Pisaca mi je oduvek bilo žao, Jer ko bi ikada poželeo odrasti i biti poput pisca: ozbiljnog i omnipotentnog, a krhkog poput pauka u uglu sobe? Pisaca mi je oduvek bilo žao Zato što pristaju da zauvek budu pogrešno shvaćeni – Jer svako od nas snosi posledice za izgovorenu reč, Ali kako se tek odgovara …
Prvo su munje razvukle i oparale nebo. Bile su izlomlјene i čudne, kao štapovi neonskog svetla. Došla je tutnjava, zaglušujuća, čitava se kuća zatresla i znao sam da je Apokalipsa i okrenuo sam se da ponovo zaspim. Bio sam na toj zabavi a oko mene svi moji divni lјudi, koje sam davno izgubio u vrevi …
Kuc kuc, po vetru Čuje se pahuljica snega, A sunce se mršti i njemu je hladno. Čuk čuk, dete je zgazilo puža, Ulice su mokre, a majka je kupila lampice za jelku. Muk muk, i sindikat će se zatvoriti, I sada su neradni dani, Vreme je da se uživa u izobilju I da se čuje …
Hvala ti što me činiš srećnim, što si mrak moje duše razbila svetlošću očiju svojih, a samoću gajenu u mom biću izbrisala zauvek usnama svojim vrelim. Hvala ti što si od nekad oronule ruševine mog života izgradila novu sigurnu tvorevinu, sazdanu na temeljima ljubavi tvoje, što si mi pokazala i pomogla da shvatim šta je …
Dana 20.03.2015. godine sa početkom u 18:00 časova u Narodnoj biblioteci Dositej Novaković u Negotinu održana je promocija knjige pesama MITOVI I SENKE Saše Skaluševića Skale. Na izuzetno posećenoj promociji knjigu su predstavili: Suzana Sirotović – direktora biblioteke, Vlasta Mladenović – pesnik i urednik, Oliver Jovanović – pisac i recezent, Radojka Doka Plavšić – pesnikinja …
Poezija.?! Mislim da ne postoji reč koja u sebi krije više mistike, nedokučtivosti, simbolike, skrivenih značenja, neizrečenih reči… POEZIJA. Oni koji je stvaraju to najbolje znaju. Oni koji je čitaju to svakako mora da znaju. A oni koji se usude da poeziju analiziraju, iznesu svoje mišljenje, daju svoj sud, su u najmanju ruku hrabri, da …
Pogledaj u ogledalo i reci mi šta vidiš, da li se toga plašiš, da li se toga stidiš ?
Hoćeš da se smejem osmehom da zračim, ulepšam svaki sekund tvog života, čekaj da stavim masku. Hoćeš da plačem suze ronim, glasno ridam, samo tebi lakše da bude čekaj da stavim masku. Hoćeš da te volim poljupcima opijam, rukama vajam u vatrama strasti sa tobom gorim, čekaj da stavim masku. Hoćeš da te lažem pričam …
Песма за конкурс Јадранка Кузмановић @ http://jadrankagavrilovic.com/ . МАСКА . Вапај у ноћи једне усамљене душе пара облаке, што невидљиво плове и доносе све већу таму Док грмљавина заглушује крике и заклања видик људској доброти, која се назире у избледелим траговима јер губи своју моћ. . Залеђени осмех на лицу као кринка живота не пропушта …
.Sunce iz tvog oka prži mi kožu i topi kosti, oduzima poslednji atom snage isparavajući preko pora; ja umirem od žeđi od žeđi za ljubavlju, od koje me jedino može spasiti samo kap suze iz tvog Sunca. Nemi povetarac nastao pokretima usana tvojih, duva sve jače i jače, i postaje vetar, tornado. Diže me sa …
Prezentiranu pesmu napisao sam pre 18-estak godina kada sam toliko godina otprilike i imao. Pesma je o mladiću koji sagledavajući svoju budućnost pokušava da se izbori sa nedoumicama, problemima i nespokojem pritom nastojeći da pronađe izlaz, smisao i odgovore. Ovu pesmu posvećujem današnjoj omladini jer mislim da ona sada ima isti problem koji sam ja …
U našem malom gradu iznenada se pojavila jedna prelepa devojka. Odmah po okončanju letnjeg raspusta i početka nove školske godine, pristigla je i ona u naš grad i za kratko vreme napravila pravu pometnju. Upisala je Višu pedagošku školu i samim tim nastavila svoje školovanje nakon završene srednje škole. Međutim, to nije bilo uopšte čudno …
. Život je tamnica, koja nema rešetaka u kojoj su zatvorenici svi ljudi, osuđeni na najtežu robiju, zatvor koji nema čuvara, ali iz koga se pobeći ne može u kome se rok izdržavanje kazne okončava jedino smrću.
Svako sam bira svoj put i svakom je svoj put pravi, niko od nas nije slep ali postoji ono što se ne želi da vidi. Svako može biti velik samo treba volje i truda, najlakše je biti mali, najlakše je biti većina !
Samo za tvoju ljubav, skočio bih u najdublje more i tonuo polako, sve do dna, tu bih međ‘ školjkama tražio biser tebi na poklon, jer sjaj njegov me podseća na sjaj očiju tvojih, ali jedan nije dovoljan da izasja njihovu pravu lepotu. Samo za tvoju ljubav, odleteo bih do sunca, spržio ruke, sagoreo oči, ugljenisao …