Tog 25.1.1994. godine svetlost dana ugledao je treći EP album Jar of Flies grandžera, alt metalaca, sladž metalaca Alice in Chains.
Ovaj akustični EP Alice in Chains-a napisan je i snimljen za nedelju dana i postao je prvi EP u istoriji koji je debitovao na prvom mestu Billboard 200.[1]
Iako album traje samo 30 minuta na njemu se nalaze velike pesme koje volim da poslušam i dan danas. Album je u celini odličan. Svaka pesma mi je posebno draga bez obzira na tematiku kojom se bavi.
U pitanju je album koji je urađen u jednom akustičnom ambijentu i vajbu. U poređenju sa albumima koji su mu prethodili: dva studijska Facelift i Dirt kao i dva EP-ija We Die Young i Sap ovo je možda najlaganiji i najsmireniji album okovane Alise. Ali tako se da dojmiti samo na prvo slušanje, jer svašta su Alice in Chains provukli kroz ovu „teglu muva“, od grandža, roka do bluza i blage psihodelije sa melanholičnim i mračnim tekstovima gotovo da ujedaju za dušu. Svaka pesma peva o drogi, i svom tom mraku, užasu i haosu koje je izazvala u životu mnogih ljudi. Suvišno je reći da su pesme pisane iz ličnih iskustva.
Album započinje pesmom Rotten apple a to truljenje i ta jabuka odnose se na propadanje mladosti koja je zapala u pakao droge. Normalno da se jabuka može povezati i sa biblijskom jabukom sa drveta spoznaje i ugrizom koji vodi u greh i propast. O tome dovoljno govori i stih:
grizem jabuku tako mlad
Nutshell počinje akustičnom gitarom i taj uvod traje minut, da bi u daljem razvoju pesma bila upotpunjena moćnim Lejnovim vokalom i kulminirala odličnom psihotičnom solažom. Pesma peva o usamljenosti, očaju i smrti sa nedvosmislenim asocijacijama na zloupotrebu droga.
Pesme I Stay Away i No Excuses govore o pokušajima pevača Lejna Stejlija da prevaziđe svoju zavisnost od heroina. Takođe, No Excuses se bavi i Kentralovim nestabilnim odnosom sa Lejnom baš zbog njegovog problema sa drogom. Pesma je i vid podrške prijatelju u borbi sa samim sobom i demonima zavisnosti, što u najvećoj meri poručuje stih:
sve je u redu, ima takvih trenutaka
punih nestrpljenja i duhovnog nemira.
Bitno je napomenuti da se numera No Excuses smatra jednom od najuspešnijih pesama Alice in Chains-a.
Don’t Follow, čista bluz, melanholična pesma na usnoj harmonici i akustičnoj gitari peva o odlasku od kuće, o pokušaju bekstva od samog sebe i svih nevolja i problema koje je izazvala upotreba braon šećera. To je još jedna od ovih introspektivnih pesama koje su napisane da upozoravaju i opominju.
Melanholični instrumental Whale & Wasp bez i jedne izrečene reči upotpunjuje ovu teglu muva, stvarajući jezivu atmosferu koja u slušaocu izaziva neku nelagodu i uznemirenost.
Album se završava numerom Swing on This i pesma govori o želji za povratkom kući i u tom smislu može se povezati sa pesmom Don’t Follow u kojoj protagonsit beži od kuće tj. od načina života kojim živi. Ipak, poroke i navike nije lako odbaciti i prevazići a povratak kući znači vraćanje na staro.
Sve u svemu, album se u potpunosti bavi tim smrtonosnim porokom i zlom koje je uništilo mnoge živote širom sveta. Uništilo je i život pevača Lejn Stejlija (Layne Staley) koji se predozirao 2002. godine. U tom smislu ovaj album može biti ispovest izrečena kroz muziku i stih. Ispovest i upozorenje. U njemu su iznete i prikazane sve muke i nevolje, ali i borbe, kolebanja, iskušenja, uzlaludni pokušaji davljenika da se ne udavi, da se odupre toj matici smrti koja ga je na dno vukla i na posletku na dno i odvukla. Iako je Lejn izgubio bitku iza njega je ostao ovaj veliki album koji se i tri decenije od nastanka i dalje sluša, i dalje se o njemu priča i piše, tako da je u tom smislu Lejn još uvek među nama, živi kroz muziku koju je stvarao i živeo.
[1] https://genius.com/albums/Alice-in-chains/Jar-of-flies-ep