Izmišljeni gmizavac koji samim svojim pogledom ili dahom ubija onoga ko mu se približi, a da ga ne opazi ili pogleda. Rađao se iz jajeta starog petla, od 7 ili 14 godina, iz okruglog jajeta položenog u đubrište, a na kojem je morala sedeti žaba krastača ili obična žaba. Prikazuje se kao petao sa zmajevim repom ili kao zmija sa petlovim krilima.
Predstavlja: kraljevsku moć koja uništava sve one koji joj uskrate poštovanje; razvratnu ženu koja zavodi one koji je prvi ne prepoznaju, pa je ne mogu ni izbeći; smrtne opasnosti u životu koje je nemoguće opaziti na vreme, a od kojih nas može sačuvati jedino zaštita božjih anđela:
Na ruke će te uzeti
da gde ne zapneš za kamen nogom svojom,
Na Lava i aspidu nastupaćeš
i gazićeš lavića i zmija.
(Psalmi, 91, 12-13)
Legenda dodaje da je bilo neobično teško uhvatiti Baziliska. Jedini način da se to postigne bio je da mu se da ogledalo od kojeg bi se strašan pogled smrtonosne snage odbio i vratio na samog Basiliska, te ga ubio; ili bi mu otrovne pare što ih je izbacivao vratile smrt koju je hteo da zada. Nameće se popređenje sa Gorgonom, čiji je i sam pogled terao u stravu i smrt. Glava Meduze na Atiniom štitu sama je uništavala neprijatelje.
Ilustracija iz 19. veka
U srednjem veku se smatralo da je Hrist zgazio četiri životinje koje navodi psalmist, a među njima i baziliska. Pomešan sa drugim primesama basilisk će biti dragocen u medicini. U alhemiji je simbol vatre koja pustoši, a prethodi preobražaju metala.
Nije li te uvek slika smrti koja iznenadnim bleskom kose, nalik na pogled, obara, ako je ne očekujemo i na nju se svesno ne pripremamo. Ili ako se, kako kaže Sveto pismo, ne stavimo u ruke anđela.
I konačno, nije li u analizi basilisk slika nesvesnog što užasava onoga koji ga ne poznaje i vlada onim koji ga ne priznaje, sve dok ne razori ili ne ubije ličnost. Treba ga gledati i prihvatiti njegovu vrednost da ne bismo postali njegove žrtve.
Rečnik simbola – Žan Ševalije, Alen Gerbran