Tog 19.6.2020. godine u svojoj 55. godini života napustio nas je veliki pisac Karlos Ruis Safon. Umro je pre vremena, ali ipak nam je ostavio reči za pamćenje kojima su istakani njegovi romani koji su se čitali i dalje se čitaju širom sveta.
Dole navedeni citati su Safonove mudrosti koje sam pronašao dok sam čitao njegove romane i koje sam pribeležio u svojoj riznici velikih misli i velikih istina. Neka mu je večna slava.
Ne verujem ljudima koji misle da imaju mnogo prijatelja. To je znak da ne poznaju ljude.
Istorija je kanalizacija biologije.
Samo grešnik može da se preobrati, svetac nikad.
Normalni ljudi na svet donose decu, mi pisci donosimo knjige. Osuđeni smo na to da u njima ostavimo život, mada nam na tome gotovo nikad nisu zahvalni. Osuđeni smo na to da umremo na njihovim stranicama, a ponekad čak i da one budu te koje će nam oduzeti život.
Istina su gluposti koje ljudi govore kad umisle da nešto znaju.
Samoobmana je tajna svih nemogućih poduhvata.
Iza svakog pokvarenog čoveka, uvek je još gora žena.
Svako ko teži očuvanju zdravog razuma ima potrebu za nekim mestom na svetu gde može i želi da se izgubi. To mesto, poslednje utočište, mali je dodatak duši kuda, kad svet u svojoj komediji apsurda doživi brodolom, uvek možeš odjuriti da se zaključaš i izgubiš ključ.
…malo stvari tako obeleži čitaoca kao prva knjiga koja zaista nađe sebi put do njegovoga srca. One prve slike, odjek reči za koje verujemo da smo ih ostavili za sobom, prate nas celog života i vajaju palatu u našem pamćenju kojoj ćemo se, pre ili kasnije – nije važno koliko knjiga pročitamo, koliko svetova otkrijemo, koliko naučimo ili zaboravimo – vratiti.
Tajna vredi onoliko koliko oni od kojih moramo da je čuvamo.
Nikad se nemoj uzdati ni u koga, posebno ne u ljude kojima se diviš. Oni su ti koji će ti zadati najgore udarce.