Legendarni junak grčke tragedije, čija je sudbina postala jedna od kategorija moderne psihoanalize: Edipov kompleks.
1. Prema proročanstvu, tebanskom kralju Laju je bilo suđeno da pogine od ruke vlastitog sina. Kad se dugo nakon proročanstva Laju rodio sin, naredio je da ga izlože daleko u šumi, da ne bi umakao divljim zverima, naredio je da mu se probodu gležnjevi i zavežeu remenom, otud mu i ime Edip (grč. Oidipous = otečenih nogu). Rob koji je dečaka odneo u šumu sažalio se nad njim i predao ga strancima, pastiru ili nekom kralju što zavisi od legendi. Kad je Edip odrastao, na putu za Delfe, da bi prvi prošao kroz uski klanac, ubija Laja ne znajući da mu je on otac. Tako je ispunio proročanstvo. Na putu za Tebu naiđe na Sfingu, neman koja je harala tim krajem. Edip je ubije, bude izabran za kralja i dobije za ženu Lajevu udovicu Jokastu, svoju majku. Kada je mnogo kasnije saznao da je ubio svoga oca i oženio se vlastitom majkom, on se oslepi, a Jokasta sebi oduzme život. Poznato je koliko je frojdovska psihoanaliza izvukla iz te situacije, uopštavajući je, da bi od nje stvorila tip između dece i njihovih roditelja: fiksacija libida za roditelja suprotnog pola, agresivna mržnja prema roditelju istog pola, kojeg treba uništiti da bi se postigla zrelost, dvostruka težnja koja ima bezbroj varijanti.
2. Pol Dil (Paul Diel) je objavio tumačenje mita ispitajući svaki njegov detalj: Tetive presečene Edipu kao detetu su simbol oslabljene duševne snage, psihičke deformacije koja će junaka obeležavati tokom čitavog života. Stopalo je, naime, u mnogim predanjima slika duše, njenog stanja i sudbine. Mit, dakle, upoređuje čovekov hod sa njegovim psihičkim ponašanjem…. (ranjiva Ahilova peta je simbol ranjivosti njegove duše: njegova razdražljivost je simbol njegove pogibije); Jason je izgubio sandalu i hramljajući tragao za zlatnim runom… A duševna hromost je uzrok razdražljivosti. Edip je simbol čoveka koji posrće između nervoze i pada u banalnost. On svoju inferiornost (ranjenu dušu) prikriva snažnom željom da superiorno vlada. Ali, njegov spoljašnji uspeh će biti uzrok unutrašnjeg neuspeha. U legendi postoji još jedan simbol, uski klanac u kojem je ubijen Laj. Kao i svaka šupljina (zmajeva pećina, pakao itd.) usečeni put je simbol podsvesnog. Edipov put protiv oca ukorenio se u njegovoj podsvesti; u njoj treba tražiti njegov smisao; on predstavlja pogubni konflikt koji razdire dušu hromoga: ambvivalentnost između povređene i zadovoljene taštine. Pobedom nad ocem Edip ne izmiče svojoj taštini.
3. Ako se kao simbol posmatra i uloga njegove majke, Jokaste, oženiti se majkom, moglo bi da znači preteranu privrženost zemlji. Edip preteruje u svojim zemaljskim željama i postaje njihov rob; njegov život se banalizuje. Kad na kraju sazna da je ubica svoga oca i muž svoje majke, umesto da za počinjeno preuzme odgovornost on je obacuje: oslepljuje se. Taj gest, izraz krajnjeg očaja, simbol je konačnog odbijanja da vidi. Pogled u sebe je zaslepljen. Krivicu je potisnuo umesto da ju je sublimisao. Panična griža savesti nije mogla da se pretvori u spasonosno kajanje. Isprazna zaslepljenost je potpuna, unutrašnje svetlo se gasi, duh umire.
4. Ali tu je Antigona, njegova kći, koja ga uzima za ruku i odvodi u svetilište Eumenida na Kolonu, gde Edip umire. Ta poslednja scena znači da je on napokon našao mir kada je ispravno shvatio svoju krivicu, upoznao i prihvatio sebe i svoju sudbinu. Simbol ljudske duše i njenih konflikata, simbol nervoznog čoveka koji može da padne u zabludu i uspravi se, Edip koji zbog slabosti doživljava neuspeh, ali upravo iz tog neuspeha crpi snagu za svoje uzdizanje, postaje napokon oličenje junaka pobednika (DIES, 149-170). Edip je slika psihičkog stanja nesigurnog čoveka i neurotika.
Rečnik Simbola – Žan Ševalije, Alen Gerbran