Dekodiranje Bošovog razvratnog i ekscentričnog „Vrta uživanja“

Malo umetničkih dela sažima divlju ushićenost i nastranost požude u većoj meri od poznatog tripiha „Vrt uživanja“ (1490–1500) Hijeronimusa Boša (Hieronymus Bosch). Dominantna tema slike je telesno zadovoljstvo. U jednom se delu slike grupa golih figura prepliće dok gricka ogromnu sočnu jagodu. Drugi orgijaju u palatama izgrađenim u obliku turobnih reproduktivnih organa, blistavih kristala i semenskih mahuna pred pucanje. Bistra plava voda iz fontane teče direktno u usta; voće je ubrano; a parovi se miluju unutar blistavih mehurića, blago otvorenih školjki i oblih nektarina.

Slika u velikoj meri prikazuje razuzdane, duboko maštovite ludorije. Ali Bošova sveobuhvatna poruka koja je iskazana kroz zamršenu i skivenu simboliku je očito kompleksnija. Teme greha, kazne i pakla takođe prožimaju se kroz ovo remek-delo. Vekovima, umetnikova radikalna kreativnost i maštovita ikonografija izazivala je bučne naučne rasprave i provokativne analize i tumačenja.

Hijeronimus Boš – VRT UŽIVANJA (1490-1500)

Priču o „Vrtu uživanja“ započećemo, naravno, njenim enigmatičnim tvorcem. Iako je Bošove biografske detalјe teško utvrditi, istoričari znaju da je on rođen kao Jeroen van Aken oko 1450. godine u porodici umetnika nastanjenoj u gradu Hertogenbošu u Holandiji. Međutim, nijedno umetničko delo njegovih rođaka (dede, otca, strica i braća koji su takođe su bili slikari) nije sačuvano. Ono što je sigurno, Boš je bio školovan u porodičnoj radionici, kao što su naučnici Matejs Ilsik (Matthijs Ilsink) i Jos Koldvej (Jos Koldeweij) istakli u knjizi Hijeronimus Boš: Vizije genija (Hieronymus Bosch: Visions of Genius, 2016).

Detalj sa centralne slike triptiha VRT UŽIVANJA (1490-1500)

Kao i većina profesionalnih umetnika rane renesanse, Bošove veštine nisu bile ograničene samo na jedan medijum. Takođe, dizajnirao je vitraže, mesingane figure, pa čak i vezene predmete. Ali, očigledno je da se najbolje iskazao i potvrdio u slikarstvu. Bošov superiorni umetnički rad i pionirska imaginacija najizraženiji su u njegovom „Vrtu uživanja”. Ova slika je njegovo najpoznatije i najveće sačuvano delo. Urađen u obliku triptiha, prikazuje sjedinjenje Adama i Eve na levoj tabli. Na prostranom središnjem panelu predstavljena je gore pomenuta bahanalija, dok je skaradan pakao na ploči sa desne strane. Sagledana kao jedinstvena naracija, „Vrt uživanja” prikazuje plahovitu sudbinu čovečanstva prožetim strašću i uživanjem. Kako je Pilar Silva Maroto, kustos Muzeja Prado (Museo del Prado), gde je slika izložena, objasnila: „Ako pažlјivo pogledamo, jedina stvar koja povezuje raj sa paklom je greh.”

U trenutku kada je započeo triptih, Boš je već postao omilјeni umetnik evropskog plemstva, koje je ustaljeno naručivalo umetnička dela sa religioznim temama – tada jedini prihvatlјivi umetnički sadržaj, imajući u vidu sveobuhvatnu hrišćansku dogmu zapadnih kralјevstava u Srednjem veku. Katolički hazburški plemić Henri III iz Nasaua, ili njegov bratanac Englber II, verovatno su optužili Boša za stvaranje „Vrta uživanja”, da bi triptih kasnije, u 16. veku bio u vlasništvu prilično religioznog španskog kralјa Filipa II. Sam Boš bio je vernik, iako su neki ljudi od znanja pretpostavlјali drugačije; Vilijem Frenger je, na primer, 1947. godine tvrdio da je slikar jeretik i mistik, ali je ta teorija još tada bila opovrgnuta.

Sva Bošova sačuvana umetnička dela su religiozne tematike i pretrpana su biblijskim (tj. moralnim) aluzijama. Ipak, on je predstavio nakaradnu nastranost u umetnosti sa religioznim motivima na način kao niko do tada. Sa druge strane, on je vrlo realno i istinski predstavio motive dobra i zla, vrline i greha, raja i pakla, objašnjava spisateljica Beka Rotfeld. U „Vrtu uživanja”, i u manjoj meri na nekim drugim njegovim slikama, poput triptiha „Kola sena” (The Haywain Triptych, 1516) dolazi do eksplozije Bošovih unapred smišljenih formula prožetih vizijama raja, zemalјskog zadovolјstva i pakla.

Hijeronimus Boš – Triptih kola sena (1500-1502)

Spoljna vrata „Vrta uživanja” suptilno postavlјaju scenu za ludorije na unutrašnjim pločama. Kada je zatvorena, slika prikazuje „treći dan stvaranja“, važan biblijski događaj Božjeg stvaranja „zemalјskog raja”. Oslikan grizaj tehnikom[1], prikazuje svet kao prozirnu kuglu napunjenu jednobojnom svetlošću koja svojim sjajem usmerava pažnju na živopisni svet koji se nalazi unutar nje.

Spoljna vrata triptiha VRT UŽIVANJA (1490-1500)

Kada se otvori, levi panel triptiha nastavlјa biblijsku naraciju, ali sa Bošovom imaginacijom. Ovde Boš izražava opštu temu: Adam i Eva u raju, sa aluzijama na lјubav i požudu. Umesto da prikaže Evin pad u greh (onaj sudbonosni zagrižaj jabuke), on prikazuje Boga koji predstavlјa Evu Adamu. To se može protumačiti, kao što je istaknuo naučnik Paul Vanderbruk (Paul Vandenbroeck), kao referenca na brak ali i Božja uputstva iz Starog zaveta da se „rađaju i da se množe“ – jednostavno rečeno, da se razmnožavaju. U okruženju vidimo prskajuće fontane, voćke sa plodovima i mnoštvo stvorenja koji aludiraju na užitke i haos koji dolazi.

Detalj sa leve slike (Rajski vrt) triptiha VRT UŽIVANJA (1490-1500)

Centralno platno je najveća slika i prikazuje vrt uživanja prepunog uglavnom golih, lepih mladih subjekata koji su zaokupljeni svim vrstama lјubavnih akrobacija. Boje su jake i radosne, kao i izrazi na licima figura koje su zaokupljene aktivnostima u kojima u potpunosti uživaju. Džinovske ptice kljunom hrane gomile ljudi, isprepletane grupe ljudi unutar cvetnih latica i bazena orgijaju. Jedna figura stavlјa buket lepih cvetova u anus drugog. Slika sa sagledavanjem i analiziranjem svakog narednog detalja, a ima ih i suviše, postaje sve nastranija. Kao što su konstatntovali naučnici Dirk Baks i Volter S. Gibson, srednjovekovna simbolika koja ukazuje na seks nalazi se svuda.

Sama postavka – bujni vrt , Bošove savremenike upućivala je na požudu. „Vekovima je vrt korišćen kao okruženje za lјubavnike i vođenje lјubavi“, objasnio je Gibson u radu „Vrt uživanja  Hijeronimusa Boša: Ikonografija centralne slike“ (The Garden of Earthly Delights by Hieronymus Bosch: The Iconography of the Central Panel). Boš i njegovi savremenici verovatno su znali za najpoznatiji lјubavni vrt iz sveta zapadne književnosti u to vreme, opisanog u francuskoj pesmi „Romantika ruže“ iz 13. veka, koja je prevedena na brojne jezike, uklјučujući holandski. Isto tako, grickanje voća, koje se odigrava širom ovog panela, simbolizuje kopulaciju; a Bošove figure koje plivaju verovatno upućuju na holandski izraz iz 16. veka: „Plivaj u kupatilu Venere“, što je značilo biti zaljubljen.

Centralna slika triptiha VRT UŽIVANJA (1490-1500)

Životinje koje pokrivaju središnju sliku takođe navode na telesne nagone. Znamo da riba, koja se ovde pojavljuje nekoliko puta, upućuje na falus iz starih holandskih izreka. Horde figura koje jašu na leđima bikova, konja i fantastičnih bića takođe aludiraju na životinjske požude i sam čin seksa. Ali iako ove figure sigurno uživaju, Boš takođe indicira na prolaznost telesnih užitaka i upućuje prema sudbini koja će uslediti.

Ogromne sove iskolačenih očiju smeštene na obe strane centralne slike nagoveštavale su zlo u Bošovo vreme, a kako su Bak i Gibson sugerisali, šuplјi plodovi koji ispunjavaju pejzaž „označavali su nešto nedostojno, što je, naravno, bio način na koji su srednjovekovni moralisti gledali na seksualni čin“. Fontana postavlјena u srcu slike  samo je još jedan znak da sve to nije dobro. U obliku blistavog ogledala, vidi se kristalni izvor na levom platnu-Raj. Međutim, njegova površina izgleda kao da je napukla, „čime se prenosi ideja o prolaznoj prirodi zemalјskih užitaka“, objasnila je Silva.

Detalji sa centralne slike triptiha VRT UŽIVANJA (1490-1500)

Jedan od najranijih sačuvanih pisanih opisa dela, koji je 1605. napisao istoričar i teolog Frej Hose Siguenza (Fray José Sigüenza), delio je ovo mišlјenje. Siguenza je sliku nazvao „Bilјka jagoda“, čija je tema bila „ispraznost , slava i prolazno stanje jagoda“ – drugim rečima, prolazna priroda zadovolјstva.

Danas mnogi svetski naučnici smatraju da Bošov prikaz „Vrta uživanja“ kao lažnog raja neminovno vodi kažnjavanju tj. ka poslednjem panelu na kojem je oslikan mračan, šalјivo bizarni pakleni pejzaž. Veza između sveta užitka i pakla (i njegovog zajedničkog imenilaca, greha) naglašena je neprekidnom linijom horizonta koju dele sva tri panela.

Detalj sa desne slike (Pakao) triptiha VRT UŽIVANJA (1490-1500)

Dok je požuda dominantna tema na centralnom panelu, Bošov pakao predstavlјa niz poroka, od požude, preko pohlepe do sujete. Oni koji su kažnjeni zbog sviranja sekularne muzike mučeni su instrumentima; jedan čovek je raspet na harfi, drugi lišen života leži s notama napisanim na guzici (2015. godine, ovaj je zapis rastumačen i sproveden kao projekat „Petstogodišnja pesma guzice iz pakla“ od strane studentkinje Amelije Hamrik). Ostali detalјi su još jeziviji. Pohlepne lјude guta ptica, koja ih izlučuje u ponor napaćenih duša. Proždrljivci trule u telesnoj šuplјini ogromnog čoveka stabla i hrane se raznim đavolskim štetočinama. Drugi su zgnječeni kolosalnim, ljudskim ušima.

Nema sumnje da je Bošova poruka bila opominjujuća, ali naučnici takođe priznaju da je delo trebalo da bude zabavno. Iz svog ugla, Falkenburg je tvrdio da su ovom radikalnom ikonografijom slike Bošovi savremenici „morali biti podjednako zbunjeni i fascinirani kao i mi danas“. Figure koje šapuću i pokazuju ka središtu centralnog panela izgleda da naglašavaju planirani kontroverzni aspekt  umetničkog dela.

Falkenberg je nastavio: „Dakle, možda je funkcija slike bila da započne konverzaciju – a ne da je zaustavi.“ Zapravo, snaga Bošovog dela ne leži samo u njegovom inovativnom, znatiželјno iskričavom simbolizmu, već i u njegovoj sposobnosti da upravlja bezvremenim nagonima čoveka i ponovo ih reflektuje opčinjujućom relevantnošću u svetove savremenih gledalaca.

Link ka izvornom tekstu: Decoding Bosch’s Wild, Whimsical “Garden of Earthly Delights”

Tekst preveo i adaptirao Miljan Ristić a.k.a eXperiment

[1] GRIZAJ /grisaille/ – Monohromno slikanje, uglavnom sivim, odnosno crno-belo. Ovako se obično slikaju plastični ornamenti gde slika stvara iluziju ukrasa u gipsu ili mermeru, ili niše sa figurama pa one deluju kao skulptura, prostorno. Ovakve slike deluju prilično dekorativno i rade se na zidu ili spoljašnjim stranama pokretnih rasklopivih oltara. Grizaj je zastuplen najviše u poznom srednjem veku i renesansi. Primer je Bogorodica iz Blagovesti Jan van Ajka. (prim.prev.)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Current day month ye@r *

Why ask?

[+] Zaazu Emoticons Zaazu.com