U filmu „Hard Candy“ od početka miriše da će se nešto dogoditi, nešto što neće biti dobro po jednu, a možda i po obe osobe koje ćemo upoznati. To dvoje ljudi su Hayley (Elliot Page), devojka koja ima 14 godina, i Jeff (Patrick Wilson), fotograf koji je mnogo stariji od nje, ima 32 godine. Njih dvoje se ne poznaju, ali flertuju na mreži („maštam o tebi“, kaže joj Jeff). Nakon kratkog onlajn ćaskanja, ona pristaje da se nađe sa njim na neutralnoj teritoriji, u kafiću, a onda zajedno odlaze do njegove kuće.
Kada stignu, Jeff joj nudi piće, ali ona odbija iz nekih svojih razloga, pa će sama otići u kuhinju da napravi nešto za oboje. Ona traži od Jeffa da je fotografiše, na šta on pristaje. On vadi kameru i Hayley počinje da pozira, ali pre nego što Jeff uspe da fotografiše, on onesvešćen leži na podu, a zatim se budi vezan za stolicu. Sada počinje izvanredna glumačka predstava oba glumca, posebno Elliot Page. Rizično je uključiti tako mladog glumca u takav projekat, ali kada je neko izuzetno talentovan i pored sebe ima reditelja koji zna da radi sa mlađim ljudima, onda to zapravo i nije toliki problem. Page pretvara Hayley u smirenu, inteligentnu devojku koja najavljuje da će kastrirati Jeffa. Ona ima medicinske udžbenike, uputstva sa interneta, skalpele, a on treba da gleda sa vedrije strane: moraće da prođe kroz ovo samo jednom.
Ali, pre nego što to uradi, ona će se malo poigrati s njim. Ona mu kaže da ga je pratila u drugim sobama za ćaskanje, jer veruje da je seksualni predator i ubica. Ona sumnja da je on možda umešan u smrt mlade osobe, pretražuje njegovu kuću u potrazi za dokazima… i gledaocu postaje jasno da je Hayley devojka na misiji. On moli za milost, a ona ga pušta da moli. Kako će sve to završiti, moraćete sami da otkrijete. Postoji i nekoliko drugih likova, uključujući Sandru Oh kao radoznalu komšinicu, no ovo je ipak film koji se veoma jasno fokusira na dvoje ljudi od početka do kraja. Većina filma uključuje razgovor između njih dvoje, ali će u nekom trenutku itekako postati napet i neizvestan.
Reditelj rođen u Velikoj Britaniji – David Slade, koji režira po scenariju Briana Nelsona, napravio je provokativan psihološki triler sa odličnim glumcima, i to kao svoj dugometražni debi, što ga čini još impresivnijim. Film je zaradio preko 8 miliona dolara na blagajnama, sa budžetom od nepunih milion dolara, a premijerno je prikazan na festivalu Sandens. Inače, ideja za film potekla je od producenta Davida Higginsa, koji je u japanskim novinama naišao na članak o mladim japanskim devojkama koje bi se dogovorile da upoznaju muškarce na mreži radi seksa, a zatim bi namamile starije biznismene na lokaciju. Muškarci bi dolazili namamljeni, a devojke bi iskakale iz ormana i prebijale ih i krale im novčanike. Higgins je to podelio sa Nelsonom, koji je prihvatio posao i napisao scenario po svojoj zamisli.
Hayley nema razloga da zna ko je Jeff, niti očiglednog razloga da zna ko je Donna, tako da sve što nam preostaje da objasnimo njene postupke je ideja da ona predstavlja sve maltretirane mlade devojke. Međutim, kada konačno iznese dokaze protiv njega, potpuno smo prošli tačku da je smatramo pravednom ili simpatičnom i tako nam film ostavlja izbor između dva protagonista: pedofila ili psihopate. Naravno, ne moramo da stanemo na stranu nijednog od njih, što je možda i najpametnije u ovom slučaju.
Dakle, gledamo dvoje užasnih ljudi, kako jedan muči drugog. Ali, uprkos svemu tome, „Hard Candy“ je film koji treba pogledati. To je mali triler koji vas tera na razmišljanje, i koji će vas držati na ivici sedišta.
Ocena: 7,5/10.
Autor: Marko Jovanović
