Ko je Kajzer Soze?

Mislim da je pitanje iz naslova možda suvišno i bespotrebno imajuću u vidu činjenicu da je film „Dežurni krivci“ (The Usual Suspects, 1995) veliki broj ljudi pogledao i da je o filmu, od kada je objavljen pa do današnjih dana, mnogo polemisano i to u najvećoj meri  o liku Kajzer Sozea, tako da većina koja je film pogledala, u manjoj ili većoj meri, i zna odgovor na postavljeno pitanje. Ipak, kao veliki uživalac u sedmoj umetnosti osetio sam potrebu da kažem reč, dve o ovom filmskom negativcu.

Svakako da je najpoznatiji citat iz filma onaj koji se odnosi na samog Kajzer Sozu, koji se pojavljuje dvaput u toku filma, negde na sredini i na samom kraju filma i koji je mnogo puta citiran kadgod se ovaj film pominjao:

Najveći trik koji je đavo ikada izveo
bio je da ubedi svet da ne postoji.

Pored te poznate rečenice, Kajzer Soza se u više navrata u toku filma naziva đavolom i poistovećuje sa načastivim, tako da nam se nemiovno i nameće pitanje: Nije li kojim slučajem Kajzer Soze stvarno neka vrsta đavola ili nekakvog demona? Još jedan dijalog iz filma koji ide u prilog tome:

Ne verujem u Boga ali ga se plašim.
Verujem u Boga, a jedina stvar koja me plaši je Kajzer Soze.

Kajzer Soze

Međutim, đavo kao protagonist jednog književnog ili filmskog dela nije niša novo. Dovoljno je da se prisetimo Đavoljeg advokata, Anđeoskog srca, Majstora i Margarite, Fausta... Međutim, za razliku od pomenutih  filmova i romana u kojima je đavo glavni junak, to u slučaju „Dežurnih krivaca“ nije slučaj. Svakako da je Soze zastrašujući lik koji seje strah i teror gde god da se pojavi, ali on kao takav samo je čovek od krvi i mesa. Daleko je od Lorda tame, lažova nad lažovima i najvećeg suparnika Boga. Sigurno je da predstavlja oličenje zla, ali samo kao odraz jednog zlog ljudskog bića. Kao paralelu Kajzer Sozi pomenućemo dva fikciona lika sa kojima se može dovesti u vezu. Prvi je Voland iz Bulgakovog kultnog romana „Majstor i Margarita“ misteriozni stranac i profesor koji se pojavljuje u Moskvi i pokreće radnju čitavog romana.[1] Voland poseduje određene natprirodne moći. Jedna od njih jeste da se svakom drugačije prikazuje, tako da ga svako vidi i doživljava drugačije, što otežava njegovu fizičku identifikaciju. To nas u uzvesnoj meri upućuje i na samog Kajzer Sozu, jer zapravo mali broj ljudi zapravo zna kako Soze stvarno izgleda. Mnogi čak misle da on i ne postoji, da je samo mit i priča koja se koristi za zastrašivanje. Maska pod kojom se skriva nečije delovanje i pravi identitet. Baš kao alter egoi i maske koje koriste super heroji da bi sakrili svoj pravi identitet. Samo što Soze nije super heroj. On je super antiheroj. Međutim, i kao takav, on je samo čovek. Nasuprot tome,  Voland iz „Majstora i Margarite“  i jeste otelotvorenje đavola u ljudskom obliku. U to nema nikakve sumnje i nedoumice. Volandov lik je čak i građen na osnovu Geteovog Mefistofelesu iz Fausta što još više potvrđuje činjnicu da ja zapravo Voland đavo. Međutim, i pored tih očiglednosti,  postoje i neka drugačija tumačenja koja upućuju na to da Voland predstavlja Svetog Petra ili Drugi Hristov dolazak.[2] Šta god bio, đavo, svetac, ili sin božji, Voland se samo po pitanju tih nekih manipulativnih sposobnosti i obmanama može porediti sa Sozeom ali to ne znači da se Soze samim tim može smatrati đavolom, palim anđelom…

Drugi lik koji je u većoj meri sličan Kajzer Sozi jeste zapravo Lorn Malvo, plaćeni ubica koji se pojavljuje u prvoj sezoni serije Margo. Obojica su nemilosrdni i nepokolebljivi u svojim namerama. Natprosečno  su inteligenti i ništa ne prepuštaju slučaju. Sve je isplanirano da najsitnijih detalja. Poseduju izuzetnu moć predviđanja događaja što im pruža veliku prednost nad svojim protivnicima i neprijateljima. I to je ono što im u neku ruku daje i neke karakteristike koje krase nečastivog, Princa tame. Ta nadmoć i dominacija. Ali mnogi ljudi imaju nadmoć i dominaciju, ali su i dalje samo ljudi, grešni, nesavršeni, poročni, smrtni….

Znači, Kajzer Soze je samo paravan iza kojeg se krije jedan veliki, okrutan, beskrupulozan kriminalac spreman na sve ili čitava kriminalna grupacija koja stvaranjem legende o čoveku-đavolu Kajzer Sozi zastrašuje svoje protivnike, bilo da su konkurencija iz branše ili predstavnici reda i zakona, želeći da na taj način u njihovim umovima utisne ideju da njihov protivnik i neprijatelj Kajzer Soze nije ljudsko biće i da je svaka borba protiv njega osuđena na propast i stradanje, dobro znajući da je ideja ta koja pobeđuje i opstaje. Jednom kada nastane legenda ona se širi, prepričava, dopunjuje i nadograđuje… Tako je i nastao mit o Kajzer Sozi.

Poslovi iza kojih stoji Soze svakako su teška kriminalna dela koja se odnose na krijumčarenje droge, oružja, organizovanja pljački, nemilosredna i svirepa ubistva… U tom smislu on i jeste oličenje zla, ali nije biće sa natprirodnim moćima kojem se ne može suprostaviti niti odupreti ni jedno ljudsko biće. Film je snimljen na takav način da mi stvarno doživimo Sozea kao svojevrsnog Lorda tame. Međutim, ne smemo zanemariti činjenicu da je ono što vidimo na ekranu tj. filmskom platnu samo ekranizovana priča koju priča bogalj (Rodžer Verbal Kint) kojeg glumi odličan Kevin Spejsi. To je ona priča koju Kint želi da čuje agent koji ga saslušava, odnosno, gledalac koji gleda. Na kraju će se ispostaviti da je sve to bila laž i obmana kako za agenta tako i za gledaoce. A Kajzer Soze će nestati zauvek kao što je đavo ubedio svet da ne postoji…

[1] Auralcrave: The Usual Suspects: the meaning of Keyser Söze’s role
[2] Wikipedia: Woland

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Why ask?