Mi danas trošimo mnogo više na piće i pušenje nego na obrazovanje. To, naravno, nije iznenađujuće. Poriv da se pobegne od vlastitosti i okoline prisutan je kod skoro svakog i skoro stalno. Poriv da se nešto učini za mlade jak je samo kod roditelja, a i kod njih samo tokom nekoliko godina dok deca idu u školu.
Isto tako ne iznenađuje današnji stav prema piću i pušenju. Uprkos rastućoj vojsci beznadnih alkoholičara i stotinama hiljada ljudi koje godišnje obogalje ili ubiju pijani vozači, popularni komičari još zbijaju šale o alkoholu i njegovim ovisnicima. A uprkos dokazima koji povezuju cigarete s rakom pluća, praktično svako smatra pušenje duvana jedva manje normalnim i prirodnim od jela. Sa stajališta racionalističkog utilitarista to može izgledati čudno. Za istoričara, to je upravo ono što se može očekivati. Čvrsta vera u materijalnu stvarnost Pakla nikad nije sprečavala srednjovjekovne Hiršćane da rade ono na što ih je njihova žudnja, ambicija ili pohlepa navodila. Rak pluća, saobraćajne nesreće i milioni nesretnih i unesrećujućih alkoholičara su činjenica čak i sigurnija nego što je, u Danteovo vreme, bila činjenica Pakla. Ali su sve takve činjenice daleke i nestvarne u poređenju s bliskom, opipljivom žudnjom, ovde i sad, za olakšanjem ili smirenjem, za pićem ili dimom.
Naše doba je, između ostalog, doba automobila i vrtoglavo rastuće populacije. Alkohol je nespojiv sa sigurnošću na putevima, a njegova proizvodnja, kao i proizvodnja duvana, osuđuje na doslovnu sterilnost milione hektara najplodnijeg tla. Problemi koje donose alkohol i duvan, to se čak ne mora niti reći, ne mogu se riješiti zabranama. Univerzalna i večito prisutna potreba za samotranscendencijom ne može se ukinuti tako da se zalupe trenutno popularna Vrata u Zidu.
Jedina razumna politika je otvaranje novih, boljih vrata u nadi da će to navesti muškarce i žene da zamene svoje stare loše navike za nove i manje štetne.
Neka od tih novih, boljih vrata biti će po prirodi društvena i tehnološka, druga religijska ili psihološka, neka dijetetska, obrazovna, sportska. Ali će potreba za čestim hemijskim odmorom od nepodnošljive samobitnosti i odvratne okoline nesumnjivo ostati. Ono što je potrebno je nova droga koja će pružiti olakšanje i utehu našoj napaćenoj vrsti, a koja na duže staze neće napraviti više štete nego što učini dobra na kratke. Takva droga mora delovati i u minimalnim dozama i mora biti sintetizovana. Ukoliko ne poseduje te kvalitete, njena proizvodnja, kao i vina, piva, žestokih pića i duvana ometaće uzgoj neophodne hrane i vlakana. Mora biti manje otrovna od opijuma i kokaina, manje sklona izazivanju neželjenih društvenih učinaka od alkohola i barbiturata, manje škodljiva za srce i pluća od katrana i nikotina u cigareti. A, s pozitivne strane, treba u svesti dovesti do promena zanimljivijih, u osnovi vrednijih od običnog smirenja ili sanjivosti, iluzija svemoći ili oslobađanja od inhibicije.
Citat iz knjige Oldousa Hakslija – Vrata Percepcije iz 1954. godine.