U ovoj inteligentnoj i dirljivoj drami, žena i njen muž planiraju zabavu, ali kada stigne vest da je telo žene otkriveno, možda neće biti razloga za slavlje, jer je njihov brak iznenada na ivici kolapsa. Iako se čini da samo smrt može da poremeti bračni par u njihovom idiličnom životu, šest dana je sasvim dovoljno da se uništi ono što je stvarano 45 godina.
Film je zasnovan na kratkoj priči „In Another Country“ engleskog pesnika i pisca Davida Constantinea, a režiju i scenario potpisuje Andrew Haigh, autor rođen u Velikoj Britaniji, koji iza sebe ima nekoliko dela, kako kratkih, tako i dugometražnih. Ova drama je premijerno prikazana u glavnoj takmičarskoj sekciji Berlinskog festivala, gde je Charlotte Rampling osvojila Srebrnog medveda za najbolju glumicu, a Tom Courtenay Srebrnog medveda za najboljeg glumca.
Njih dvoje u ovoj priči su Kate i Geoff, penzionisani bračni par koji se sprema da proslavi 45. godišnjicu braka. Decu nemaju i nikada nisu imali, jubilarna 40. godišnjica morala je da bude otkazana zbog Geoffove operacije srca, a nekoliko dana pre zakazane proslave pojaviće se nešto što bi ponovo sve moglo da poremeti. Naime, Geoff je dobio pismo u kome se navodi da je pronađeno telo Katye, njegove prve ljubavi („Našli su moju Katyu“, kaže Geoff). U početku, Kate je spremna da podrži svog muža, jer na kraju krajeva, ovaj događaj nema nikakve veze sa njom i datira pre nego što su se upoznali, pritom protiv takvog duha pokojnice nema smisla boriti se.
U početku, vest da je telo Geoffove prve ljubavi, koja je umrla pre više od 50 godina nakon što je propala kroz pukotinu dok su pešačili švajcarskim Alpima, delovala je bezazleno. Ali reditelj dozvoljava svojim glumcima da nam otkriju kako će ovo buđenje davno prošlih događaja, kojih je Kate ranije bila samo blago svesna, promeniti njihov celokupni pogled na sadašnjost. Par nastavlja sa svojim rutinama najbolje što mogu, ali je jasno da je došlo do promene. Kate šeta psa i nastoji da finalizuje detalje zabave, dok Geoff pokazuje interesovanje za Kierkegarda, kao i nedostatak istog za druženje, te nastavlja sa svojim starim pušačkim navikama uprkos tome što je operisan pre pet godina.
U jednom trenutku, Geoff odlazi na tavan da potraži staru fotografiju Katye. Kada Kate traži da to vidi, on odbija, što će nju razbesneti: „Pokaži mi prokletu sliku!“, kaže mu Kate. Ona zna da je njihovu kuću – i njegov um – zaposeo ovaj davno mrtvi, zauvek mladi rival. Kate će na kraju i sama preturati po prošlosti. Vidimo da nakratko razmišlja da kupi sat kao poklon svom mužu, ali to ne čini – kao da oseća da vreme za njega odjednom više nema značaja, a svaki susret sa ogledalom postaje prilika za razmišljanje.
Da li ju je Geoff ikada zaista voleo kao što je voleo svoju prvu ljubav? Da li je Geoff ikada prestao da voli Katyu? Ljubavi su možda Geoffove i Tom Courtenay briljantno igra starca, ali mi pratimo događaje uglavnom iz Kateine perspektive i Charlotte Rampling hrabro nosi značajnu emotivnu težinu filma.
Kao gledaoci, ovom paru svakako ne želimo ništa loše, u stvari želimo da ovo dvoje ljudi ponovo budu srećni. Haigh mudro veruje u svoje glumce, a oni mu se odužuju maestralnim izvedbama. Ovako nešto nije viđeno još od filma „Amour“ (2012) Michaela Hanekea, koji je takođe ispričao priču o braku, doduše daleko bolniju. U tom smislu, izbor glumaca i detalji vezani za likove i njihov zajednički život su izuzetno važni, a Haigh ume da sve to odabere i plasira na pravi način. „45 Years“ nije samo fenomenalno odglumljen, već potpuno uspeo film. Zbog svoje slojevite priče i situacije koja tera na razmišljanje, postaje i ostaje film za veliku preporuku.
Ocena: 9/10.
Autor: Marko Jovanović
