– Da li i vas mogućnost virusne pandemije drži budnim?
– Ne.
– Ne, čovečanstvo je u ratu sa virusom od samog početka. Ponekad milioni ljudi umiru, kao u pravom ratu, ali na kraju uvek pobeđujemo…
– Da budemo jasni, vi mislite da su mikroorganizmi pretnja?
– U najgorem smislu.
– Bakterije?
– Ne.
– Ne, bakterije, ne virusi, pa…
– Gljivice.
– Gljivice izgledaju bezopasne.
– Mnoge vrste znaju da nije tako jer postoje neke gljivice koje ne žele da ubiju, nego da kontrolišu. Da vas pitam, odakle dobijamo LSD? Potiče od ergota, gljivice. Psilocibin, takođe gljivica. Virusi nam mogu dati bolest, ali gljivice nam mogu izmeniti um. Postoji gljivica koja inficira insekte. Uđe u mrava, na primer. Putuje kroz njegov krvni sistem do mozga, a zatim ga poplavi halucinogenima i tako ga pokorava svojoj volji. Gljivica usmerava ponašanje mrava, govori gde da ide, šta da radi, kao lutkar sa marionetom. I postaje sve gore. Gljivici treba hrana za život, tako da počinje da proždire svog domaćina iznutra. Menja meso mrava svojim. Ali ne dozvoljava da njena žrtva umre. Ne… Održava svoju lutku u životu sprečavajući raspadanje. Kako? Odakle dobijamo penicilin?
– Gljivica.
– Gljivična infekcija ove vrste je stvarna, ali ne kod ljudi.
– Istina, gljivice ne mogu preživeti ako je unutrašnja temperatura domaćina preko 34,5 stepena. I trenutno nema razloga da gljivice evoluiraju da izdrže više temperature. Ali šta ako se to promeni? Šta ako… na primer, svet postane malo topliji? E, sada postoji razlog da evoluira. Jedan gen mutira i askomicete, kandida, ergot, kordiceps, aspargilus, bilo koja od njih može postati sposobna da nam se ugnezdi u mozak i preuzme kontrolu, ne milionima, nego milijardama nas. Milijarde lutaka sa otrovanim umovima fiksirane na jedan ujedinjujući cilj, da širi infekciju do poslednjeg čoveka, na bilo koji način. I za to ne postoji terapija. Nema preventive. Nema lekova. Ne postoje. Čak ih nije moguće napraviti.
Sam početak serije The last of us, prva epizoda, prva sezona, prvi minut… Šokantan i snažan uvod u seriju koji vas ne može ostaviti ravnodušnim. Zato sam ga i objavio u ovom eXperimentu.
