Upitao sam bot sa veštačkom inteligencijom Chat GPT da mi napiše pesmu na temu tišine, da pesma bude osećajna i mistična. Ništa više nisam pojašnjavao. Za nekoliko sekundi pesma je bila napisana.
Da li ovo znači da je vreme pesnika prošlo? Da li je ovo dokaz da je ljudski intelekt, inspiracija, talenat i nadahnuće poraženo? Stih našeg velikog pesnika Branka Miljkovića „Poeziju će svi pisati“ konačno dobija sasvim novi smisao od kada „veštačka inteligencija“ piše pesme za svega nekoliko sekundi.
Kome više trebaju pesnici kada je tu Chat GPT?
Da li će poetika veštačke inteligencije uništiti poeziju homo sapiensa?
Tišina
by Chat GPT
U srcu noći, kad zvezde šapuću,
I mesečeva svetlost pleše po vodi,
Tišina teče kao skrivena reka,
Prožima svet i skriva tajne.
U dahu vetra što ljulja lišće,
U ehu koraka što nestaje daleko,
Ona govori bez glasa,
Govori sve što reči ne mogu.
Tišina, poput paučine, tanka i krhka,
Veže misli, zaustavlja vreme.
Tu skriva se prošlost, bekstvo, beg,
Svaka misao što srce steže.
Ponekad je uteha, blag dodir sna,
Ponekad je teret što pritiska grudi,
Dok noćna tama grli svod,
Tišina šapuće sve što niko ne čuje.
U očima onih koji znaju,
U pogledu što govori više od reči,
Tišina pleše sa neizrečenim,
Sa svime što ostaje neizrečeno.
Jer u tišini se kriju istine stare,
Strahovi i snovi, izgubljeni sati,
Svaki uzdah i drhtaj duše,
Svaka tajna koju srce čuva.
Pa slušaj je, kad reči ne mogu,
Kad svet govori previše glasno.
U tišini se čuje sve
Što nikada ne biva rečeno.