1. Jarac je dao ime tragediji (doslovno: pesma jarca). Tragedija je u početku bila verska pesma koja je za vreme Dionosovih svetkovina pratila žrtvovanje jarca. Jarac je Dionisu bio posvećen, njemu se i žrtvovao. Podsetimo se da prinošenje žrtve uključuje i celi proces identifikacije. Kad je Tifon napao Olimp i u bici sa Zevsom rasterao prestarvljene bogove, Dionis se pretvorio u jarca i pobegao u Egipat. Došao je u zemlju gde su se podizali hramovi nokom bogu kozi ili jarcu, a kojega Grci nazihavu Panom; robovi hrama odavali su se tamo bludu sa jarcima. Beše to čin izjednačavanja sa rasplodnim snagama prirode i snamžnim zanosom ljubavi spram života. Jarac je kao i ovan, zec, golubica i vrabac bio posvećen Afroditi, jer je bio životinja strastvene i plodne prirode. Na njemu su jahali Afrodita, Dionis i Pan. A ponekad su se i ogrtali jarećom kožom.
2. Nije čudno što se zbog dubokog nepoznavanja simbola i zbog izopačenja nagona uobičajilo da se jarac smatra slikom pohote. Za toga bestidnoga jarca, kojega će žrtvovati Olujama, latinski pesnik kaže da je libidinosus, kao da se libido poistovećuje sa seksulanim raskalašnostima i sa žestinom raspoldne moći. Tako je jarac, smrdljiva životinja, postao simbolom gnusobe, osude, ili kao što kaže Luj Klod de San Marten, truljenja i pokvarenosti. Jarac, nečista životinja, zaokupljena tek svojom potrebom da se množi, još je samo znak prokletstva.
U sredjem veku se đavo prikazuje u obliku jarca. Spisi poučavaju da prisutnost demona – kao i jarca – odaje jak i opor miris.
Jarci, koji su za vreme poslednjeg suda postavljeni na levu stranu, predstavljaju grešnike i buduće prokletnike. U umetnosti se jarac ponekad nalazi na čelu kozjeg stada; tada predstavlja moćne po novcu ili po slavi, koji slabije zavodi na pogrešan put.
Sotona koji predvodi sabat obično je prikazan kao jarac. On je prema Grijou od Žirvija, Menedes dekadentnog Egipta, kombinacija fauna, satira i egipana, koji će biti završna sinteza protiv-božanskog. Kada veštice odlaze na sabat, jašu na jarcu ili na metli.
U Irskoj se opštim pojmom goborchind (kozje ili jareće glave) označavaju neka niža, ružna i nakazna bića bliska fomorima. Takve koncepcije se očigledno temlelje na simbolici jarca, svaćenog s loše strane, na simbolizmu odvratne i razvratne, ružne i smrdljive životinje koja je slika lošeg hrišćanina. Ponekad je nemoguće razlikovati ga od konja, jer gabor na irskom ima oba značenja. U tom slučaju bi konj bio shvaćen kao sotonska životinja.
Možda je jarac posedovao i neku magijsku moć? U mediteranskog krugu se verovalo da jarčeva krv, osim žrtvenih vrlina, ima i izuzetno svojstvo, da kali željezo.
3. U Indiji jarac je divinizovan. On je životinja vedske žrtve, poistovećen s bogom ognja Agnijem.
Jarac je Agni, jarac je sjaj;
…jarac terma tminu…
Jarče, popni se na nebo pobožnih ljudi
…jarac se rađa iz Agnijevog sjaja.
(Atarva veda, 9, 5, VEDV, 263)
Simbol je vatre postanka i žrtvene vatre iz koje se novi i sveti život; na njemu jašne Agni, vladar ognja. Jarac tako, kao koza, postaje solarna životinja s tri osnovna svojstva ili guna.
Jarac je uz bika životinjska mojsijevske žrtve kojom će se okajati gresi, nepokornost i nečistoća dece Izraelove. Neka potom zakolje jarca za žžrtvu pokajnicu za greh naroda; neka unese njegocu krv za zavesu, pa se njegovom krvlju učini kako je učinio s krvlju junca: neka njome poškropi po Pomirilištu i pred njim. tako će obaviti obred pomirenja nad Svetilištem zbog nečistoća Izraelaca, zbog njihovih prestupa i svih njihovih greha (Levitski zakonik, 16, 15-16).
Maxim Tkachenko
4. I u afričkoj legendi plemena Fulba jarac ima polarizovana značenja: simbol je i rasplodne i zaštitničke moći.
Kad je pokriven dugom dlakom, znak je muževnosti, ali kada mu je njome pokriveno čitavo telo, tada je slika pohote. Afrička legenda Kaydara opisuje bradatog jarca: Kružio je oko jednog panja, penjao se na njega i silazio bez prestanka. Pri svakom naltu mužjak je na panj prosuo seme kao da se pari s kozom; uprkos velikoj količini ispuštenog semena, nije uspeo da ugasi svoj mužjački žar.
Noćni aspekt ove smrdljive životinje simbolizuje mužjaka u neprestanoj erekciji, kome je da se smiri, potrebno triput po osamdeset žena. To je i čovek koji svoju dugu bradu starešine obeščešćuje protivprirodnim kopulacijama, prosipajući dragoceno rasplodno seme. Slika je nesrećnika, jadnog zbog mana koje ne može da obuzda i slika odvratnog čoveka, stvorenja pred kojim treba pobeći začepivši nos. Dnevni aspekt jarca predstavlja životinju-fetiš koja hvata zlo i pogubne uticaje, te preuzima na sebe sve nesreće koje prete selu. U selu uvek postoji jedan jarac koji igra ulogu zaštitnika; niko ga ne udara, niti mu dosađuje, jer on zadržava sve zlo koje stiže, kao što gromobran privlači i provodi munju. Što ima veću bradu i što više smrdi, to je delotvorniji. Istovremeno se čuva još jedan jarac, spreman da zameni prvoga, ako ovaj ugine.
U klasifikaciji bića jarac predstavlja pokušaj spajanja životinje i biljke (seme izbacuje na panj), kao što je koral posrednik između biljke i životinje, a šišmiš spoj ptice i sisara. Poput svinje i još nekih nečistih životinja jarac znači prenadraženost i izopačenje seksualnog nagona.
Pošto je jednima svet i božanski, a drugima sotonski, jarac je uistinu tragična životinja, simbolizujući snagu životnog zanosa, koji je istovremeno i plemenit i vrlo sklon izopačenju.
JARAC
(21. decembra – 19. januara)
- Jarac je deseti znak Zodijaka; počinje za vreme zimskog solsticija (vrata bogova) kada prividna smrt prirode i obsutava sezonskih radova omogućuju razvoj duhovnih i pronalazačkih čovekovih sposobnosti. Simbol je završetka jednog ciklusa i početka novog ciklusa. Ovim znakom otpočinje Zodijak Dalekog istoka. Iskazuje strpljivost, postojanost, opereznost, revnost, ostvarenje i osećaj dužnosti. Znakom upravlja Saturn.
- Kod nas jarac simbolizuje ogolelost, stezanje i koncentraciju zime; izjednačava se s božićnom ponoći, vrhuncem hladnoće i tame; za seme, koje zakopano u tlu čeka daleku žetvu, to je nultni sat. Element zemlja pokreće svoj ciklus: u dubinama zimskog tla izrađuje se polagano i mukotrpno delo vegetacije. Polazak se dijalektički povezuje s pojmom dolaska, pravca i cilja, koji je shvaćen kao zemaljsko podne, vrhunac.
Znak predstavlja izmišljena životinja polu-jaracm poludelfin ili koza – četvornonožni penjač koji stremi vrhuncima. Njime upravlja Saturn, i sam povezan sa svim onim što je tvrdo, neplodno, tamno i mračno; on je nemilosrdni bog vremena koji čoveka, ne kazni li ga oduzimanjem ili odricanjem, kristalizuje u njegovim najvišim ambicijama. Priroda rođenih u ovom znaku nosi obeležja tog hladnog, ćutljivog i nepokretnog sveta. Izgrađuje se u prvom pokretu obraćanja sebi i koncentracije; život pustoši spoljašnost te ličnosti, pa ona četo pokazuje sivilo jednostavnosti, trezvenosti i povučenosti; povlači se u svoje dubine i tek će joj polagani uspon tih dubokih snaga, za koje često ni sama ne zna, omogućiti da potvrdi svoju vrednost, osiguravajući potpuno vladanje samim sobom. To vladanje sobom rezultat je strpljvog vežbanja volje u vladanju porivima i senzibilitetu. Zato preovladavaju hladne osobine, ukoliko poraz toga samoostvarenja ne obmami biće u ćutljivost, pesimizam ili melanholiju…
- Simbolični lik s telom jarca i repom ribe otkriva dvojnu prirodu rođenih u tom znaku. Oni se prepuštaju dvema životnim težnjama: jedna ih vuče prema bezdanu, druga prema visinama, jedna prema vodi, druga prema planini. Poseduju suprotne mogućnosti, evolutivne i involutivne, a mučnu ravnotežu nalaze tek u neprestanoj napetosti suprotnih privlačnih snaga.
Anna Kowalczewska