Za nemačku seriju Dark (Tama, Mrak) čuo sam još kada se emitovala prva epizoda, u mesecu decembru prošle godine. Oduševljenje koje je izneto u tekstovima i prikazima domaćih i stranih web magazina, blogova i portala samo mi je zagolicalo znatiželju. Međutim, ono što me je u velikoj meri odbijalo od gledanja same serije bila je činjenica da je Dark u gotovo svim člancima bio poređen sa serijom Stranger things (Čudnije stvari), kojom, iskreno rečeno, i nisam bio fasciniran. Isuviše je tinejdžerska za moj ukus. Zato sam i odbijao da je pogledam. Ali kako sam kod sve većeg broja ljudi na društvenim mrežama video da pričaju i preporučuju seriju, rešio sam da je pogledam. I pogledao sam je. I nisam zažalio. Serija je odlična. Odgledao sam je u dahu. Pomalo teška za praćenje zbog velikog broja likova, čija se životna priča brzo prepliće, kroz budućnost, sadašnjost i prošlost. Na trenutke se teško može pohvatati ko je ko, ali to samo iziskuje veću koncentraciju i možda ponavljanje nekih scena, malo preispitivanja. Zato nije na odmet seriju gledati sa nekim u društvu radi komentarisanja i polemisanja u vezi odgledanog.
Ono što moram napomenuti, iako serija Dark u velikoj meri podseća na Stranger Things, ona je neuporedivo bolja i ozbiljnija po svim aspektima. Svakako da postoje sličnosti u samoj priči, radnja se dešava osamdesetih godina dvadesetog veka, nestaju deca iz gradića u kojem žive, element mističnog i nadrealnog koji u određenim trenucima može izazvati jezu u vama, kontakt sa „drugom stranom“… ali u pitanju su dva različita zapleta. Stranger Things više vuče ka hororu dok Dark ide ka fantastici. Mračna i mistična priča koja se dešava u 1953, 1986. i 2019. godini, u malom gradu u Nemačkoj, ugneždenom u šumi pored nuklearne elektrane odličan je ambijent za stvaranje jednog mističnog trilera. Međutim, taj kliše, mali grad negde u nekoj nedođiji u kojem se dešavaju najveća svetska čuda je mnogo puta ispričana priča. Dovoljno je spomenuti kultni Tvin Piks (Twin Peaks), zatim serije Pravi detektiv (True Decetive) i Vajvard Pajns (Wayward Pines) da bi se to potvrdilo.
Zatim, mnoštvo likova koji se poznaju čitav svoj život a ipak ne poznaju dovoljno, koji su međusobno povezani i više nego što mogu i naslutiti, mračne tajne koje kriju, tragedija i tama koje ih okružuju su ono što možemo videti u ovoj seriji. Takođe, putovanje kroz prostor i vreme, crvotočine i situacije gde se pored događaja iz prošlosti, koji neminovno utiču na sadašnjost i budućnost, mogu videti i dešavanja iz budućnosti koja utiču na prošlost i sadašnjost, je ono što je protkano kroz samu srž serije. Ali i to putovanje kroz vreme, nije nešto novo, nije nešto sa čime se nismo sretali. Malo li je filmova i serija koji su se bavili putovanjem kroz vreme: Povratak u budućnost (Back to the future), Termionator (The Terminator), Efekat leptira (The Butterfly Effect), Predodređenje (Predestination), Izgubljeni (Lost)…
Ipak, serija Dark zaslužuje da bude pogledana, a samo spominjanje gore navedenih filmova i serija zapravo potvrđuje njenu vrednost. Nisam baš u potpunosti zadovoljan raspletom čitave priče u poslednjoj 10. epizodi 1. sezone, ali ako izuzmemo to, vredi utrošiti svoje vreme gledajući je. Normalno, pod uslovom da volite nadrealno, fantastiku, misteriju, blagi horor i triler… I sve to na nemačkom jeziku.
Da bih vam olakšao gledanje, nije na odmet proučiti ovu šemu.
