U kafiću sedim mrtav pijan
u glavi ludilo, u ušima zujanje
prilazi mi riba lepa kao san
i krenu sa mnom da flertuje,
shvatio sam hoće da se kara
naručuje piće i seda pored mene
„plati mi nemam para“
bile su reči njene.
Otišli smo kod mene u stan
ja sam skuvao kafu na brzinu
još uvek sam bio pijan
ali pustio sam muziku finu
a ona se već pripremila
odeću je odmah počela da skida
vreme nije nimalo gubila
nije imala ni malo stida.
Nakon žestokog ljubavnog čina
zaspali smo srećni i polu goli
probudila me je užasna tišina
i glava koja nesnosno me boli
i tek tada sam video da je nema
polako sam otišao do kupatila
nisam shvatao šta mi se sprema
i šta mi je ta drolja napravila.
Poruku mi je ostavila na ogledalu
koja je karminom ispisana bila
od mene je napravila budalu
i gadnu igru mi je namestila,
ja sam ogledalo besno razbio
da drugi šta piše ne mogu da vide
da bih sledeću poruku sakrio:
„Dobro došao u svet side“.
Pesmu sam napisao pre 25 godina, kada sam imao svega 19 godina starosti. Pesma je inspirisana stvarnim događajem koji se dogodio tih godina u gradu u kojem živim. Pesmu sam napisao u prvom licu jednine da se niko ne bi osetio prozvanim imajući u vidu činjenicu da je reč o neizlečivoj smrtonosnoj bolesti.