Šta reći o sinoćnom koncertu Interpola? Njihov sam veliki fan, tako da će ovaj tekst možda izgledati kao da nisam objektivan ali trudiću se da budem nepristrasan i realan. Karte za koncert bile su puštene u prodaju još početkom godine i ja sam kartu kupio šest meseci pre samog koncerta. Jedva sam čekao i dočekao taj koncert. Strepeo sam da od tolikog čekanja ne pregorim, da jednostavno od prevelike želje koncert ne doživim na pravi način. Pored toga, užasno nevreme koje je krenulo u subotu popodne potpuno mi je ubijalo volju za koncertom. Plašio sam se kiše koja je pretila da pokvari sve. Ali, na sreću, ništa od toga nije se desilo. Koncert je startovao u 21:20 i Intrepol je krenuo da praši. U tom trenutku ništa više nije bilo važno. Mogle su da padaju i bombe sa neba. Bitna je bila samo muzika. Interpol je svoj nastup počeo pesmom Not Even Jail i tako su sva strahovanja utamničena u mom biću u trenutku nestala odlično se uklopivši sa nazivom pesme. Zvučali su moćno. Po mojoj gruboj proceni, preko 1500 ljudi u rovu Kalemegdanske tvrđave, u čvrsto zbijenoj grupi, uživalo je muzici. Interpol nas je opsedao svojim pesmama a mi smo nošeni zvucima njihove muzike skakali, pevali, urlali i ludo se provodili (ili barem ekipa ljudi oko mene).
Upoznao sam divne ljude iz svih delova Evrope, iz Makedonije, Mađarske, Austrije, Francuske, Engleske, Srbije… I svi su oni veliki fanovi Interpola. Neki od njih, njihovi verni pratioci, prošli su i više od hiljadu kilometara samo da bi došli na koncert. Mislio sam da nema većeg frika i fanatika od mene kada je u pitanju muzika, pogotovu Interpol. Sinoć sam se uverio da nije tako. Sa onima koji nisu znali srpski komunicirao sam na engleskom ali kada je krenula muzika ona je bila naše sredstvo komuniciranja. Neverovatan filing i izuzetan provod. Uživao sam u svakom trenutku. Svo čekanje se isplatilo. Sada Interpol volim još više.
Iako je povod ove turneje petnestogodišnjica od izdavanja albuma Turn On The Bright Lights, drago mi je da je koncert počeo i završio se numerama sa albuma Antics, koji je moj omiljeni album Interpola i koji često slušam.
Čitajući na netu neke utiske sa koncerta video sam da je, kao i obično, bilo i priličnog pljuvanja. Fore tipa mlak nastup bez emocija. Mlitava publika koja ne zna tekstove pesama. Light show kao na grand produkciji. Možda u tome ima istine ako se gleda iz tog ugla ali ja to nisam doživeo tako. Svakako da ima i zamerki i onog što mi se nije dopalo, ali sve je to zanemarljivo naspram muzike koja nam je pružena. Nisam otišao na koncert da bih gledao šta nije dobro i šta ne valja, da cepidlačim i sitničarim, nego da uživam. Čak sam nastojao da što manje fotkam samo da bih imao više vremena da se posvetim koncertu i muzici. To sam i učinio. I super sam se proveo!
Rezime: Možda koncert Interpola nije najveći (najmasovniji) koncert na kojem sam bio ali je svakako jedan od boljih. Intrepol je pokazao da je veliki bend i da su u svom poslu potpuni profesionalci, tako da im ne možemo zameriti što su na bini bili pomalo statični. Ruku na srce, i publika nešto posebno nije divljala (ako izuzmemo nas nekolicinu). Ali to ne znači da nije bio dobar provod i da se ljudi nisu dobro proveli.
