Dana 21.5.2018. godine u Domu kulture Stevan Mokranjac u Negotinu održano je muzičko poetsko veče „Par stihova za nas“ Ivana Bosiljčića.
Ovo nije prvo sretanje negotinske publike sa Ivanom Bosiljčićem. U nekoliko navrata nastupao je na Mokranjčevim danima izvodeći mjuzikle „Cigani lete u nebo“ i „Maratonci trče počasni krug“. Još tada sam video njegov ogroman talenat ne samo za glumu već i za pesmu, ali imam utisak da je sinoćni koncert zapravo prikazao ko je Ivan Bosiljčić u punom izdanju.
U prepunoj sali Doma kulture Bosiljčić je izveo svoj repertoar na oduševljenje publike, uglavnom ženske. Veče je bilo neverovatno. Spoj muzike, glume i poezije. Bilo je tu svega. Od evergrin pesama starih više od pola veka, preko popa, do narodne muzike i ciganskih i ruskih romansa, ali sve to u jednom drugačijem aranžmanu. Pesme koje je pevao Bosiljčić je povezivao poezijom Jesenjina, Bodlera, Šantića, Mike Antića, Velimira Rajića, Arsena Dedića koju je kazivao, glumio i proživljavao na sceni. Sticao se utisak dok je recitovao o tužnim i tragičnim ljubavima, da je stvarno patio, čeznuo, da mu se srce od tuge cepa. To je publika videla, osetila i proživela zajedno sa njim. Pesmama Idola, Indeksa, Zdravka Čolića, Dragana Stojnića, Tošeta Proeskog, Kemala Montana, Olivera Dragojevića, Gibonnia, Vlatka Stefanovskog, Željka Joksimovića, Magnifica, Harisa Džinovića… Boske je, kako je koncert polako tekao, u sve većoj meri osvajao i pridobijao publiku.
Prilično emotivan Bosiljčićev nastup kojim je pokazao grandioznost svog umetničkog talenta. Poezija koja je ujedala za dušu. Pesma koja nam je ježila kožu. Gluma koja je ostavljala bez daha. Sigurno je da niko nije ostao ravnodušan. To se videlo na licu prisutnih. Boske je uspeo da prenese ne samo emociju već i tu pozitivnu energiju koja je te večeri isijavala iz njega i težila da svakog prisutnog u sali obuzme.
Po pitanju repertuara koji je izveo, Boske je u jednom nezvaničnom razgovoru nakon završenog koncerta, rekao, parafraziram:
Repertoar koji je predstavljen negotinskoj publici je repertoar koji izvodim već 9 godina. Imam još mnogo numera u svom repertoaru koje sam predstavio publici ali izvodim ono što publika traži. I dalje postoji veliko interesovanje za onim što radim i ja sam presrećan zbog toga.
Ono što je sigurno, bilo je to veče velikih emocija i pozitivne energije. On je svojom glumom, pesmom i recitovanjem, ali i harizmom uspeo da do makismuma iznese tu ljubavnu patnju, čežnju, tugu za voljenom osobom i tragediju ljudskog života sa jedne strane ali i tu vragolastost i ushićenje životom sa druge strane. Tek sinoć sam, dok sam ga gledao i slušao, skontao o čemu pevaju pojedine pesme koje sam čuo mnogo puta, ali koje ranije nekako nisu uspele da dopru do mog bića. Tek sinoć sam shvatio grandioznost tih pesama ali i Bosketovog talenta.
Svakako da treba pohvaliti i bend koji je nastupao sa njim. Momci su profesionalno odradili svoj posao. Uštimovani zvučali su moćno. Oni su Bosketovim pesmama i rečima dali punu jačinu i uzdigli ih na jedan viši nivo.
Retke su ovakve večeri. To nije bio samo koncert. To nije bila samo predstava. To nije bilo samo pesničko veče. Bilo je to sve skupa. Tri u jedan. A sve spojeno u jednu kompaktnu celinu koja nas je sve opčinila i načinila nas neizmerno srećnim i ispunjenim.
Veče za pamćenje u kojoj je Ivan Bosiljičić potvrdio zašto uživa toliku popularnost. Ogroman dar koji i zaslužuje ogromnu popularnost. Svaka čast Boske! Ponosni smo na tebe!