Demo(n)kratija – Miljan Ristić

U nastavku ovog teksta pročitajte šta su drugi rekli o mojoj knjizi Demo(n)kratija. Takođe, ovde na blogu, pod kategorijom DemoNkratija, možete pročitati neke od priča iz knjige. Nadam se da ćete uživati što u recenziji što u pričama.

Knjiga DEMONKRATIJA je neobično i lucidno štivo ironičnog, a ponekad i oštrog ciničnog tona kojim se autor poigrava različitim temama: počev od parodije stereotipa, preko osnovnih egzistencionalnih pitanja, sve do onih koje se mogu klasifikovati u teorije globalne zavere i  manipulacije. Ristić na posve jednostavan, duhovit način oslikava život mediokriteta koji ga okružuju. On nam verodostojno prikazuje probleme sa kojima se oni sukobljavaju kao i zablude kojima se zavaravaju. Sa druge strane, on postavlja pitanja na koja se ne može dati konkretan odgovor. I bez  obzira što postavljanje takvih pitanja nije imalo prijatno, Ristić ih postavljanja bez ustručavanja. I ne samo to, on čak daje i odgovore, koji nisu ništa manje brutalni od samih pitanja. Da, Ristićevi odgovori su vrlo surovi odgovori. Surovi su jer predstavljaju istinu. A istina najviše boli. Naročito ako se saspe u lice. A to Ristić radi najbolje. I nema ustručavanja, nema foliranja, nema prenemagnja, nema straha od posledica. Lucidno-sarkastična istina  otkucana na papiru i oblikovana formi knjige, kao pandorina kutija, čeka novog čitaoca da je otvori ..

Sad, da li će istina ugledati svetlost dana?

To toliko i ne zavisi od autora. To zavisi od vas!!!

 

.

RECENZIJA DEMONKRATIJE

S.S. SKALA

.

Zbirku priča “Demo(n)kratija” čini ukupno petnaest priča. To su priče o alter-egu, gotovo dvojniku, tom tako čestom simbolu čovekovog posrnuća na koji nailazimo u romantizmu, kod gotskog romana, a ima ga i kod svih tzv. velikih pisaca koji se bave ljudskom dušom. Kod Dostojevskog, Ernesta Teodora Hofmana i njegove fantastične/fantazmagorične priče, Oskara Vajlda (roman “Slika Dorijana Greja”), Roberta Luisa Stivensona i drugih. U savremenoj zapadnoj kinematografiji kod nekih baš renomiranih reditelja kao što su Dejvid Linč ili (još jedan) Dejvid Kronenberg, motiv dvojnika je neretko i polazište “propasti” junaka.
Ove priče govore i o demonima u sebi, borbi sa njima (priča “Razlog za ostanak”), zabrinutosti i strepnji za celokupnu civilizaciju (“5 do 12”), buduća pokoljenja, svoju decu koja bezbrižna i ne sanjaju da bauci, babaroge i ale više ne vrebaju iz mraka, oronulih napuštenih kuća, memljivih podruma i skrovitog dna, prašnjavih tavana – NE! Zlo je tu, pored njih, u susedstvu (“Po jutru se dan poznaje”). U marketu, prodavnici, ispija svoje piće ili nam se poput gazde lokala ceri dok nas njegov gospodar (Satana) pozdravlja sa zida u vidu ogromne slike, dekora (“Anegdota”).
Zlo nam se smeši “Sidonskim osmehom” sa TV ekrana ružičastog studija. Očajanje koje ga neizbežno obuzima zbog zaludne borbe protivu tako moćnog neprijatelja koga je zaista nekad tako teško uočiti, zbog svoje dalekometne raznolike artiljerije visoke tehnologije (“Sektaška propaganda”).
O moralnoj bedi, tranziciji u koju smo kao društvo nepripremljeni ušli, gde vlada zakon jačeg, otimačina, pripadnost nekome ili nečemu, gubljenje svojstva, identiteta (“Demo(n)kratija”). Bauljanje dezorijentisane mladeži, navučene na instant vrednosti, previše kofeina bez koga ne mogu ni oka da sklope. O tome da Vrag, Đavo, Nečastivi više nije crn i ružan, već je to jedan obično fino odeven snob, nešto jači distributer, trgovac, japi kakve u prolazu viđamo svakodnevno i koji je spreman da nam priđe i da nas kupi (“Demo(n)kratija”).
Najpogubnija praksa sistema Zla jeste ona nad samom stvarnošću i posredno nad zdravim razumom …

Laži, obmanjivanje, ponude koje se ne mogu odbiti, metafora masmedija, te teške mašinerije koja se pokreće i igra ulogu nosioca svih sukoba, verskih, nacionalnih, građanskih, ispod čijih parola haraju sitni, odvratni interesi pojedinaca (“Pas”).

U ovim pričama nema junaka, sam Autor nam se gotovo ispovedno, tonom čoveka čija je sudbina načeta, nekom nezemaljskom, višom silom koja je svakako protiv pojedinca i njegove borbe, izbora do kojeg je došao praveći razliku, birajući u moru lažnih i nebitnih informacija.
Sa omčom prolaznosti koja se naglo zateže oko vrata Autora čim proba da nas upozori, da nam kaže šta nam spremaju te zle sile nemerljive. U priči “Susret degeneracije” dolazimo do neizbežnih deset godina mature i sumiranja utisaka generacije indiskretnog (ne pitanja već) odgovora na “gde ste bili, šta ste radili?”. Da bi nakon izazvane havarije od alkohola, utisaka i laži, bili spremni da i dalje pravimo gluposti, sitne skandale i vidimo da se ništa i dalje nije promenilo u našem poimanju stvarnosti.

Tu je i moja omiljena priča “Šah-Mat”, to čudesno otvaranje priče, kao u šahu: “Ja sam samo jedna prosta šahovska figura, običan konj, u stručnom terminu i skakač, koja je zadužena da skače i iznenađuje protivnika, i u njegovim borbenim redovima izaziva pometnju, samo običan komad drveta koji počinje svoj kratak serijski život sa polja A2, A7, H2 ili H7 u zavisnosti sa koje strane se nalazi upravljač figura ili zavisno od toga da li sam na levoj ili desnoj strani table …” gde nas poput velikog pripovedača i pesnika neobičnih priča Edgara Alana Poa, neprimetno, lagano uvodi, nalik na san, u svoj svet imaginacije.

Autor koji u odeljku o sebi kaže samo da je hvala Bogu još uvek živ i zdrav, možemo samo poželeti da nas i dalje iznenađuje novim pričama, da krene da stvara likove koji nisu samo produkt njegovih ličnih strahova i sumnji, već i metafizički istorijski simboli koji nam se vraćaju u svojoj negativnoj senci/obliku. Kako reče spisateljica Dragana Pešić, mi živimo u svetu surogata, sami sebi stvaramo veštački Raj, jer ko još ima vremena da sačeka Nebeski.

29 Comments

  1. Znači, toliko sam oduševljena da sam gotovo bez reči, što baš nije uobičajeno za mene.
    Valjda ja mogu da te hvalim a biće i drugih, sigurna sam :-)
    Vau, svaka čast, ko je izdao, gde, kako, kaži još nešto, izvinjavam se ako si več pisao a ja propustila, onda samo linkuj.

    • To je 2.knjiga po redu od ukupno 3 koliko sam objavio, 1. Uvertira je objavljena preko izdavača i to je bila čista ispala, knjiga je blagi užas ne po pitanju priča već izgleda i svega vezanog za izdavače… Demonkratija je objavljena 2004-te kao autorsko izdanje (samizdat kako se popularno kaže) baš iz tog razloga. 2009-te objavio sam i knjigu dečijih pesama “Extra nemirci” koju sam posvetio svojim sinovima i koja na jedan šaljivi način govori o detinjstvu mojih klinaca sa gomilom fotki, grafika, karikatura i njihovih crteža… Ima kategorije na blogu za svaku pa zaviri a kako se objavljuje knjiga i o tome sam pisao: evo linka: http://exxxperiment.net/2010/02/19/kako-objaviti-knjigu/

      • Lepo si mi sve objasnio,pročitala sve, ali kako je došlo do ovih kritika i da li su tvoje knjige negde distribuirane?
        Što se mene tiče, ja ću se ipak držati mojih ebooks, ne znam da li sam ti pomenula, do sada imam 2, uskoro ću postaviti i treću, doduše one su više udžbenici, mada volela bih da svratiš kad imaš vremena, baš bi me zanimalo tvoje mišljenje evo ti link za jednu, da ne preteram
        http://amarilisonline.com/images/Hajde%20da%20se%20pravimo%20Englezi.pdf
        A možda jednog dana napravim i knjigu (ebook) mojih priča, ko zna?
        U svakom slučaju, drago mi je da si sve to objavio do sada.

      • Dragana
        imam materijal za još jednu knjigu priča, za još 2 knjiga poezije ali koncetrišam se i pripremam za roman.
        Tvoju e knjigu sam downloadovao i pročitaću je, ali ovih dana sam baš u frci, slava, posao, rezultati konkursa a treba da napišem i dva naručena teksta tako da čim ugrabim priliku javljam se

      • PS Što se tiče kritika knjige, ja sam čovek koji se kreće. U tom svom kretanju upoznajem razne ljude, poklonim im svoje knjige… Recenzije su njihova slobodna volja. Nisam ih to terao, molio niti im platio da me hvale. To je njihovo mišljenje. To su uradili samo da bi mi dali podršku. Imam još 2 kritike i to priznatih srpskih pisaca koje nisam publikovao zbog obimnosti samog posta ne zbog sadržaja istih… Publikovaći ih nekom prilikom

  2. Bravo! Bravo! Bravo!!!

    e, sad… pametna ja – skontala sam da su sve tri knjige već objavljene, ali nesam shvatila gde mogu da se kupe – tj – da li ih ima i u kojim knjižarama.

    btw – omot od ove gore demo(n)kratije mi se jako, jako dopada.

    • Druže
      sledećom pilikom kada se vidimo pokloniću ti jednu. Malo sam požurio sa objavljivanjem ali jednostavno iza DemoNkratije stojim samo ja. Niko drugi. Pojedinac. Kako je sve oko pisanja, pripreme, štampanja i objavljivanja odradio jedan čovek JA, ispala je sasvim solidna. Ljudima se dopadaju priče a to je najbitnije…

  3. Čitala knjigu, i u formi knjige i ovde na blogu… dobra je, mada možeš ti i bolje od toga

    Vidim da imaš novi blogroll, dobro si ga napravio, to je pravi blogroll, bravo !!!

    • WOOman
      DemoNkratija nije loša knjiga ali sigurno je da bih je sada uradio mnogo bolje. Što se tiče blogrolla, u njemu sve piše, svaki dalji komentar je suvišan

  4. Bravo! Znas, i ja sam gradila kucu i kad bi gradila novu mnoge stvari ne bih vise ovako napravila kao sada, znaci isto i sa knjigom…
    mi sazrevamo i menjamo neka misljenja i shvatanja i gledamo neke stvari na drugaciji nacin, Uh sta sam novo rekla
    Citala sam je na Blogu ! Odlicno!!!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Current day month ye@r *

Why ask?

[+] Zaazu Emoticons Zaazu.com