Dok sam na jutubu tragao za nekim muzičkim novitetitma, želeći da čujem kako zvuče neka nova imena naše muzičke scene, odnekud se u samom uglu monitora pojavi kao muzička preporuka pesma Partibrejkersa „Daleko od srca“. Bez razmišljanja kliknuh na pesmu i čim se začuše prvi tonovi pesme, instiktivno pojačah ton na zvučnicima, jer sam tu pesmu posebno voleo. Pesma je u najveće pičila i soba je odjekivala od siline zvuka baš zato što je komp bio povezan na kvalitetni muzički uređaj pozavidne jačine u vatima. Uživao sam u muzici svom svojom dušom. Posle toliko vremena ponovo sam slušao pesmu koju sam u nekim ranijim periodima svog života emotivno proživljavao, doživljavao na sebi svojstven način i propatio sa velikom količinom tuge i depresije. I prisećanja odmah krenuše da mi se odigravaju pred očima kao kojekakav film. Flešbek izazvan pesmom Brejkersa me je šibao svom silinom. Srce mi zadrhta i poskoči u grudima, a u duši ponovo ostetih blag osećaj tuge i sete, posle toliko godina, jer me je pesma vratila 25 godina unazad, kad sam bio mlad kao ruža i lud kao struja, kad sam mislio da sve znam i sve mogu i kad sam bio ludo zaljubljen u jednu devojku, što je moju mladalačku ludost udesetostručavalo. Svakako da je u pitanju bila neuzvraćena ljubav.
Kao i svakog umetnika uopšte, mene su tada emocije pičile mnogo jače i intezivnije nego bilo kog mediokriteta, tako da je i tuga zbog neuzvrećene ljubavi bila prilično žestoka i razorna. Zato su se takva osećanja ponovo probudila i posle toliko vremena, kada sam pesmu neplanirano i iznenada čuo.
U tim nekim prošlim vremenima moje mladosti, pesmu „Daleko od srca“ shvatio sam na sebi svojstven način i odbolovao je zbog ljubavi koja nije imala budućnosti i ljubavi koja me nikada nije učinila srećnim i ispunjenim, baš zato što nije bila uzvraćena. Stihovi „Hiljadu gradova daleko od srca“ za mene su imali poseban značaj. Pitao sam se koliko mora da je daleko osoba koja je hiljadu gradova daleko od srca, kad je osoba koje je moje srce toliko volelo i želelo živela u istom gradu, a ipak bila tako daleko od mene. Nisam mogao da shvatim toliki stepen tuge i usamljenosti. Zato je ta pesma za mene imala toliki značaj, jer je izražavala veličinu moje tuge i bola zbog neostvarene ljubavi.
Iz tog razloga, 25 godina kasnije, rešio sam da napišem ovu priču. Zato i krenuh da guglam sa namerom da bih pronašao tekst pesme koji sam želelo da objavim u sklopu ove priče. Kada sam tekst pesme pronašao na tamo nekom sajtu i pročitao ga, shvatio sam da sam bio u zabludi sve ove godine. Pogrešno sam čuo tekst koji je Cane pevao. Pogrešno sam razumeo pesmu. Nije bilo stiha „Hiljadu gradova daleko od srca“ već „Hiljadu tragova daleko od srca“. Nisam hteo da poverujem u to. Pronašao sam na drugom sajtu tekst pesme. I na njemu su umesto gradova stajali tragovi. Na kraju ponovo pustih pesmu na jutubu i stavih slušalice na uši da bih jasnije čuo reči pesme. I bili su u pitanju tragovi ne gradovi. Sve te godine unazad, kad god bih pesmu igrom slučaja čuo, ili namerno je pustio, shvatao sam je onako kako i jesam, sve do ovog trenutka kada ovu priču pišem. I uvek sam je pevušio sa blagim osmehom na licu, iako sam je proživljavao sa tugom u srcu, baš zato što me je uvek podsećala na tu mladalačku neuzvraćenu ljubav zbog koje sam bio neizmerno nesrećan i tužan.
Bez obzira ne sve, ja ću ovu pesmu i dalje voleti i pevati je onako kako sam je i shvatio pre dve i po decenije. Za mene je ona bila hiljadu gradova daleko od srca, a to je svakako ostavilo hiljade bolnih tragova na srcu. U stvari nije bitno o čemu pesma peva, već kakve emocije u vama izaziva. Na kraju krajeva, mene je pesma inspirisala da napišem ovu priču a to je ono najvažnije.
Meni samo ostaje da se zahvalim Partibrejkersima na ovoj divnoj pesmi. I posle 30 godina od njenog nastanka, ja je i dalje volim. Sada još više kada znam da sam je pogrešno shvatio. Neke greške su vredne grešenja! Neke greške mogu doneti i nešto dobro! Ako ništa drugo, onda mogu biti inspiracija za neku priču…
Pesma „Daleko od srca“ objavljena je 1989. godine na trećem studijskom albumu Partibrejkersa pod nazivom „Partibrejkers III“, na kojem se pored nje nalaze još mnogi hitovi koji su obeležili jednu epohu i uticali na više generacija koje su uz muziku Brejkersa odrastale i kontale stvari i život koji žive. Neke od pesama sa ovog albuma su: „Kreni prema meni“, „Sunca sin“, „Hipnotisana gomila“, „Ona sve zna“, „Ono što pokušavam“…
Daleko od srca
Dani su dugi bez tebe
Nastavljaju se bez kraja
Javljam se sa obale
Koju si napustila.
Ostao sam samo ja
Da branim ono što je moje
Ništa nemam, ali si tu
Tu u mojoj glavi.
Hiljadu tragova, daleko od srca
Hiljadu tragova je sada između nas.
Pričas o dobrim
Starim vremenima
Ja sam bio taj
Koji je uradio sve.
Da l’ još igraš
Da li se smeješ
Da li još misliš na mene
Hiljadu tragova je sada
Tu između nas.
Hiljadu tragova, daleko od srca
Hiljadu tragova je sada između nas.