– Znaš, pronašao sam vrata koja vode u drugu dimenziju. Neki drugi svet.
– Vrata za drugu dimenziju? Ti mora da se šališ. Da nisi počeo da se drogiraš? Ha, ha, ha.
– Ne drogiram se. I nisu u pitanju samo jedna vrata. Postoje milioni takvih vrata. Samo ljudi to ne shvataju.
– Čoveče, šta je tebi? Jesi li dobro? Jesi li skoro merio temperaturu? Da nemaš možda groznicu? Ti bulazniš.
– Ti mi ne veruješ?
– Ko može da poveruje u takve gluposti? Šališ se, zar ne?
– Hoćeš da ti dokažem, ali potrebno je da uložiš trud i volju da bi dospela u drugu dimenziju, taj drugi svet. Ne može to samo od sebe, tek tako. Neophodno je zalaganje i odricanje.
– Hoću. Hajde, dokaži mi.
– OK. Zatvori oči i ja ću te odvesti do tih vrata. Tu su blizu.
Držao ju je za ruku dok ju je vodio ka svojoj sobi. Čim su ušli u sobu uzeo je nešto sa police.
– Sada možeš da otvoriš oči. Vrata su pred tobom.
U rukama je držao knjigu koju joj je pružao očekujući da je uzme.
– Šta je to? Knjiga?
– Da. Knjiga! Knjige su portal za druge dimenzije, za druge svetove. U njima se kriju najčudesnija i najčarobnija mesta ali i najstrašniji i najmračniji užasi. Ako mi ne veruješ kreni da čitaš pa ćeš videti. Čitaj, pa ćeš shvatiti i doživeti magiju knjige. Čitaj pa ćeš zakoračiti u druge svetove, nepoznate i strane onima koji ne čitaju i koji ne razumeju moć pisane reči.