Možda je za ovu priliku pitanje i suvišno ali ja moram da ga postavim. Muzika za preporuku. Film za preporuku. Knjiga za preporuku.
Darko: Priznajem da mi je ovo najteže pitanje, tj. odgovor. Muzika: slušajte Reke vam ne damo i Ni šume vam ne damo. Ne da bih reklamirao TSE i sebe, nego zbog toga što je jako važno buditi svest o tome koliko je to loše što se radi sa prirodom. Knjiga: ovako na brzinu iz prve: Braća Karamazovi. A film: Uh, toliko sam sit holivudske produkcije da stalno kukam kako dugo nisam odgledao dobar film. Dosta gledam francusku kinematografiju, ali generalno, već duže vremena filmove gledam da bih se odmarao a ne da bih uživao u njima. Vraćam ih po nekoliko puta, gledam iz delova…tako da neka bude Let iz kukavičijeg gnezda od starijih a Bilo jednom u Holivudu od novijih. Etoooo…