Ja sam samo svetac u koloni na periferiji zida, gledam u nečiji srednji prst budući da me srednji prst poziva. Moje lice je čarolija i mesec mi šapuće na uho da propada. Ako podignem glavu, nekom će palac otići na gore. U meni su grafiti i boje, ciste, ceste i poljupci u tuđim jezicima. Pogledaj me kako su lepo vrata opervažena. Pogledaj kako mi je devojka obnažena i vidi kako je sakrivenost osnažena. Ne nišani mi lice, metak ti može napraviti oko na zidu. Vreme je i nevreme.
Iz arhive KOB-a – Čovek 101