Po treći put, ovde u eXperimentu, preporučiću knjige koje se čitaju za dan, dva, odnosno, koje neće utrošiti puno vremena potrebnog za njihovo čitanje, iako smatram da je to najkorisnije i najsvrsishodnije utrošeno vreme.
Da bih potvrdio tvrdnju iz naslova, pre pisanja teksta, ponovo sam pročitao sve tri knjige koje ću u kratkim crtama predstaviti. I moram priznati da sam uživao kao i prvi put kada sam ih čitao. I da, mogu se pročitati za dan, dva.
Alber Kami – Stranac (1942)
Stranac je remek-delo savremene književnosti i po mišljenju mnogih jedan od najvažnijih romana XX veka. Ovo je dramatična priča o tragediji pojedinca u sukobu sa moralnim normama koje propisuje društvo. I kada on bez očigledne i svesne motivacije usmrti nepoznatog Arapina na alžirskoj obali, pred čitaocem se otvara čitav niz filozofskih pitanja koja hoće da rasvetle apsurdnost egzistencije modernog čoveka.
Majstorstvo pripovedanja Albera Kamija, koje stilom temeljno izlaže psihologiju glavnog junaka, ostavlja nelagodu pri suočavanju sa Mersoovom indiferentnošću prema svetu koji nametljivo ispostavlja svoja očekivanja. Kada ga ščepa mehanizam sudskog procesa, on neće moći da se razazna da li mu se sudi za oduzimanje ljudskog života, ili zato što nije plakao na sahrani svoje majke. Sve ovo samo do krajnjih granica pojačava mučno osećanje otuđenosti, koje nam predočava neminovnost (samo)izolacije u trenutku kada se prenebregnu principi što vode ka smislu čovekovog trajanja.[1]
Kamijev Stranac je najbolji dokaz da obimnost jednog dela nije presudna za njegov kvalitet i značaj, jer je na manje od sto stranica rekao sve što je potrebno da se kaže i na taj način uticao na mnoge buduće pisce i umetnike. Osam decenija nakon nastanka ovog dela, svet je postao mnogo izopačenije, perfidnije i malicioznije mesto za život, sa sve izraženijom otuđenošću, devijantnošću i psihotičnošću njegovih žitelja. Baš zbog toga je Stranac i dalje aktuelano književno delo jer se velika većina današnjih ljudi može identifikovati sa protagonistom ovog romana. Danas su svi postali stranci, jedni prema drugima i prema sebi samima. Zapravo, Kamijev stranac je „mala beba“ za današnjeg mediokriteta kojima je prenatrpana ova nesrećna planeta.
Džordž Orvel – Životinska farma (1945)
Životinska farma je nastajala u vremenskom periodu od novembra 1943. do februara 1944. godine, ali je prvi put objavljena 1945. godine. Ipak, slobodno možemo reći da je ušla u svoju osmu deceniju postojanja. Bez obzira na protok vremena i dalje je aktuelna. I više od toga. I dalje nam se dešava. I to u mnogo većoj meri nego ikada pre. Živimo u Orvelovoj Životinjskoj farmi već decenijama unazad. I živećemo ko zna još koliko. Nažalost svih nas.
Životinjska farma bavi se uspostavljanjem jednog novog društva i novog sistema vladavine koji je u knjizi nazvan Animalizmom. Životinje na jednoj farmi podižu pobunu protiv čoveka, farmera u čijem su vlasništvu bile, proteruju ga sa farme, preuzimaju posed i kreću da funkcinišu oslobođene i nezavisne od ljudi. Svinje od početka preuzimaju komandu i kontrolu nad ostalim životinjama i sve njihove dalje aktivnosti usmerene su na uspostavljanje što veće vlasti i stepena kontrole nad ostalim životinjama. Orvel je taj postupak objasnio na jednostavan i nedvosmislen način, možda baš iz razloga da bi napisano bilo jasnije i dostupnije velikoj većini čitaoca. Kroz alegorijski prikaz društva u kojem su svinje vladari, psi – čuvari poretka a sve ostale životinje narod i prosta radna snaga, razotkrio je i razobličio ljudsku pohlepu i neobuzdanu želju za dominacijom i kroz proste svakodnevne primere demistifikovao i objasnio kako funkcioniše taj društveno-politički mehanizam pomoću kojeg se osvaja vlast i stvari drže pod kontrolom. Propaganda je u tom mehanizmu glavni zupčanik pokretač.[2]
Svetislav Basara – Kratkodnevica (2000)
Svetislav Basara u svojoj ogromnoj bilbliografiji koja obuhvata oko pedesetak objavljenih knjiga ima više neobimnih romana, zbirki priča i eseja koji se mogu pročitati za relativno kratko vreme.
Peking by Night, Napuklo ogledalo, Kinesko pismo, Tamna strana meseca, Virtualna kabala, Looney Tunes, Džon B. Malkovič, Gnusoba, Yugonostalghia, Mein Kampf… samo su neke od njih.
Međutim, iako neobimne Basarine knjige znaju biti prilično naporne i teške za čitanje. Česti istupi u nadrelizam, nihilizam i mizantropiju, kroz političku satiru i oštro pero koje se posprda sa svim konvencijama i vrednostima jednog društva i pojedinca, zatim, složen vokabular prepun stranih reči, filozofski tok misli samo su neke od prepreki koje zadaju muke jednom prosečnom čitaocu, vrlo često čineći Basarina dela nečitljivim za one koji nisu navikli na teška štiva. Ipak, današnja preporuka izlazi iz tih Basarinih stereotipa i glavolomki.
Kratkodnevica je roman koji se u bavi ljubavlju, ali na jedan basarovski način. Ovo je jedno od najčitljivijih Basarinih dela. Glavi ženski lik je fatalna devojka, a kasnije i žena, po imenu Nana koja je taj status „feme fatale“ potvrdila kroz svaku vezu koju je ostvarila i koja je ispričana u ovom romanu. U pitanju je žena koja „uzima dušu onima koje voli“. U nju se zaljubljuje protagonsit romana, čovek sa kompleksom niže vrednosti koji sam sebe naziva idiotom. On nam i priča priču o Nani koja se odigrava na različtim lokalitetima planete Zemlje, čak i onima koji u stvarnosti i ne postoje.
Kako čitalac sve dublje ulazi u roman shvatiće da nije u pitanju klasična ljubav i opsednutost jednog muškarca ženom, već da su stvari mnogo uvrnutije, poremećenije i apsurdnije.
Knjige koje se čitaju za dan, dva #1, #2
[1] Vulkan: Stranac – Alber Kami
[2] eXperiment u kome je sve moguće: Životinjska farma – priručnik za večnu vladavinu i osvrt na genezu čoveka