Broj

Priča koju sam objavio u knjizi “Uvertira” 2001. godine u ediciji književnog društva “Sveti Sava” iz Beograda.

X : Da li si zadovoljan svojim životom ?

Y : Ko je danas zadovoljan svojim životom ?

X : Ne postavljaj pitanja nego odgovori !!! Da li zadovoljan svojim životom ?

Y : Da zadovoljan sam, zapravo i prezadovoljan.

X :  Šta bi te učinilo srećnijim ?

Y : Ne znam odakle pre da počnem da nabrajam…

X : Slušaj, moraš davati određenije i konkretnije odgovore zato dobro razmisli pa odgovori.

Posle pauze od nekoliko sekundi, koje su delovale kao čitava večnost osoba Y je odgovorila na postavljeno pitanje.

Y : Ustvari, i ovako sam dovoljno srećan.

X : Šta ti najviše smeta ?

Y : Pa ima toliko mnogo stvari koje mi smetaju.

X : Opet ti ne odgovaraš kako treba. Slušaj ako nisi spreman za ovo nemoj mi samo oduzimati vreme. Ponovo ti kažem, dobro razmisli i daj dobre odgovore.

Opet je usledila pauza, sada je osoba Y sve više pokazivala napetost i nervozu, znojila se i samo vrpoljila na stolici na kojoj je sedela i nakon kratke grobne tišine nesigurno odgovorila.

Y : Zapravo, zaključio sam da mi ništa ne smeta.

X : Kakvi su ti planovi za budućnost ?

Y : Pa najpre da otpočnem neki posao, da zaradim puno para …

X : Stani ! Zar nisi čuo šta sam te pitao ? Kakvi su ti planovi za budućnost ?

Y : Planovi ? Budućnost ? Ja, ja, ja nemam, nemam planova, nemam budućnost, ova neizvesnost me ubija, ja ne znam šta ću sa svojim životom.

X : Dobro, jasno mi je. Imam samo još dva pitanja da ti postavim, budi dobar i odgovori onako kako treba. Prvo pitanje : da li znaš ko sam ja i zašto te ovo ispitujem ?

Y : Ne znam ko ste VI.

X : I zadnje i najbtnije pitanje : kako se ti zapravo zoveš ?

Y : Moje ime je N……..  N……… .

X : Da li si siguran da se tako zoveš ?

Y : Glupost, kako da li sam siguran da se tako zovem, valjda znam kako se zovem.

X : Znam da znaš, ali nisi dobro protumačio ovo pitanje, pitanje : Kako se ti zoveš ?

Y : Slušajte VI, šta je ovo, ako je ovo neka šala ….

X : Prestani sa tim, ja ovde nemam vremena da se zajebavam sa tobom, moje vreme je i suviše dragoceno, imam i previše posla a ti me ove zavitlavaš. Zato da si mi odmah odgovorio : Kako se ti zoveš ?

Opet je usledila tišina, Y je sve više bio nervozan i sve više se znojio, ustao je sa stolice  i nervozno da šeta oko nje.

Y : Slušajte VI, šta mislite da to radite, šta ste mi to uradili, pa ja više ne znam ni kako se zovem. Ne znam kako se zovem ! NEEEE !!!!!!!!

X : Dobro, smiri se, kako ne znaš, hajde koncetriši se na pitanje i odgovori mi, videćeš da to nije tako teško.

Y : Moje ime je 29012000.

X : Vidiš da znaš, vidiš da nije bilo teško, dobar si ti BROJ.

X ustade iz fotelje u kojoj je sedeo, potapša Y po ramenu i izađe bez reči iz prostorije. Bio je zadovoljan jer je još jednom posao bio uspešno završen


 

16 thoughts on “Broj

  1. Dakle, čitaš jutros neke svoje “rane radove” i kontaš “a jesam to dobro napisao, ko bi rek`o da sam bio onako pametan” :D

    Znam osjećaj, i ja to radim često :)

    Tačno se da primjetiti kako si tada, iako nezadovoljan, bio ipak optimista, idealista, borac protiv dehumanizacije..u međuvremenu si se opametio, pa si se okrenuo bludu, razvratu i tako tim finim stvarima, a u pauzama uživaš u dobrom, starom cinizmu :)

    I onda da mi neko udari na ove naše godine :D

  2. Milko, moraću da te razočaram.
    Priča je nastala u prvim danima mog očinstva, kada još nisam shvatao koja je to obaveza i dužnost, tako da sam sada malo zapostavio blud, nemoral i razvrat i posvetio se porodici. Sada je sva moja pažnja usmerena ka mojim klincima. Ne može se i jedno i drugo. Ili si razvratnik ili otac i suprug. Ja sam odabrao porodicu i porodičnu harmoniju jer mi je mladalački razvratni život umalo došao glave…

  3. ubeđena sam da sam ovo već čitala i dopalo mi se i tada…

    pojedinci bingo igraju i na ovaj način… uvek postoji broj koji će nekog da usreći.. ;)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Why ask?

error: Content is protected !!