Želim da ukradem blagost tvog oka
Pa da sa njom krotim podivljale zveri
Ta dva nežna krika, dva mora duboka
Koja otvaraju zaključane dveri
Tvoje oko nebo je
U njemu ljubav samuje
Želim da ukardem ustreptalu zoru
Jutranje sunce u kosi od zlata
I osmeh nežni, rosu na izvoru
koji otvaraju zaključana vrata
Tvoje oko nebo je
U njemu ljubav samuje
Pesmom „Tvoje oko nebo je“ započinje novi četvrti album „Iz katapulta“ beogradskog benda Grešnici koji je objavljen u izdanju RnR Recordsa. Na albumu se nalazi sedam numera. U pitanju je svojevrstan punk-rock-metal zvuk sa odličnim tekstovima socijalne tematike, začinjene se dve ljubavne pesme što albumu donosi jednu raznovrsnost u tom jednom konceptualnom smislu.
Tekst pesme kojom se muzika Grešnika kataplutira svojim slušaocima prilično mi se dopao, jer je u pitanju čista poezija unakrsne rime što tekstopisca i frontmena benda Vasu Radovanovića ne čini samo tekstopiscem već i svojevrsnim pesnikom. Iz tog razloga rešio sam da odstupim od klasičnog pisanja recenzije albuma, već da objavim tekst pesme kao svojevrsnu recenziju. Mislim da je to i više nego dovoljno da shvatite o čemu je reč.
Grešnici su: Vasa Radovanović – vokal, Stevan Nakov – gitara, Filip Verkić – bubnjevi, Darko Tomić, gitara i Zlatko Jelić – gitara.