1. Simbolizam ključa očigledno je u vezi s njegovom dvostrukom ulogom otvaranja i zatvaranja, tj. inicijacije (uvođenja) i diskriminacije (isključivanja). Dodela ključeva Kraljevstva Nebeskog svetom Petru jasno to pokazuje. Vlast ključeva omogućuje da se sveže i razveže, a to je vlast koju je Hrist zaista dodelio svetom Petru. (U alhemičarskoj terminologiji to je vlast nad koagulacijom i disolucijom). Na papinskim grbovima tu vlast prikazuju dva ključa, zlatni i srebrni, koji su pre bili amblem rimskog boga Janusa. Dvo- struki aspekt vlasti odgovara duhovnom autoritetu i kraljevskim funkcijama, a cilj im je, prema Danteu, pristup u Nebeski raj i Zemaljski raj, ili, prema hermetičkoj terminologiji, pristup Velikim tajnama i Malim tajnama. Janusovi ključevi otvaraju i solsticijska vrata, tj. stupanje u uzlaznu i silaznu fazu godišnjeg ciklusa i pristup odgovarajućoj nadmoći jina i janga, koji nalaže ravnotežu u ekvinocijima. Smatralo se da je Janus i vodič duša: otuda mu i dvostruko lice, jedno okrenuto zemlji, drugu nebu. Štapom u desnoj ruci i ključem u levoj on čuva sva vrata i upravlja svim putevima.
Simbolizam ključa koji otvara inicijacijski put iskazan je i u Koranu gde je Sahâdah (Boga uopšte nema ako to nije Bog) ključ raja. Prema ezoteričkim tumačenjima, svaka od četiri reči Šahâdah je jedan od četiri zupca ključa koji, ako je čitav, otvara sva vrata Božje Reči, pa prema tome i vrata Raja.
2. U Japanu je ključ simbol napretka, jer otvara spremište pirinča. Jasno je, međutim, da spremište pirinča može sadržati i duhovnu hranu, pa u tom slučaju ključ koji omogućuje pristup ima značenje jednako već spomenutim (BENA, CORT, GUET, GUES).
3. Simbol vlasti i zapovesti: ključ zapoveda – otvara i zatvara – vratima. Bambare smatraju da su vrata sve ono što se govori, što se radi, u čoveku, u kraljevstvu i u svetu (ZAHB, 82). Poglavica, sunce i bog su tri ključa: bog, ključ stvaranja sveta; sunce, ključ dana, koji otvara na izlasku, a zatvara na zalasku. Klupica (presto) i noga čovekova jesu ključevi. Ključ simbolizuje poglavicu, gospodara i inicijatora, onoga ko drži vlast odluke i odgovornost.
4. Na ezoteričkom planu, posedovati ključ znači biti upućen. Ključ ne predstavlja samo ulaz u mesto, grad ili kuću, nego i stupanje u neko stanje, duhovno prebivanje i inicijacijski stupanj.
U pričama i legendama često se spominju tri ključa: postepeno uvode u tri bedema ili u tri odaje koje označavaju približavanje tajni. Bilo da su od srebra, zlata ili dijamanta, ključevi obeležavaju etape očišćenja i inicijacije (LOEF, 98). Ključ je ovde simbol tajne koju treba otkriti, zagonetke koju treba rešiti, poduhvata koji je teško preduzeti: ključ je blesak prosvetljenja i otkrića.
Žan Ševalije, Alen Gerbran – Rečnik simbola