Dana 26.6.2024. na muzičkim platformama pojavio se album Almost Black electro-industrial-trip hop dueta Brelectro iz Zaječara. Brelectro su Nenad Dančević Bingo (ex Mugwort) i Ivan Potić (ex Srebrna krilad, Slam). U pitanju je kombinacija esid džeza, dark popa, elektronike, trip hopa, post-industriala, spoken worda… Odlično ukombinovano u 9 numera i 35 minuta pred slušaoce pojavilo se ovo neobično i prilično zanimljivo muzičko ostvarenje. Atipična muzička forma za Srbiju, a pre svega za Istočnu Srbiju gde je i nastalao ovo izdanje. Svašta je tu nešto ukomponovano, tako da se u ovom Brelectru može čuti Mezzanine vajb Massive Attacka, David Bowie iz faze Outside-a, govorne sekvence tipične za industrial žanr a da ipak sve zvuči tako dobro, jedinstveno i oiriginalno.
Ne treba zanemariti činjenicu da je ovaj album urađen u formi DIY izdanja i da je čitava produkcija urađena od strane ovog dvojca, ali završni produkt je i više nego odličan.
Tekstualni deo Brelectroa je Potićevih ruku delo. U pitanju je moćna lirika koja nema tabua i kompromisa. Kritika društva i vremena u kojem živimo sa osvrtima na duševno stanje pojedinaca koje u sve većoj meri guši i uništava sredina u kojoj žive i borave. I sve je gotovo crno, što je i pretočeno u sam naziv ovog muzičkog izdanja. Ipak, tračak nade postoji. Da ne postoji bio bi potpuni mrak. Neprozirna tama. Mada, nema sumnje da živimo u tamnom vilajetu u kome je sve mračnije. Ovakva muzička ostvarenja su postala tako retka a ona su ta svetlost koja nas lišava potpunog mraka.
Pesme su otpevane na engleskom jeziku izuzev pesme DPR koju je Pota u spoken word maniru izneo pred slušaoce. Zapravo tekst pesme je uzet iz njegove poslednje zbirke Episodium Depressivum i novelete PTSP, koja je takođe objavljena 2024. godine. Na taj način Pota je u ovoj 2024. godini spojio svoje dve velike ljubavi muziku i književnost tako što je objavio knjigu i muzički album, a koje su međusobno povezane i prepliću se, nadograđuju i upotpunjuju.
Teško mi je da izdvojim neku pesmu koja se ističe jer mi je svaka dobra i odlična na svoj način i sve zajedno čine odličnu, kompaktnu celinu. Prosto mi deluje neverovatno da je ovakav album objavio neko koga odlično poznajem i sa kojim redovno sarađujem, da zvuči tako moćno a ipak psihotično. Da na neoprezno i površno slušanje album zvuči lagano a da je zapravo težak do srži.
Sam naziv projekta je kovanica dve reči. Uzrečica kojom ova kovanica počinje – BRE je sigurno reč koja nas u najvećoj meri i najbolji način oslikava i prikazuje kao narod i iznosi naš mentalitet sa svega tri slova. BRE. Sveto srpsko trojstvo. Preuzeto iz turskog jezika. Drugi deo naziva upućuje na elektro muziku, pa je ova novonastala reč zapravo satirično kritikovanje moderne muzičke scene u kojoj u sve većoj meri preovladava elektronika.
Kover albuma je takođe delo autora. Fotografija sobe sa neprozirnim draperijama, koje skrivaju od sunca koje bez milosti prži i zaklanju pogled na svet oko sebe. Gotovo u totalnom mraku naziru se ogromni zvučnici. Lični zatvor svakog pojedinca u kojem je jedini izvor svetlosti muzika koja dopire iz ogromih zvučnika. Mnogo je simbolike utkano u ovu fotografiju.
Evo šta kaže o ovom albumu Ivan Potić:
Album je nastajao u periodu oktobar 2023 – maj 2024. i ima 9 kompozicija koje se mogu svrstati u elektronsku muziku sa autorskim pečatom, kakva polako izumire, a kakva je oko 2000. godine napravila poslednju muzičku revoluciju.
U svakom slučaju, moje velika preporuka. Ko voli Mezzanine Massive Attack-a i Outside David Bowie-a, voleće i ovaj album. Pojačajte ton na makisimum.