Italijanska kinematografija je veoma kvalitetna i raznolika, pa nije ni čudo što filmovi iz Italije često osvajaju nagrade na prestižnim filmskim festivalima. Film „Dogman“ u režiji Mattea Garronea, koji je bio u konkurenciji za Zlatnu palmu na festivalu u Kanu, gde je premijerno prikazan (dobio je simboličnu nagradu pod nazivom “Palm Dog”), inspirisan je stvarnim događajima. U Kanu, film je odneo još jednu nagradu, onu za najboljeg glumca, koju je dobio Marcello Fonte, koji zapravo nikada nije formalno školovan za glumca, a ova uloga mu je bila prva velika uloga u karijeri. Međutim, on je ovde maestralan i sada ćemo se detaljnije pozabaviti njegovim likom.
Marcello je čovek sitne građe, krhki, žgoljavi i povučeni lik koji drži salon za pse, gde često viđamo pranje, čišćenje, feniranje, masažu i sve slično što se može raditi sa psima, a pored ove ljubavi prema psima, najveća ljubav je njegova ćerka Alida koja posle razvoda živi sa majkom, pa se Marcello i ona viđaju samo povremeno. Inače, radnja filma smeštena je u neimenovani propali primorski gradić, i od početka nam je jasno da je naš glavni junak siromašan čovek, te da ga zajednica ne uzima za ozbiljno.
No, Marcello se snalazi kako zna i ume, dodatno puni kućni budžet dilajući kokain na sitno. Većina njegovog komšiluka i prijatelji i ne znaju za to, ali ovaj posao ga dovodi u velike probleme, jer će mu uskoro za vratom biti bivši bokser i siledžija po imenu Simoncino, koji svojim divljanjem i kriminalnim ponašanjem teroriše celo selo. Pošto je Simoncino besan i ogroman momak koji je potpuno poludeo zbog “žudnje za drogom”, a Marcello mali i žgoljavi čovek koji je po prirodi kukavica i beži od problema, ne čudi što ga Simoncino stalno maltretira i iživljava se na njemu.
Marcello neće imati mnogo izbora, pa pristaje da se druži sa njim, naravno, više iz straha nego bilo kakvog pravog prijateljstva, a situacija će se još više zakomplikovati kada Simoncino dođe na ideju da opljačka draguljarnicu. Marcello će biti primoran da učestvuje u pljački, iako je u pitanju prodavnica njegovog komšije.
Dva glavna lika, Marcello i Simoncino, duboko će se uvaliti u nevolje, problemi za obojicu će biti sve veći. Marcellu će, jasno, Simoncino postati mnogo naporan i takvu torturu će želeti da okonča, ali će mnogo većeg i jačeg protivnika moći da savlada samo ako bude mudar. Matteo Garrone je vrhunski i iskusan reditelj koji ume da napravi dobar film, što je najviše pokazao svojim filmom „Gomorrah“ (2008), a ništa manje odličan je i „Dogman“ koji je s razlogom oduševio italijansku i svetsku publiku i kritiku. Ovo je izuzetno realistična i sumorna krimi-drama, sa odličnim glumcima, autentičnim lokacijama, precizno režirana, i još bolje napisana. Ima šta da se kaže i o fotografiji koja je sumorna, sa dominantnim sivim tonovima, a to osim ovog područja kao da oslikava i Marcellov lik, odnosno njegov život. Marcello nije negativac u ovoj priči, ali nije ni idealna osoba. On je čovek koji bi želeo da živi svoj život mirno i tiho, no uskoro će morati da pokaže zube.
Kada se podvuče crta na kraju, „Dogman“ je film koji ne treba propustiti i od mene dobija ogromnu preporuku. Možda je tačno da sam neko ko voli italijansku kinematografiju, ali mi svakako možete verovati u vezi ovog filma.
Ocena: 9/10.
Autor: Marko Jovanović
