Svako jutro kada krenem na posao, već mesec dana unazad, jedna komšika starom dotrajalom metlom ispred svoje kuće mete ulicu. Poželim joj dobro jutro, kada prođem pokraj nje, a ona ne podižući glavu i ne prekidajući da metla otpozdravi mi istom merom. I tako svaki dan.
Jutros dok sam prolazio i posmatrao je dok čisti drum upitah se zašto to radi? Da li je stvarno toliko dokona? Metla frekventan put kojim ljudi voze kao divljaci. Vrlo riskantno. Može neko da je zgazi jer deo ulice koji mete je baš posle jedne oštre slabopregledne krivine u koju automobili, motori i kamioni uleću mnogo većom brzinom nego što je to dozvoljeno i izvodljivo. Već je bilo više saobraćajnih nezgoda baš na tom mestu gde ona čisti ulicu. Izgubiće glavu ili u blažnoj varijanti biće povređena zbog tog svakodnevnog metlanja.
I šta joj znači to metlanje? Hoće da očisti ulicu koja je bez obzira na sve njene napore i dalje prljava, prepuna peska, kamenčića i đubra. Džaba joj čišćenje tog uzanog područja, neophodno je da se očisti cela ulica a ne samo nekoliko metara ispred njene kuće. Ali da ne umanjujem napore ove uporne i vredne bakice koja možda to metlanje izvodi iz nekih drugih razloga a ne zbog toga što želi da joj bude čisto i uredno ispred kuće.
Možda svojim postupcima želi da privuče pažnju javnosti, jer, kao što rekoh, put je prilično frekventan, pa ljudi kada prolaze mogu da je vide kako metla put i shvate da je neophodno da se očiste ulice ovog našeg prljavog gradića. Ovo u potpunosti pozdravljam. U stvari to je odlična protestna fora. Pokaži svojim primerom kako treba. Očisti đubre ispred svoje kuće.
Sa druge strane, možda hoće da poruči da nam je potrebna jedna kolektivna čistka i da metla treba da radi, što bi moglo da se shvati kao politička provokacija. A možda, imajući u vidu kraj u kojem živimo, Negotinska Krajina, izvodi neku „fakaturu“ za nekog ko joj se zamerio. Vlaška magija na delu.
Šalu na stranu, stvarno deluje neobično da svakodnevno, uvek u isto vreme, mete ulicu ne obazirajući se na vozila koja jure i prolaze. Toliko neobično da je, eto, nastala ova priča.
Ali, sada kada porazmislim, dok pišem ovu priču, setih se još jednog redovnog postupanja ove žene, koje je još čudnije. Ispred njene kuće je postavljena ogromna betonska bandera. Na banderi, na pola metra visine, montiran je strujomer i još nekoliko iznad njega. Ona je oko bandere zasadila cveće. Tokom vrelih letnjih dana u više navrata video sam je kako crevom iz kojeg kulja jak mlaz vode zaliva cveće, to jest banderu. Voda je prskala na sve strane, po banderi, strujomeru, po njenim bosim nogama u papučama. Slivala se na put. Jednom prilikom zastadoh i upitah je šta to radi. Reče da zaliva cveće da ne uvene. Rekoh joj da vodi računa jer strujomer je tu blizu da je veoma rizično to što radi, da može da je udari struja, čak i usmrti. Ona me pogleda začuđeno i nastavi da poliva banderu.
Kada je došla jesen i cveće uvenulo, više nije zalivala banderu. Krenula je da mete ulicu.
Da nije žena u godinama preporučio bih je za Javno komunalno preduzeće. Odavno ne videh u svom gradu, sem ove žene, da neko mete ulicu. Zato je tako i prljav. Možda ova žena samo hoće da očisti svoj grad. Ko će to znati. Ali, eto, mesec dana svakodnevnog metlanja a prljavština je još uvek tu… A i cveće je uvenulo.