Već treću noć zaredom pokušavao je da ga prizove. I sve je opet bilo kao u košmaru iz čijih kandži nije želeo da se iščupa:
On, Aarseth zvani Uništitelj, zatočen je u sopstvenoj podrumskoj tamnici; od poda do plafona, od zida do zida svuda su police sa kolekcijom od nesagledivih redova gramofonskih ploča. Prilazi jednoj od polica pa onda, kao i tokom prethodnih pokušaja, izvlači ploču na čijem je prašnjavom omotu od natrulog pergamenta drevnim alfabetom ispisano njemu dobro poznato ime: Eurynomos. Na podu je crnom smolom iscrtao ogroman krug a u krugu pentagram; u samom središtu je mermerno postolje nalik oltaru sa crvotočnom drvenom kutijom iz koje viri starinski, gotovo zaboravljeni muzejski primerak gramofona sa zvučnikom u obliku horne. Podešava parametre muzičkog aparata na 78 obrtaja, navija oprugu i svečano na disk uređaja polaže krug od crnog vinila. Pažljivo, da ne bi kojim slučajem izgrebao glatku površinu ploče, spušta ručicu sa čeličnom iglom; obred evokacije sada može da započne. Mrtvu tišinu tamnice skrnavi pucketanje spiralnih brazdi urezanih u vinilu zvučeći kao tinjanje vatri pogrebnih vikinških pirova. Iz unutrašnjosti horne zatutnjili su početni taktovi dijabolične melodije; upravo ona nesnosna buka distorzije električnih gitara i furiozno brzog tempa bubnjeva koja bi nekom drugom slušaocu razorila sluh pa i sâm um, pre toga mu prevrnuvši želudac. Njemu, Aarsethu Uništitelju, ova muzika prija ušima. Upravo onakva kakvu je i sam svirao sve dok mu iz žuljeva na prstima ne bi potekla krv. Muzika zbog koje bi ubio ili pristao da bude…
Opsednut grozničavim mislima nije ni primetio kada mu se pred očima ukazao željno iščekivani prizor. U središtu kruga, pravo iz pukotine u betonu, kuljala je lepljiva i gusta crna tekućina. To je vinil iz samog kotla Hada, zaradovao se Aarseth. To je katran – vrela krv Eurynomosa, Svevladara mrtvih. On dolazi. Najzad!
Masa bezobličnog katrana sada je u mlazevima klizila uz monolitno postolje, jureći ka mehanizmu čudnovatog gramofona. Buka je utihnula zaglušena usijanom lavinom. Dim i kužna isparenja zagadili su prostor. Ono što se postepeno uobličavalo i nezaustavljivo raslo iz te zbrke, komešajući se na podu ličilo je na senku, na izobličenu čovekoliku prikazu. Napokon se, sasvim neočekivano, oformila figura mladića naizgled ne mnogo starijeg od petnaestogodišnjeg Aarsetha. Preko došljakovog lica prekrivenog slojem mrtvačke crno – bele šminke gmizali su uvošteni pramenovi dugačke kose. Ogrnut kožnom bajkerskom jaknom ukrašenoj šiljcima, gazio je dubokim vojničkim čizmama kruto i ponosno nalik tek oživljenom bronzanom kipu. Aarseth beše zatečen uspehom ali i razočaran krajnjim rezultatom. Dozvao sam jebenog pozera… Nimalo kul…
„Očekivao si kakvog gnusnog proždrljivca ljudskih leševa?” tiho je rekao pridošlica, nacerivši se podrugljivo. Aarseth je potvrdno klimnuo glavom, i dalje nem i nesvestan činjenice da su mu misli već iščitane a najmračnije molbe uslišene. “Ovo što vidiš je samo jedno od mojih lica. Ovo si ti – samo par godina stariji.” Fizička sličnost između dozivača i dozvanog bila je očigledna.
„Ti žudiš za slavom. A iznad svega tragaš za nadahnućem. Naravno, svaki zahtev ima svoju cenu“, dodao je gost. „Da bih tvojim delima udahnuo večnost ti moraš biti spreman na izvesne… žrtve. Uroni pogledom u ambis horne i ukazaće ti se ISTINA.“ Aarseth je mesmerizovan zurio u zjapeće grotlo tajanstvene horne koja ga je moćnom centrifugalnom silom nezaustavljivo usisavala u ništavilo, kroz portale podzemnih dimenzija o kojima je često čitao u zabranjenim knjigama. Varljivi zakoni vremena i prostora prestali su da važe. Uvučen u prapočetni haos unutarzemaljskih vrtloga mogao je iskusiti ono što će neizbežno doći. Vinuvši se ka samom dnu pakla opažao je sebe samog čulima sopstvenog dvojnika. Slušao je huk miliona tinejdžerskih gromoglasova dok kliču njegovim bogohulnim arijama; kusao je s apetitom sladokusni sodd zgotovljen od komada mozga najboljeg druga; disao je punim plućima smrad paljevine do temelja razorenih crkvi. Ono što je poslednje video učinilo je da mu kičmom zastruji ledena jeza. Razdirući bol i zagrobni glas načas su odagnali prokletu čaroliju.
https://www.youtube.com/watch?v=TgWyjMTgYX0
„Mogu li sada dobiti tvoj autogram, dragi momče? To je ujedno i tvoj svojeručni potpis kojim smo maločas ozakonili našu saradnju, naš takozvani pakt.“ Bespogovorno je mladi Aarseth gostu pružio svitak vlastite kože već ispisan krvlju umesto mastilom, noktima umesto olovkom. Bio je izigran. Tuđ. Izgubljen. Vođen slepom voljom nečastivog darodavca, zauvek je stavio neizbrisivu tačku na sopstveni usud.
Ostavivši domaćina da u ludilu mrmlja svoje novo ime, gost je iščezao a sa njim i svaki opipljivi trag demonskog prisustva. Aarseth je, nakon svega, zgrabio za vrat novu električnu Gibson gitaru, poklon od tate i mame, i izronio u noć opčinjen mraznim Mesecom. Imao je još vrlo malo vremena. Nosio je zanos muze smrti u svom srdašcu. Gore, u magli, čekale su ga legije živih utvara spremne da poseju seme mržnje, terora i zla. Čekali su svirku svog okrutnog vođe, još jednog njima sličnom slugu Rogatog. Prvo će himnu Crnog Kruga zavrištati Evropa, potom i čitav svet. Bližio se Armagedon.
***
Oslo je osvanulo pod pokrovom od snega i leda, iako je tek prva polovina avgusta. Neko je prošlih noći sanjao najlepše snove; neko je počivao slavan i omražen i zaklan pred vratima svog stana kao dar prinesen bogu podzemlja. A neko je, poput Grofa Grishnackha, besciljno vozio stazama mračnih borovih šuma. Grofove ruke bile su sveže okrvavljene. Na sedištu suvozača ležala je dragocena stvar ukradena iz kolekcije njegovog bivšeg saradnika Aarsetha poznatijeg kao Euronymous.
Na omotu ploče pisalo je Burzum. Ili „Tama.“
Ivan Ristić Ris (rođen 22. 01.1982. god. u Zaječaru) autor je proze i poezije čija su dela zastupljena u časopisima Buktinja, Autostoperski vodič kroz fantastiku, Afirmator, Helly Cherry, KULT, književnoj radionici Znak Sagite, Štavionica, Libartes i u zbirci priča „Paralelni svetovi“ književnog kluba Reč i glas. Saradnik je časopisa Treće oko. Objavljivan je takođe u inostranim literarnim magazinima Friday Flash Fiction, A Story in 100 Words i 101 Word Short Stories. Inspiraciju nalazi u delima klasične i popularne umetnosti, kao i u opskurnom nasleđu staroslovenske mitologije. Kompozitor je i izvođač ambijentalne muzike (koju snima pod svojim pravim imenom i pseudonimima Ris i Ivan Ivanhoerista) emitovane u okviru programa domaćih i svetskih radio stanica, i koja se može čuti kao deo brojnih muzičkih projekata i kompilacija. Živi i radi u Negotinu.