Koliko ste samo pogledali filmova očekujući mnogo, nakon njihovog sjajnog i nametljivog advertajzinga, a po gledanju ste bili totalno razočarani. Sigurno je da ni sami ne znate tačan broj takvih razočarenja. Isti je slučaj i kod mene. Više se i ne sećam kada sam zadnji put gledao dobar film. Film koji me je naterao na razmišljanje i ostavio pod utiskom neko vreme. Da ne kažem raspametio, ostavio bez teksta i danima okupirao misli.
Film »Cloud atals« sam pogledao po preporuci. Po preporuci iste osobe napisao sam i ovaj članak o filmu.
Prvo što vam moram reći je da sam pomenuti film pogledao dvaput. Film je takav da se treba pogledati bar dvaput. Iako traje gotovo tri sata, vreme će vam proleteti gledajući ga. Gotovo tokom celog filma ide se iz zapleta u zaplet, mnogo je detalja, mnogo sitnica i bitnih dijaloga na koje se treba obraditi pažnja prilikom gledanja. Film je prilično zahtevan i zahteva punu koncetraciju. Sa druge strane, svakako da treba pročitati knjigu po kojoj je film i snimljen jer se samo na taj način može u potpunosti shvatiti cela priča. Generalno govoreći svaka knjiga je mnogo bolja od filma snimljenog na osnovu knjige. Zašto bi to bio izuzetak u ovom slučaju? Iz tog razloga, ovom prilikom ću se čak i usuditi da preporučim i knjigu »Cloud atlas« iako je nisam pročitao, ali sam na osnovu filma zaključio da ista svakako treba da bude pročitana. Što ću ja u najskorije vreme svakako učiniti.
O čemu se radi u filmu?
To je pitanje na koje sigurno neću da odgovorim. Čak i da mogu, pitanje koliko bih uspeo u tome jer nije sve baš tako jednostavno i objasniti. To je čitava jedna filozofija ako ne i više filozofija. A objasniti jednu filzofiju zahteva prilično znanje, intelekt, pronicljivost, obrazovanost, vreme… Objašnjenje jedne filozofije rađa drugu filozofiju. Ako je uopšte i moguće objasniti nečiju filozofiju.
Film se, u neku ruku, može smatrati omnibusom sastavljenom od 6 nezavisnih priča u kojima se prikazuje sudbina nekoliko ličnosti u različitim vemenskim periodima ljudske civilizacije, prošlosti, bliže prošlosti, sadašnjosti, budućnosti i daleke budućnosti. Svaka priča se odvija za sebe ali svakako da postoje niti koje ih međusobno povezuju i čine celinom. Od koncentracije i pronicljivosti samog gledaoca zavisi koliko će tih zajedničkih niti biti pronađeno i povezano sa pričama. Zato je film potrebno odgledati više od jedanput.
Ima tu svega i svačega. Fragmenti futurističke Orvelove 1984-te, Hasklijevog Vrlog novog sveta, Benediktove Priče o karmi, Matriksa, Leta iznad kukavičijeg gnezda, Amistada, su lepo uklopljeni i vode vas kroz čitavu priču ne dajući vam ni sekund predaha. U jednom trenutku ćete se svakako upitati: „šta se to koj moj događa i kada će konačno taj rasplet“. Ali ne brinite. Sve 6 priče se na kraju zaokružuju i vraćaju na početak, što čitavoj priči daje jednu celovitost i grandioznost.
Glavna ideja i poruka filma je svakako reinkarnacija i karma. U filmu se, na jedan atipičan način, prikazuje besmrtnost duše i njena transmisija u drugo ljudsko biće nakon smrti, čime se akcenat stavlja na beskonačnost i besmrtnost duha. Sudbina koja je predodređena u novom životu zavisiće od karme, to jest, od dela učenjenih u prethodnim životima. Patnja u sadašnjem životu je svakako zaslužena delovanjem i postupcima iz prošlih života. Što je patnja veća u sadašnjosti to su veće nedela počinjena u prošlosti. Jednom rečju karma.
Film se završava kao što je i počeo, čime se simbolično zatvra krug i na taj način naglašava da nema kraja ni početaka, da se ljudska civilizacija i postojanje manifestuje kroz cikluse koji se, posle određenog protoka vremena, neminovno ponavljaju, da je smrt samo jedna od faza, vrata koja kada se zatvore, druga vrata se otvore… Ta beskonačnost i ciklusi se ne moraju posmatrati samo kroz reinkarnaciju i karmu, već se pored hinduizma možemo osvrnuti i na drevni misticizam vezan za mistiku Uroborusa kao i na Egipatsku, Grčku i Rimsku mitologiju i pticu Feniks i njeno ponovno uzdizanje iz pepela čime se svakako simobliše beskonačnost i besmrtnost.
U svakom slučaju film je pun poruka i simbolike i treba se pažljivo pratiti. Moja preporuka je da isti odgledate u bioskopu jer će u tom slučaju užitak biti potpun. Ako se odlučite za kućnu varijantu, obavezno ga gledajte sa originalnim engelskim titlom jer vam loši prevodi, koji se besplatno mogu skinuti sa neta, mogu samo pokvariti užitak u gledanju filma. A dobar i adekvatan prevod je neophodan i nužan za gledanje ovog filma jer u suprotnom neće moći da shvatite film na pravi način.
U filmu glumi izvaredna glumačka ekipa: Tom Hanks, Halle Berry, Hugh Grant… a kao režiseri se potpisuju troje izvarednih režisera Andy & Lana Wachowski (trilogija Matrix) i Tom Tykwer (Run Lola run, Parfume…) što je još nekoliko razloga više da pogledate film.
Sve u svemu mislim da je ovo dovoljno kao preporuka da film pogledate.
Uh, baš sam se obradovala kad sam videla da pišeš o filmu, da vidim kako su ga i drugi doživeli. Istina je da ta gotovo tri sata i nisu toliko naporni, istina je da je teško pratiti radnju i da, što se film primiče kraju, sve priče dobijaju neki smisao, no, meni se to ništa nije dopalo. Doživela sam ga kao ambiciozni pokušaj da se napravi pravo malo filmsko-remek delo iz koga vrcaju duboke, metafizičke poruke. Ali samo pokušaj. Jako sam se razočarala, ali može biti da je to zato što sam od njega očekivala mnogo više, ne bi bilo prvi put. Istina je da u filmu ima nečega što podseća na sve filmove koje si nabrojao, ali kao celina, mene je jako podsetio na film “Sati”, s tim da je ovaj drugi ostavio na mene izuzetno jak utisak. “Atlas oblaka” će, nažalost, ostati samo primer lošeg filma. Odlično si ga predstavio, pa ko voli – nek’ izvoli. :-)
Romi
namerno sam naveo one silne knjige i filmove samo da bih na taj način naglasio “originalnost” filma.
Roman vrli novi svet napisan 1932. godine, roman 1984 napisan 1949. godine, roman Priča o karmi napisan 1989. godine.
Film Matriks snimljen 1999. godine, Film Let iznad kukavičijeg gnezda snimljen 1975 a knjiga napisana 1962. godine, film Amistad snimljen 1997.
Hrabar pokušaj spojiti sve to u jedan film ili knjigu…
Baš zato ne volim da gledam trailere i da mi ljudi prepričavaju neki film koji još uvek nisam pogledala. :) Ja sam očekivala, pa, ništa, i dobila sam svašta. :) Uživala sam u svakom minutu tokom tih tri sata i čini mi se da sam mogla da osetim kako mi moždane vijuge skaču od radosti. :) Izuzetno mi je krivo što prvobitno nisam pročitala knjigu, ali kako sam film pogledala samo jednom, srećna sam jer ima tu dosta prostora za punjenje detaljima iz knjige. :) I da, toliko se oseća taj neki retro momenat u priči, fotografiji… Koliko Orvel u knjizi (verovatno), toliko Blade Runner u filmu.
Mali Iv
dobrodošla u eXperiment
i ja mrzim da mi neko prepričava filmove, knjige… zato u ovim mojim recentijama nikad nisam prepričavao film već sam samo iznosio svoje lične impresije. Onom ko nije pogledao film ovaj moj tekst ništa neće umanjiti užitak u gledanju jer o dešavanjima u filmu ništa nisam ni rekao. Sa druge strane, i meni je film legao kao “pesnica na oko” ali svi gore pomenuti filmovi su daleko ispred njega iako su isti fokusirani samo na jednu temu. Ja sam sve knjige koje sam spomenuo gore pročitao i sve filmove pogledao i stvarno mi ovaj film liči na njihov spoj. Po meni uspešan i ništa više od toga. A knjigu mora da pročitam
Kakav sam ja lik. Pročitala sam ovaj post prekjuče, na tvoju preporuku pogledala film i sad se jedva vratila da ostavim komentar, jer nisam videla da je na drugoj adresi. :roll:
Film je odličan, a verujem da je knjiga fenomenalna. Razmišljala sam, kako fantastično radi mozak koji je sve to smislio. Orvel je genijalan. Verujem da ni glumci koji glume nisu bili sigurni šta, kada, koga glume, pa su i sami morali film da pogledaju više puta. :)
Jedva čekam da ga pogledam još jednom, samo što ću ovog puta izabrati vreme kada svi drugi u kući spavaju. ;)
Sad mi tek ništa nije jasno. Kako sam do sada čitala tvoje postove iz google readera, a danas me vratio na stari blog. Čuda se neka dešavaju. :D
Char
bitno je da si pogledala film
Film zaista zahteva barem 2 gledanja, a svakako ga vredi pogledati barem jednom – nego me zanima: gde ste u filmu naišli na Orvela i Hakslija?
Ono što se pripisuje drugovima Džordžu i Oldosu a što verujete da je deo ovog filma zapravo su ideje Zamjatina i nekih drugih autora :)
Pošten tekst, hvala!
Preslicavanje
najpre dobrodošao u eXperiment
svakako da sam pročitao Zamjatina i njegov roman MI i dobro znam da je to preteča Orvelove 1984-te, ali nisam imao potrebu da to spominjem.
Zašto me je film podsetio na Orvela? : Saslušanje i ispitivanje Sonmi-451 me je podsetio na kraj romana i saslušavanje Smita iz 1984-te.
Na vreli novi svet me podseća: Industrijsko stvaranje ljudske radne snage (klonova) koja se u Atlasu koriste za rad u restoranu, dok u vrelom novom svetu čitava država funkciniše sa tako stvorenim ljudima. Čak je opisan postupak stvaranja takvih ljudi i njihovo programiranje i davanje svrhe posredstvom hipnopedije …
Nadam se da si zadovoljan odgovorom a ja ću tvoj komentar shvatiti kao malu probu i malu provokaciju