Dana 9.3.2018. godine zvanično je objavljen šesti studijski album grupe EDITORS pod nazivom VIOLENCE. Iz tog razloga, istog sam dana održao promociju moje šeste knjige LUDILO LJUBAVI. Želeo sam da na jedan simboličan način spojim svoju ljubav prema muzici i svoju knjigu sa ovim velikim bendom, imajuću u vidu činjenicu da knjiga govori o ljubavi. Editors su oduvek bili jedan od mojih omiljenih bendova, ali su nakon objavljivanja njihovog sada pretposlednjeg albuma IN DREAMS 2015. godine postali number 1. u mom srcu i duši. Ovim albumom su svoje mesto samo još više učvrstili. Prosto ne mogu da verujem šta rade ovi ljudi. Svaki album je bolji od prethodnog a svaki je više nego dobar. Ustvari bilo bi nepravedno da neki smatram manje kvalitetnim, jer tvrdim da su nijanse u pitanju. Svaki ima svoj fazon i svaki je jedinstven. Drago mi je da postoje ovakvi bendovi. Bendovi koji pomeraju granice i postavljaju standarde.
Šta je Violence (nasilje)?
Nasilje je ono naizraženije u toj ljudskoj komunikaciji i odnosu i Editorsi su hteli da temu nasilja provuku kroz različite teme prikazujući je kao refleksiju i posledicu nedostatka ljubavi, nežnosti, razumevanja, ljudske usmaljenosti, otuđenosti… Ispada da je nasilje jedina moguća reakcija pojedinca na okruženje. Ujedno to je i posledica života u današnjem svetu i društvu. Sa druge strane, nasilje je taj vid pobune i neprihvatljivosti sa stanjem stvari koje vlada u ovim brutalnim i nemilosrdnim vremenima. U pesmi Violence igra se sa ljubavlju, emocijama i bez obzira što je nasilje u najvećoj meri osnovna emocija, još uvek postoji nada, zadnji voz još nije pošao (The last train will pull you through). U pesmi Magazine nasilje je dovedeno u vezu sa tamnom stranom popularnosti i uspešnosti a u ljubavnoj baladi svojstvenoj Editorsima No Sound But the Wind, moli se za pomoć u nošenju Prometejeve vatre i očuvanju tog plamena (Help me to carry the fire). Pesma Belong mi je prva zapala za uvo svojim teškim i psihodeličnom zvukom i dok sam je slušao i čitao tekst stekao sam utisak da govori o ljubavi i ludilu u isto vreme (što u još jednom smislu povezuje Editorse za moje Ludilo Ljubavi). Ipak moj favorit je pesma Pulse (bonus pesma) koja u svojim stihovima aludira na kultni Joy Division i njihovu pesmu Heart and Soul (Little heart and soul).
Najtvrđa stvar na albumu je Hallelujah (So Low) koja je ujedno njihov drugi singl i video spot kao najava novog albuma. U njoj se na jedan ciničan način, kroz teške rifove, hvali Gospod što nam je podario ovakav život i ovakav svet.
Iskreno, mene je ovaj album razvalio. Odavno nisam slušao nešto tako dobro a tako novo. Kvalitetna muzika, psihodelična, puna, melaholična, sa dosta elektronike. Odjekuje dušom dok je slušate. Tekstovi pesama, poezija. Mračna. Puna boli ali i ljubavi. A sama slika na omotu albuma u potpunosti vizualizuje sam ambijent i tematiku albuma. Odličan spoj muzike, poezije i likovne ekspresije. Pun pogodak!
Prepoznao sam mnogo toga u ovom albumu Editorsa i U2, Depeche Mode, Joy Division, New Order. Ali to ne znači da su oni plagirali bilo šta. Ne! Oni su na taj način samo potvrdili svoju veličinu. Na kraju mogu reći samo ovo. ALELUJA ZA VIOLENCE! ALELUJA ZA EDITORS!