Novi koncept religije

Doleprezentovani pismeni sastav napisao je moj mlađi sin od devet godina. Svakako da klinac još uvek ne kapira moge stvari u životu, ali me je tekst prilično nasmejao i oraspoložio zato sam i rešio da ga objavim na blogu. Kao prvo, Fića već ima čarobnu moć, jer se sve njegove želje i prohtevi uglavnom ostvare i ispune. Jeste da mi kao roditelji maksimalno ulažemo truda da to ostvarimo, ali svakako da nas Fićina moć ka tome usmerava. Kao drugo, biti human, dobronameran i nesebičan i jesu božanske vrline i osobine. Osobine koje danas retko ko i poseduje a koje našeg Fiću već krase. On ne želi biti Bog, jedan i jedini, kao ovi Bogovi kojima se mnogi, hiljadama godina unazad, klanjaju. On treba i želi društvo za igru i šalu. Zato za razliku od ovog našeg hrišćanskog Boga, on ne želi stvoriti čoveka, inferiornije biće u odnosu na sebe, nad kojim će dominirati i kojim će manipulisati, već Boga koji će biti ravnopravan njemu, koji će mu biti dobar prijatelj, ali i dostojan protivnik. A to je već neki novi koncept religije, zar ne? Nego da više ne filozofiram pročitajte Fićin pismeni rad i sve će Vam biti jasno.

Da imam čarobnu moć – Filip Ristić

Kada bih imao čarobnu moć, ja bih bio Bog. Pomagao bih svim ljudima kojima je potrebna pomoć. Stvorio bih još nekoliko Bogova. To bi bili moji drugovi i drugarice. Onda bi bili najbolji drugovi, zajedno bismo se igrali i ludo provodili. I svi bi bili srećni i radosni, jer bih ja svojom čarobnom moći sve ljude načinio srećnim i radosnim.